Đedović: U zelenoj tranziciji važno je sačuvati stabilnost energetskog sistema

BEOGRAD - Tradicionalna godišnja konferencija "Serbia goes green" posvećena zaštiti životne sredine i očuvanju prirode koja nas okružuje organizovana je danas u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, a ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović poručila je da je važno da u zelenoj tranziciji sačuvamo stabilnost i bezbednost energetskog sistema.

"Naš put je da imamo energetski sistem, koji je siguran, stabilan i održiv sa što većim obnovljivim izvorima energije i što manjim uticajem na životnu sredinu. Havarija koja pogodila energetski sistem u zemljama u regionu prošle nedelje je znak da moramo da radimo zajedno, jer i jesmo povezani i regionalno ali i sa sistemom EU", rekla je Đedović Handanović.

Poručila je da svi zajedno moramo da sagledamo i jačamo interkonekcije.

"Imamo razloga da budemo zadovoljni jer smo zadržali bezbednost u tom trenutku, međutim ono što treba da se zapitamo jeste šta treba da radimo dodatno da budemo još snažniji i sigurniji. Na pravom smo putu s obzirom na ulaganja u našu prenosnu i distributivnu mrežu", poručila je ministarka.

Ona je navela veliki značaj sprovođenja regionalnih projekata uz donacije EU.

"Na tom putu je najveći Transbalkanski koridor koji je Srbija dobrim delom završila - ojačala interkonekciju sa Rumunijom, prenosni sistem Pančevo i rumunska granica i deo između Kraljeva i Kragujevca, i u narednih par meseci Obrenovac - Bajina bašta do 2027. a onda Bajina bašta i Crna Gora i BiH odnosno Pljevlja i Višegrad", rekla je Đedović Handanović.

Navela ja da su izmenjeni zakoni o održivim izvorima energije, ali i da je balansiranje ključ, odnosno da pored korišćenja zelene energije i sistem mora da bude bezbedan.

"Prošle godine smo poboljšali zakonodavni okvir, izmenili smo Zakon o OIE, a ono što moramo da nastavimo da radimo je još efikasnija realizacija investicija. Balansiranje je ovde ključ, jer sa jedne strane moramo da imamo više zelene energije, a sa druge strane naš sistem mora da bude siguran, i upravo nam balansiranje to omogućava", rekla je ministarka.

Najavila je projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica i rekla da se očekuje da taj projekat bude na našoj mreži u narednih pet ili šest godina.

"Reverzibilna HE Bistrica ima negde čak do 650 megavata, i to je duplo više nego što je naša trenutno jedina reverzibilna HE Bajina bašta. Radimo intenzivno na pripremi tog projekta, završeni su idejni projekat, studija izvodljivosti,na javnom uvidu je prostorni plan područja posebne namene, u pripremi je studija o proceni uticaja na životnu sredinu kao i studija o zaštiti nepokretnih kulturnih dobara. Mi smo vodili razgovore i za obezbeđivanje finansiranja, i dobili načelno potvrdu od japanske Agencije za međunarodnu saradnju, odnosno od Vlade Japana da su spremni da podrže finansijski ovaj projekat", rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da je važno i da Srbija iskoristi potencijal koji ima kada je reč o mineralnim sirovinama, i naglasila da jadarit kojim Srbija raspolaže jeste nešto čime Srbija može da ide putem samoodrživosti, na kom se kreće i čitava Evropa.

"Srbija ima jedinstvenu priliku ne samo da bude izvoznik već gotovih proizvoda, ne samo baterije, nego i prozvodnja električnih vozila. Imamo priliku da iskoristimo mineralne sirovine. Ako čitava Evropa ide u pravcu veće samoodrživosti, ne vidim razlog da Srbija to ne čini, ako raspolaže mineralima kao što je jadarit", rekla je ministarka.

Poručila je da se povodom ovog projekta očekuje velika, transparenta javna diskusija sa akcentom na zaštitu životne sredine i pronalaženje najboljih rešenja.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilda Mordt rekla je da postoji trostruka kriza - promena klime, očuvanje biodiverziteta i zagađenje.

"U Srbiji posebno zagađenje vazduha, a tu su i poplave nepogode i toplotni talasi. Srbija napreduje u zaštiti životne sredine i u procesu dekarbonizacije, ali moraju se predvideti i buduće potrebe", rekla je Mordt.

Ona je rekla da je 65 odsto potrebe za energijom u Srbiji bazirano na ugljeniku i da tranzicija na energiju sa niskim učešćem ugljenika i cirkularnu ekonomiju zahteva veliku podršku.

"Zelena ekonomija jeste budućnost Srbije jeste imperativ u smislu očuvanja životne sredine i veoma je važna. Osim ekonomskih prednosti obezbediće i nova radna mesta. Nadamo se da ćemo do 2025. godine dvostruko povećano upotrebu OIE dodajući 1.300 megavata solarne i energije vetra", rekla je Mordt.

Šef Delegacije i ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre rekao je da je imperativ naše generacije "pomirenje sa planetom".

"Imamo preveliko zagađenje, eksploataciju bogatstava, uništavanje šuma i to su sve znakovi da je naša veza sa planetom pokvarena", rekao je Žiofre.

Naglasio je da je EU u potunosti posvećena ovom generacijskom poduhvatu i da su postavljeni ambiciozni ciljeve kako za državne članice tako i one druge.

"Želimo da postanemo neutralni kontinent do 2050. godine, sličan nivo želimo i na svetskom nivou. Srbija je deo toga. Sa vlastima u Srbiji i civilnim društvom treba da preduzmemo neke aktivnosti, a možemo da se utešimo nekim ispitivanjem javnog mnjenja koja kažu da već 94 odsto građana Srbije podržava tranzciju na obnovljive izvore energije", rekao je Žiofre.

Želimo da Srbija postane partner u ovom izazovu i stalo nam je do budućnosti građana Srbije, rekao je Žiofre. Sada završavamo Nacionalni energetski klimatski plan, dodao je ambasador, razvijamo strategiju i primenjujemo mere.

"Sada primenjujemo takođe paket zakonskih regulativa u vezi sa električnom energijom sa kojim smo počeli 2022. godine. Svi se suočavamo sa određenim izazovima koji nas podsećaju koliko je važna međusobna povezanos. Ne postoje granice kada govorimo struji, treba svi u regionu da radimo zajedno, kako bismo obezbedili sigurnost snabdevanja električnom energijom i ulagali u OIE", rekao je Žiofre.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović rekao je da je u periodu od prethodne konferencije prošle godine do danas napravljen korektan pomak kada je reč o zelenoj tranziciji u Srbiji, ali da postoji pretnja jer "ima previše galame, a malo aktivnih rešenja".

"Vrlo je važno da mi u Privrednoj komori zelenu tranzciju gledamo kao jedan od najvažnijih pokretača BDP-a. Direktna šteta od klimatskih promena je preko 400 miliona evra godišnje", rekao je Mitrović.

On je naglasio da je u procesu zelene tranzicije PKS aktivan partner. "Ono što je naša ključna poruka je da je sada trenutak da pomognemo državi i pregovaramo za našu budućnost", poručio je Mitrović.