ŠTADA: Pozitivan stav o veštačkoj inteligenciji ima 62 odsto Evropljana

BERLIN - Pozitivan stav o veštačkoj inteligenciji (AI) ima 62 odsto Evropljana, a 47 odsto veruje da dobro razume tehnologiju i da će ona biti od koristi društvu, pokazao je zdravstveni izveštaj kompanije ŠTADA za 2024.

Istraživanje pokazuje da je još 15 odsto stanovnika Evrope otvoreno za istraživanje mogućnosti AI, objavila je kompanija.

Kada je u pitanju upotreba AI u ličnoj zdravstvenoj zaštiti, u izveštaju se navodi da je većina Evropljana i dalje suzdržana.

Ističe se da stanovnici Portugala (73 odsto), Španije (70 odsto), Rumunije (68 odsto), Srbije i Mađarske (65 odsto) imaju pozitivan stav ka prihvatanju AI, dok negativan stav ističu stanovnici Uzbekistana (53 odsto), Irske (48 odsto), Finske (45 odsto) i Švajcarske (44 odsto).

Navodi se da Gugl i AI još uvek ne mogu da se takmiče sa lekarima opšte prakse i farmaceutima. Evropljani u velikoj meri veruju lekarima (63 odsto) i farmaceutima (54 odsto), dok 16 odsto veruje Guglu, a samo 12 odsto Evropljana AI smatra pouzdanom kod takvih saveta.

Kada je reč o pribavljanju informacija koje su bitne za donošenje odluke o kupovini lekova bez recepta, istraživanje je pokazalo da Gugl (40 odsto) ostaje značajan izvor informacija i zapravo beleži neznatno bolje rezultate od lekara (35 odsto) i farmaceuta (38 odsto).

Mađari (71 odsto), Srbi i Česi (70 odsto) najviše vole Gugl pretragu. Onlajn članci su interesantni Fincima, Bugarima i Srbima (45 odsto), a zvanične veb-sajtove zdravstvenih ustanova najčešće posećuju Finci (55 odsto) i Šveđani (46 odsto).

Informacije od influensera na Fejsbuku, Tik Toku, Instagramu najviše prate Bugari (33 odsto), Poljaci i Uzbekistanci (32 odsto).

Nijedan online izvor ne koristi 26 odsto Uzbekistanaca, 22 odsto Nemaca i 10 odsto građana Srbije, pokazuju rezultati.

Kada je reč o ličnoj zdravstvenoj zaštiti, Evropljani su iz različitih razloga skeptični u pogledu AI. Istraživanje je pokazalo da su posebno zabrinuti zbog zloupotrebe AI, naročito kada neko ima neovlašćen pristup njihovim ličnim podacima (64 odsto).

Više od polovine njih takođe je zabrinuto zbog gubitka empatije u međuljudskim odnosima (59 odsto), kao i gubitka poslova (56 odsto) i bezbednosti podataka (57 odsto).

Žene su, pokazalo je istraživanje, zabrinutije od muškaraca kod upotrebe tehnologije u svojoj ličnoj zdravstvenoj zaštiti.

Gubitak interakcije sa ljudima zbog ulaska AI u zdravstveni sektor najviše brine stanovnike u Irskoj (72 odsto), Velikoj Britaniji, Uzbekistanu, Mađarskoj i Srbiji (po 69 odsto).

AI će nastaviti, kako je navedeno, da se usvaja u različitim oblastima zdravstvene zaštite, ali stav Evropljana pokazuje da bi to morala da bude samo dopuna, a ne zamena za ličnu interakciju sa kvalifikovanim stručnjacima.

Ovaj izveštaj kompanije ŠTADA je kreiran na osnovu reprezentativnog istraživanja koje je obuhvatilo 46.000 ispitanika iz 23 evropske zemlje, među kojima je i Srbija.