Bojan Stanić: Prvi jul postaje značajan datum u istoriji ekonomskih odnosa Srbije i Kine

BEOGRAD - U istoriji ekonomskih odnosa između Srbije i Kine značajan datum postaje 1. jul ove godine kada stupa na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) između ove dve zemlje, izjavio je danas Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS).

On je Tanjugu kazao da će stupanjem na snagu ovog sporazuma, odmah oko 60 odsto svih proizvoda koji se razmenjuju između Kine i Srbije biti oslobođeni carine, što znači da će ti proizvodi koji dolaze iz Kine u Srbiju postati jeftiniji za naše proizvođače i prerađivače.

"Sa druge strane, na neki način će i kinesko tržište postati dostupnije za naše proizvode, jer će carina biti ukinuta", rekao je Stanić.

On je objasnio da će za preostalih oko 30 odsto proizvoda carine biti ukinute u jednom periodu prilagođavanja od pet do 10 godina, dok će oko 10 odsto proizvoda ostati pod carinskom zaštitom jer je reč o strateškim proizvodima bitni i za jednu i za drugu zemlju.

Kako je naveo, roba koja će biti oslobođena carina za pet godina godišnje će imati umanjenu carinu za po 20 odsto, dok će roba koja će biti bez carina za 10 godina do tada imati godišnje smanenje carina za po 10 odsto.

"Vrlo je značajno da kada govorimo o mogućnostima izvoza Srbije na kinesko tržište, imajući u vidu da mi godinama imamo visok rastući deficit sa Kinom, da će se ta struktura malo poboljšati ukoliko je moguće u periodu pred nama", kazao je Stanić.

Prema njegovim rečima, proizvodi gde imamo određene komparativne prednosti su prehrambeni proizvodi, odnosno proizvodnja žitarica - ratarske kulture, kao i proizvodi mlečne industrije i određene vrste mesne industrije.

U bezcarinskom sistemu na putu do kineskog tržišta, kako kaže su i proizvodi hemijske industrije, među kojima su preparati za ulepšavanje i određeni preparati za čišćenje koji se koriste u svakodnevnoj potrošnji.

Stanić je naglasio i da je jako teško biti konkurentan kineskoj privredi, imajući u vidu da je to svetska fabrika i da se tamo gotovo sve proizvodi.

Na pitanje da li postoje neki rizik SST sa Kinom, sagovornik Tanjuga je rekao da on postoji ,a to je, kako je objasnio, da određena roba koja dođe iz Kine bude ovde još konkurentnija i da na neki način preplavi ovo tržište.

U takvimim situacijama, kako je naglasio, postoje mehanizmi zaštite, a to je da imate mogućnosti da vratite carine na nivo koje su postojale pre uspostavljanja ovog sporazuma.

"Ono što je bitno jeste da verujem da upravo što će se ta roba iz Kine uvoziti ovde po jeftinijim cenama, uticati na dodatnu konkurentsku prednost Srbije na evropskom tržištu imajući u vidu i da dve trećine našeg izvoza ide upravo na tržište EU", rekao je Stanić.

Analitičar PKS je podsetio i na podatak da je 2023. naš izvoz u Kinu bio 1,1 milijardu evra i to je pre svega bila sirovinska baza, odnosno bakar, čelik, rezana i drvna građa, kao i neki drugi proizvodi.

"Mi sada imamo mogućnost jer je tržište otvoreno i bez carine da izvoz prehrambenih proizvoda, koji je praktično bio simboličan, podignemo. Međutim postavlja se pitanje same konkurentnosti jer su i druge zemlje zainteresovane za to tržište, ali i transportnih troškova jer je to tržište udaljeno i da su troškovi prevoza izbog goriva i raspoloživosti kontejnera promenjivi", kazao je Stanić.

On je naglasio da sada tačno ne može da se kaže koliko će bescarinski izvoz uticati na povećanje izvoza, dodajući da će se tek kada prođe šest meseci, odnosno krajem ove godine videti prvi rezultati, ali da to opet neće biti reprezentativno i da je tek počela primena SST i potrebno je vreme da se naša privreda prilagodi za mogućnost plasmana na tako veliko i zahtevno tržište kao što je kinesko.

" Naravno, ne možemo sada mi reći kolika će biti količina proizvoda u izvozu, a posebno ne koliko će biti njihova vrednost, imajući u vidu da su cene volatilne i da jednostavno ne možemo znati kako će uspeti naša privreda da se koristi tim sporazumom i koliko će za nju ta mogućnost biti realna, odnosno koliko će moći da realizuje svoje proizvodnje na kineskom tržištu", kazao je.

Stanić je naglasio da je zato jako bitno da prođe određeno vreme, posebno imajući u vidu udaljenost tržišta, jer kako je kazao to nije tržište Turske, a ni EU koje je blizu, već je reč o udaljenom tržištu na koje i druge mnogoljudne zemlje Istočne i Južne Azije takođe pretenduju.

"Idealno bi to bilo da radimo neke analize na kraju 2025. tada bismo imali celu godinu iza nas i naravno ovih šest meseci privikavanja koje imamo ove godine", rekao je Stanić.

Cilj SST između Srbije i Kine kojeg su u Peingu 17. oktobra prošle godine potpisali ministri trgovine Kine Wang Wentao i Srbije Tomislav Momirović, u prisustvu predsednila Kine i Srbije Si Đinpinga i Aleksandra Vučića je omogućavanje preferencijalnog pristupa kineskom tržištu za proizvode srpskog porekla.

Povlašćeni pristup proizvoda srpskog porekla tržištu sa više od 1,4 milijarde stanovnika stavlja kompanije iz Srbije u mnogo bolji položaj u odnosu na kompanije iz Evrope i okruženja i trebalo bi da dovede do značajnog povećanja izvoza, proširenja investicionih i proizvodnih kapaciteta u našoj zemlji, ali i povećanja konkurentnosti, kao i jačanja sveukupne privredne aktivnosti.

SST sa Kinom odnosi se na oko 20.000 artikla, a važna činjenica je da više od 50 odsto proizvoda, koji se plasira u Kinu, mora da bude proizvedeno u Srbiji.

(Kraj) svd/nv