Zemlje koje su najugroženije klimatskom krizom pate i zbog enormnih dugova

LONDON  - Zemlje koje su najviše ugrožene klimatskom krizom u proseku plaćaju 15,5 odsto svojih državnih prihoda spoljnim poveriocima, što je skoro dvostruko više u odnosu na manje od osam odsto državnih prihoda u periodu pre pandemije virusa korona.

Istraživanje dobrotvorne organizacije Debt džastis (Debt Justice), sprovedeno u 50 najugroženijih država sveta, pokazuje da su njihova izdvajanja za dugove sada na najvišem nivou u poslednje tri decenije, prenosi Gardijan.

Kako se navodi, 38 odsto spoljnih plaćanja kamata ovih zemalja odnosi se na privatne zajmodavce, 35 odsto na multilateralne institucije, 14 odsto na Kinu i 13 odsto na druge vlade.

Organizacija sa sedištem u Londonu je zasnovala svoje tvrdnje na podacima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i naglašava da je neohodno hitno otpisati dugove ovih zemalja kako bi one mogle da ulažu u borbu protiv klimatskih promena.

"Potrebna nam je brza i efikasna šema za otplatu duga kako bismo dugove poništili do održivog nivoa. Velika Britanija može da odigra svoju ulogu tako što će doneti zakone kako bi osigurala da privatni zajmodavci učestvuju u međunarodnim sporazumima o oslobađanju duga", ističe izvršna direktorka organizacije Debt džastis, Hajdi Čou.