U Dubaiju posluje najveća vertikalna poljoprivredna farma u svetu

DUBAI - U susret klimatskom samitu COP 28, koji će biti održan od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju, ekipa Tanjuga obišla je u predgrađu tog grada farmu Bustanika, najveće vertikalno poljoprivredno postrojenje u svetu, gde se biljke uzgajaju bez upotrebe zemljišta, u zatvorenom prostoru samo pomoću vode i solarnih lampi.

Pomisao da se farmeri u UAE, koja je gotovo u potpunosti pustinjaska zemlja sa izuzetno malom površinom obradivog zemljišta, bavi uzgojem zelenih salata je u najmanju ruku neobična, a još je neobičnije da to rade veoma uspešno.

Samo u farmi Bustanika, za čiju je izgradnju bilo potrebno izdvojiti oko 40 miliona dolara, godišnje se proizvede više od milion kilograma povrća, pretežno zeljastih biljaka.

Posebno je zanimljivo da je u procesu proizvodnje u potpunosti eliminisana upotreba, pesticida, herbicida, fungicida i drugih sličnih hemikalija.

Tokom uzgoja se koristi sveža filtrirana voda, a kako su nam objasnili zaposleni, kvalitet salata prevazilazi organsko povrće i moguće je konzumirati ih bez prethodnog pranja - direktno iz pakovanja.

Tim koji stoji iza Bustanike, čine vrhunski stručnjaci iz celog sveta, a jedan od njih je i menadžer proizvodnje Stefan Klincov, inženjer poljoprivrede poreklom iz Republike Srpske, koji je sticajem okolnosti u trenutku naše posete bio na godišnjem odmoru u Srbiji, pa naša ekipa nije imala priliku da se sa njim upozna.

Podsekretar sektora za raznovrsnost hrane u Ministarstvu za klimatske promene i životne sredine UAE Mohamed Musa Al Ameri istakao je da je uloženo mnogo truda u inovativne programe, poput neverovatnih vertikalnih farmi, kako bi se zemlja izborila sa sve većom potražnjom i potrebom za hranom.

"Danas u UAE uzgajamo pirinač u pustinji, pa čak i atlantskog lososa u našem moru. Verujemo da se pravim načinom razmišljanja sve može postići. Zbog nedostatka vode u našoj zemlji, vertikalna poljoprivreda se pokazala kao veoma važna. To je rešenje koje pobeđuje našu klimu i omogućava nam da uzgajamo ono što nam je potrebno tokom svih 12 meseci u godini”, naveo je Al Ameri.

Kako je objasnio, vertikalnom poljoprivredom koristi se 95 odsto manje vode, upotrebljava se i do 80 odsto manje prostora, koristi manje energije, a upotrebljava se i manje pesticida.

"Poljoprivreda možda nije prva industrija koja pada na pamet kada se spomene UAE. Ali mi naporno radimo na povećanju naše samostalnosti i obezbeđivanju dugoročnih, održivih rešenja u proizvodnji hrane za našu rastuću populaciju. Nastavićemo da preduzimamo hrabre korake, da koristimo novu tehnologiju, kako bismo smanjili jaz u potrebi za hranom, ali i kako bismo smanjili njeno rasipanje. Moramo da radimo zajedno, nacija sa nacijom, da pomognemo jedni drugima u ispunjavanju hitnih klimatskih ciljeva. Nadam se da ćete nam se pridružiti u našoj misiji dok se pripremamo da budemo domaćini COP28, koji sisteme proizvodnje hrane stavlja u središte svojih diskusija", zaključio je Al Ameri.

Direktor proizvodnje Bustanike Robert Felous, poreklom iz Velike Britanije, rekao je za Tanjug da je vertikalna poljoprivreda podrazumeva proizvodnju u unutrašnjim prostorijama.

"Uzgajamo biljne kulture, oponašajući sve one specifične procese neophodne za njihov razvoj: sunčevu svetlost - putem veštačke rasvete i lampi, kišu - navodnjavanjem. Imitiramo te procese u unutrašnjim uslovima, veoma precizno - kako bismo osigurali da su biljke i okruženje u kojem rastu specijalno kreirani za svaku biljnu kulturu ponaosob", objasnio nam je Felous.

Kako je rekao, da bi obezbedili najbolji mogući prinos, izuzetan značaj se daje preciznoj kontroli temperature, vlažnosti vazduha, okruženja biljaka, jačini i kvalitetu osvetljenja, kao i prihrani biljaka.

"Taj element preciznosti omogućava uzgoj zdravih biljaka i maksimalan mogući prinos na minimalnom prostoru. Vertikalna priroda uzgoja znači da je moguće proizvesti veću količinu biljaka na manjoj zemljišnoj površini. Površina postrojenja Bustanike je 10.000 kvadratnih metara, a operativna površina je 28.500 metara kvadratnih. To je veoma velika ušteda zemljišnog prostora", istakao je Felous.

Menađer proizvodnje Aaron Džejms Mur, koji je u Dubai došao iz Australije, rekao je za Tanjug da je projekat Bustanika, čije ime prevedeno sa arapskog znači "tvoja bašta", inicijalno bio fokusiran na uzgoj lisnatih vrsta salata.

"Najpre smo proizvodili, zelenu salatu, spanać, kelj, rukolu. Nakon toga smo uočili da postoji veća potražnja za začinskim biljem. Sada uzgajamo i peršun, korijander, nanu. Takođe, uzgajamo i mikro zelenilo, a stalno istražujemo i poetencijal za uzgajanje novih proizvoda. Istražujemo mogući uzgoj jestivog cveća, a počeli smo da uzgajamo čak i jagode", rekao je Mur.

Kako nam je oblasnio, plan tima koji stoji iza Bustanike je da poveća broj sorti zelenih salata koje uzgaja, da poveća kapacitete i da zajedno sa kuvarima i nabavljačima sa kojima sarađuje pažljivo osmotri koji su to novi proizvodi koje tržište traži.

UAE kao veliki izvoznik nafte ove godine biće druga arapska država koja će biti domaćin najznačajnije svetske konferencije na temu klimatskih promena, nakon Egipta prošle godine.

Pojedini delegati kritikovali su prošlogodišnju konferenciju rekavši da su proizvođači fosilnih goriva pokazali manjak ambicije za smanjenje emisija štetnih gasova.

UAE svojim primerom pokušava da izmeni takvu stečenu sliku i da pokaže da je moguće odgovorno upravljanje fosilnim gorivima uz maksimalno korišćenje zelenih održivih izvora energije.

Prema procenama konferencija COP28 će okupiti oko 200 različitih nacija, a Emirati će imati dobru priliku da zajedno sa drugim zemljama donesu inovativna i održiva rešenja kako bi se brže i efikasnije postigli ciljevi iz Pariskog sporazuma, koje su zemlje članice Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) potpisale 2016. godine.

Srbija je sporazum ratifikovala u maju 2017. godine i time se obavezala da će ubuduće doprinositi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.