NBS: Inflacija će u granice cilja ući u maju, u aprilu ona bila pet odsto međugodišnje

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se očekuje da će inflacija u Srbiji ući u granice cilja od tri odsto plus, minus 1,5 odsto već u maju, dok je u prethodnoj projekciji njen povratak u te granice bio očekivan sredinom godine.

Ona je na prezentaciji "Izveštaja o inflaciji - maj 2024", koji je Izvršni odbor NBS usvojio na sednici održanoj 10. maja 2024. rekla da se inflacija u Srbiji nalazi na snažnoj opadajućoj putanji pri čemu je poslednjih nekoliko meseci usporavala i brže od očekivanja.

"Ekonomska aktivnost je u prvom tromesečju ove godine ubrzavala iznad naših očekivanja na 4,6 procenata međugodišnje, zbog čega smatramo da je izvesnije da će ove godine biti ostvarena stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto", rekla je Tabaković.

Ona je podsetila da je u prethodnoj projekciji procenjivan rast BDP bio u rasponu tri, četiri odsto.

Kako je naglasila sve to potvrđuje da je monetarna politika Srbije bila adekvatna i da je istovremeno obezbedila srednjeročnu cenovnu stabilnost, nastavak pozitivnih stopa privrednog rasta i očuvanje pokazatelja problematičnih kredita blizu istorijski najnižeg nivoa od tri odsto.

Prema rečima Tabakovićeve ukupna inflacija je u aprilu ove godine iznosila je pet odsto i bila je više nego trostruko niža u odnosu na vrhunac iz marta prošle godine.

"Daljem usporavanju inflacije u najvećoj meri doprineo je manji rast cena hrane usled opuštanja globalnih troškovnih pritisaka, koji je od februara niži od nivoa ukupne inflacije i u aprilu je iznosio 2,9 odsto", rekla je guverner centralne banke Srbije.

Značajan faktor usporavanja ukupne inflacije, kako je dodala je i bazna inflacija, koja je zahvaljujući efektima prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova i nižoj uvoznoj inflaciji u istom periodu snižena za 6,5 procentnih poena, na 4,8 odsto u aprilu.

Tabaković je navela i da se u većini zemalja u okruženju, kao i u slučaju zone evra i SAD, bazna inflacija od početka ove godine kreće na višem nivou od ukupne, tako da će prioritet monetarnih politika centralnih banaka biti da obezbede nastavak opadajuće putanje bazne inflacije.

Guverner NBS je kazala i da se očekivanja da se inflacija u Srbiji vrati u granice cilja zasnivaju na obrađenih oko 30.000 cena proizvoda i usluga sa oko 130 internet stranica u realnom vremenu, a u okviru kojeg se razvijaju i tehnike koje se oslanjaju na veštačku inteligenciju.

"Ovaj je model se do sada pokazao prilično pouzdanim u proceni tekuće inflacije, ali ćemo na njegovom daljem razvijanju raditi i u narednom periodu", rekla je ona.

Tabaković je kazala i da je stav NBS da treba zadržati princip opreznosti kako ublažavanje monetarne politike ne bi bilo preuranjeno.

Ona je dodala i da su odluka o zadržavanju referentne kamatne stope u Srbiji na nepromenjenom nivou od 6,5 odsto opredelili povišeni globalni inflatorni pritisci, kao i dalje znatna neizvesnost u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda.

"Prilikom donošenja ove odluke uvažena je i činjenica da su se efekti prethodnog zaoštravanja monetarne politike u velikoj meri preneli na cenu i obim zaduživanja privatnog sektora", objasnila je Tabaković.

Ona je dodala da su se zahvaljujući zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou stabilizovale i kamatne stope na međubankarskom tržištu novca, što je rezultiralo i gotovo nepromenjenim nivoom cene dinarskih kredita u periodu od prethodnog izveštaja.

 

Izvesno da će ove godine stopa rasta BDP biti 3,5 odsto

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je izvesno da će ove godine biti ostvarena stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto.

"Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS) međugodišnji rast BDP je u prvom tromesečju ove godine ubrzao na 4,6 odsto, pri čemu ocenjujemo da je desezonirani rast iznosio 1,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje zbog čega smatramo da je izvesnije da će ove godine biti ostvarena stopa rasta BDP od 3,5 odsto", rekla je ona u NBS na prezentaciji "Izveštaja o inflaciji - maj 2024".

Tabakovićeva je navela da je posmatrano s proizvodne strane, prema procenama NBS, međugodišnji rast BDP bio vođen rastom aktivnosti u trgovini, industriji i građevinarstvu, a pozitivan doprinos potekao je i od ostalih uslužnih sektora.

"Sa stanovišta upotrebe, rast je bio vođen domaćom tražnjom,

u okviru koje su najviše doprinosile privatna potrošnja i fiksne investicije", rekla je ona.

Guvernerka je naglasila da brži rast BDP u prvom tromesečju od očekivanog, povećava verovatnoću da će ovogodišnja stopa privrednog rasta biti bliža centralnoj vrednosti raspona projekcije, a to je tri do četiri odsto iz prethodnog izveštaja, tako da se sada procenjuje da će BDP rasti po stopi od 3,5 odsto.

Prema njenim rečima, slična očekivanja u pogledu privrednog rasta za ovu godinu imaju i druge relevantne međunarodne institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke (SB), kao i Consensus Economics, pri čemu će taj rast, kako naglašava, prema njihovoj oceni, biti jedan od najvećih u regionu srednje i jugoistočne Evrope.

"Dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti, na raspon četiri do pet odsto očekujemo da usledi u naredne dve godine, a tome će doprineti realizacija investicija planiranih programom Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027, ali i smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja", rekla je Tabakovićeva i dodala da će rast voditi i domaća tražnja, uz pozitivan doprinos svih njenih komponenata.

Guvernerka centralne banke Srbije je istakla i da će većoj privatnoj potrošnji doprineti nastavak rasta zaposlenosti i zarada, pre svega u privatnom sektoru, ali bez znatnijih inflatornih efekata jer će rast zarada u većoj meri biti rezultat povećane produktivnosti.

"S obzirom na to da smo prethodnih meseci mogli da čujemo komentare pojedinaca da je inflacija pojela životni standard građana, naglašavam da je zahvaljujući rastu zarada i penzija, kao i usporavanju inflacije, međugodišnji realni rast zarada u januaru i februaru ove godine dostigao 9,2 odsto, a penzija 14,2 odsto", kazala je ona.

Dodala je i da u prilog poboljšanja životnog standarda govori i rast pokrivenosti prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i kao i rast pokrivenosti minimalne korpe minimalnom zaradom, na oko 94 odsto, što je kako naglašava najviši nivo do sada.

Prema rečima Tabakovićeve, drugi važan faktor privrednog rasta ove godine, ali i nadalje su privatne i državne investicije, koje povećavaju proizvodni potencijal ekonomije Srbije.

"Rast investicija očekuje se usled visokog priliva stranih direktnih investicija (SDI), povećane profitabilnosti prethodnih godina i očuvanog investicionog poverenja, čemu će doprineti i smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja. Na njihov rast uticaće i realizacija projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture", objasnila je ona.

Naglasila je i da ubrzanje investicija i posledični rast uvoza je važan faktor što se projektuje postepeni rast deficita tekućeg računa platnog bilansa u ovoj i narednim godinama.

U tekućoj godini, kako je navela njegov nivo je projektovan oko četiri odsto BDP, a u narednim godinama oko pet odsto.

"Prema našoj oceni, tekući deficit će ostati u punoj meri pokriven neto prilivima SDI, što je bio slučaj i u prethodnih devet godina. To će obezbediti održivost naše eksterne pozicije i nastavak rasta deviznih rezervi, koje su trenutno na rekordnom nivou od oko 25 milijardi evra i znatno iznad kriterijuma koji se koriste za ocenu njihove adekvatnosti", rekla je Tabakovićeva.