Predrag Mijatović: Evropska unija računa na saradnju sa Srbijom u sektoru rudarstva

BEOGRAD - Evropski plan razvoja za Zapadni Balkan stavlja akcenat na integraciju regiona u industrijske lance snabdevanja Evropske unije, a zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović ističe da EU ozbiljno računa na saradnju sa našom zemljom u sektoru rudarstva.

Mijatović je u razgovoru za Demostat naveo da je Evropska unija poslednjih trideset godina radila na unapređivanju ekoloških standarda i zaštiti životne sredine i uporedo na smanjenju rudarske aktivnosti, te da je u najvećem delu država članica EU rudarstvo zamrlo.

"Evropa se okreće sebi i zato je donela Zakon o kritičnim sirovinama i naložila državama članicama da svoje zakonodavstvo prilagođavaju novoj situaciji, što znači da se ide na to da se daleko brže izdaju dozvole za istraživanja i otvaranja rudnika, za reciklažu materijala i za preradu koncentrata u okviru EU i to u skladu sa rigoroznim zakonima EU u vezi sa zaštitom životne sredine", rekao je Mijatović.

Kako je naveo, EU želi da razvije rudarstvo uz poštovanje ekoloških standarda i zakona, a isto očekuju od Srbije.

Govoreći o kritični sirovinama koje su na spisku EU, a među kojima su boksit, fosfat, nikl, kobalt, Mijatović naglašava da one postoje i na teritoriji naše zemlje, ali su na različitim stepenima istraženosti.

"Evropska unija se odlučila na svoj spisak od 35 sirovina. Dosta tih sirovina mi smo ovde istražili i u određenoj meri otkrili. Jedna od sirovina koja je deficitarna i koju svi istražuju u svetu je litijum. Ali to ne znači da će ovde po svaku cenu morati da se otvori rudnik litijuma. Srbija odlučuje u kom pravcu će ići aktivnosti u vezi sa litijumom", rekao je Mijatović.

Kada je reč o uticaju eksploatacije kritičnih sirovina na životnu sredinu, Mijatović kaže da uticaj postoji, ali da nije preterano agresivan, jer se ti procesi rade planski i pod kontrolom, dok EU ima veoma visoke ekološke kriterijume za takvu vrstu eksploatacije.

"Najveći problem po životnu sredinu je prerada rude nakon otkopavanja, kada je treba preraditi ili u neki koncentrat ili u metal", naveo je.

Mijatović dodaje da Srbija ne zaostaje dosta za evropskim zakonima i pravilima, kada je u pitanju rudarstvo i prerada mineralnih sirovina.

On navodi da bi u svetu do 2050. godine trebalo da se otvori najmanje 50 rudnika litijuma, oko 60 rudnika nikla i oko 17 rudnika kobalta, jer se sve sirovine koriste za nove tehnologije, čiji je cilj smanjenje ugljenika i korišćenje obnovljivih energija.

Evropski savet je u martu usvojio Zakon o kritičnim resursima s ciljem da se smanji zavisnost u sektoru mineralnih sirovina, naročito od Kine.

Prema zakonu, do 2030. godine u rudnicima, odnosno reciklažnim centrima u EU, trebalo bi da se iskopa 10 odsto, preradi 40 odsto i reciklira 15 odsto godišnje potrošnje strateških sirovina u EU.

Takođe, cilj je da nijedan strani dobavljač ne sme da kontroliše više od 65 odsto godišnje potrošnje bilo koje strateške sirovine, poput litijuma, kobalta, bakra ili titanijuma.

Novi zakon predviđa i da sve zemlje članice imaju obavezu da sprovedu sopstvena geološka istraživanja i mapiraju potencijalna nova nalazišta.

Osim što je primarno fokusirana na povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu 17 strateških sirovina, Evropska unija od početka 2024. intenzivno radi na postizanju strateških sporazuma sa zemljama van EU koji u središtu imaju kritične sirovine.

U martu ove godine EU i Norveška potpisale su strateško partnerstvo o održivoj proizvodnji kritičnih sirovina i razvijanju procesa proizvodnje baterija.