Nenad Stanisavljević: Voz se zaustavlja 1.000 metara, nepropisan prelazak pruge predstavlja veliki rizik

BEOGRAD - Zaustavni put celog teretnog voza je između 700 i 1.000 metara, objasnio je danas Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnica Srbije, govoreći o nesreći koja se dogodila na pruzi Mala Krsna - Velika Plana u kojoj je žena, prilikom pokušaja da pređe otvorenu prugu, izgubila život jer je na nju naletela lokomotiva.

Nesreća se dogodila dok je žrtva biciklom prelazila preko pruge na mestu koje nije pružni prelaz, a mašinovođa, uprkos naporima, nije uspeo da zaustavi voz na vreme.

"Reč je o lokomotivi koja je predviđena za teretni saobraćaj i koja nije imala železničku garnituru iza sebe, tj.nije imala voz.Čekamo izveštaj. Maksimalna dozvoljena brzina na tom delu je oko 100 kilometara na čas i pretpostavljamo da je lokomotiva išla nešto sporije,ali dovoljno brzo da nesreća nije mogla da se izbegne", rekao je Stanisavljević za Tanjug.

On je precizirao da je žena na otvorenoj pruzi, tamo gde nije smela da se nalazi, pokušala da pređe prugu sa biciklom.

"Ljudi, pored toga što rade nešto što nije dozvoljeno i propisno, pogrešno procene da mogu da pređu prugu pre nego što voz, u ovom slučaju lokomotiva, stigne. Nažalost, ovakve situacije se često događaju", rekao je Stanisavljević.

"Našim prugama u ovakvim ili sličnim situacijama, ove godine stradalo je sedam osoba, na ovaj ili sličan način jer su se našle na pruzi. Ima i samoubistava. Najčešće ljudi pogrešno procene da će stići da pređu prugu. Mašinovođa vidi, daje zvučni signal, ali nažalost ne može da zakoči. Zaustavni put celog teretnog voza je između 700 i 1000 metara. Kada je lokomotiva sama, bez zaustavne kompozicije, taj zaustavni put je nešto kraći, ali je opet dovoljno dug da mašinovođa ne može da zaustavi kompoziciju", rekao je Stanisavljević.

Dodaje da su srpski vozovi nekada išli 30 kilometara na čas, ali da je sada veliki broj pruga gde vozovi idu 190 kilometara na čas, što je velika brzina u ovakvim situacijama.

"Ne postoji nikakva mogućnost da se čitava mreža pruga ogradi, jer je reč o 3.500 kilometara koloseka u Srbiji. U Evropi i svetu insistira se na tome da se podigne svest ljudi, da oni shvate koliko je to opasno, jer ugrožavaju sopstveni život i potencijalno živote putnika u vozu", objasnio je Stanisavljević.

Kada je reč o kaznama, Stanisavljević je rekao da postoje kazne za prelazak pruga na nepropisnom mestu, i da one mogu biti od pet meseci do tri godine zatvora, ali da se do sada nikada nisu primenjivale.

"Ovakve nesreće su česte i na inostranim kolosecima, čak 62 odsto. Na svim prugama postoje oznake da je zabranjeno prelaziti prugu. To je oznaka koja ne može biti na svakih 30 metara, ali ne treba da bude oznaka ta koja će ljudima sačuvati život, već da postoji svest o opasnosti", rekao je Stanisavljević.

Dodao je da statistika nesreća opada, posebno kada je reč o pružnim prelazima.

"Godišnje se otprilike dogodi oko 50 nesreća, strada sedam osoba, oko 18 osoba bude povređeno. Taj prosek je prošle godine bio negde na granici. Imali smo 43 nesreće. Za jednu osobu više poginulih, ali za osam osoba manje povređenih. To je taj neki prosek. Imali smo pre par godina situaciju da su samo dve osobe poginule. Poboljšavamo rezultate, ali je još daleko od onoga što je potrebno", dodaje Stanisavljević.

Kada je reč o saobraćajnoj signalizaciji, Stanisavljević je rekao da ona ne radi svuda i da u Srbiji postoji oko 2.200 prelaza, a da je oko 550 putnih prelaza je obezbeđeno savremenom saobraćajnom signalizacijom.

"Dešava se i da signalizacija ne radi, jer je reč o tehnici, ne bi bilo ni realno ni moguće da tehnika i saobraćajna signalizacija na putnim prelazima radi besprekorno i da nemamo nikakvih poteškoća, a posebno jer se u železnički saobraćaj nije ulagalo decenijama unazad. Oprema je zastarela, nije uniformna i to je sve što pravi poteškoće u funkcionisanju saobraćaja. Činjenica je da upravo na putnim prelazima gde signalizacija ne radi, mi nemamo nesreće jer u toj situaciji, odgovornost za bezbednost saobraćaja preuzima železnica", rekao je Stanisavljević.

Dodao je da se u ovom trenutku modernizuje 35 putnih prelaza u Srbiji, da će imati najmoderniju signalizacijsku opremu, i da je za to izdvojeno 6,9 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.

Ističe i problem krađe kablova, koji se prodaju kao sekundarne sirovinem i da je do sada bilo 24 krađe i to delova koji su veoma bitni za rad signalno-sigurnosnih uređaja.

Materijalna šteta od krađa, dodao je, na godišnjem nivou u proseku iznosi 70 do 80 miliona dinara.

"Najčešće krađe se dešavaju na pruzi Beograd-Niš, barskoj pruzi i pruzi Beograd - Šid", rekao je Stanisavljević i dodao da je pruga Beograd-Bar spremna za saobraćaj, posebno ističući deonicu gde vozovi brzo i konkurentno saobraćaju na relaciji Resnik-Valjevo i dostižu brzinu do 120 kilometara na čas, pa tako apelovao na ljude da budu oprezni jer je to područje visokog rizika.

Rekao je da putovanje do Bara traje 11 sati, a da je planirana je rekonstrukcija pruge od Valjeva do Vrbnice, za šta je potrebno preko 900 miliona evra.

"Projekat je već urađen i planirano je da se realizuje u narednom periodu. Ova pruga je poznata po svojim tehničkim specifičnostima, uključujući veliki broj tunela i mostova. Pored redovnog održavanja, timovi su svakodnevno na terenu, pešačeći i proveravajući stanje pruge na udaljenosti od 20 do 30 kilometara. Putovanje vozom ka Crnoj Gori je potpuno bezbedno", poručio je Stanisavljević.