DW: Sudbina Kipra zavisi od gasa

BON - Kipar se nalazi u blizini obala Izraela, Sirije, Turske i Egipta i do sada je prvenstveno služio kao destinacija za odmor Izraelaca, Libanaca, a poznat je i kao poreski raj, ali i po geostrateškoj borbi za moć, međutim sada se mnogo toga na ostrvu vrti oko gasnih polja, piše Dojče vele.

Kako se navodi, gasna polja su otkrivena u proteklih 14 godina - poslednje od njih 2022, a ta činjenica navodi mnoge Kiprane da sanjaju o novoj ulozi na Bliskom istoku.

Za stručnjaka za Bliski istok Kosmea Ohedu sa madridskog Univerziteta San Pablo (CEU), eksploatacija tog gasa mogla bi da bude i prilika za mir na Bliskom istoku, pa i za aktuelni sukob između Grka i Turske oko Kipra.

"Gasna polja imaju potencijal za ogroman napredak i prosperitet svih uključenih. Takvi projekti izgradnje gasovoda zemlje ne mogu da ostvare same i protivnici su prisiljeni da rade zajedno", objašnjava Oheda.

Koliko su pozicije još uvek različite pokazuje i to da Turska trenutno zauzima stav protiv Izraela u ratu na Bliskom istoku, dok Kipar jasno brani interese Izraelaca.

Ono što se dogodilo između Nemačke i Rusije sa gasovodima Severni tok dodatno je odvratilo investitore, kaže Elaj Retig, šef odeljenja za energetiku izraelskog trusta mozgova Centar za strateške studije Begin-Sadat (BESA).

"Međutim, rezerve gasa ispod mora na Bliskom istoku mogle bi značajno da smanje značaj drugih dobavljača i zavisnost od njih – od dobavljača kao što je na primer Katar", rekao ie on.

Retig smatra da Katar ima jasan interes za nastavak aktuelnog sukoba sa Hamasom – isto kao i Turska, Rusija i Iran, samo iz drugih razloga.

Bliski istok je, podseća, ove godine bio pred istorijskim događajem.

"Postignut je, ali nije objavljen, preliminarni sporazum između Izraela i vlade Gaze o zajedničkom korišćenju i finansiranju razvoja gasnog polja Gaza Marine Coworking. To je moglo pozitivno da promeni mnoge stvari između Izraela i Palestinaca, a time i za čitav region", rekao je on i dodao da su ti planovi stavljeni na čekanje zbog Hamasovog terorističkog napada na Izrael.

Kipar je od 1974. godine podeljen na dva dela. Veći, južni deo, nezavisna je država, članica Evropske unije. Severni, turski deo ostrva, takozvanu Tursku Republiku Severni Kipar, priznala je samo Turska, ali ne i druge države. Postoje i teritorijalni sukobi oko pomorskih granica.

U proteklih 10 godina postignut je čitav niz sporazuma između Izraela i Libana, Izraela i Turske, kao i između Kipra i Grčke, koji su imali za cilj da regulišu proizvodnju i prodaju gasa.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji se u maju sastao s novim kiparskim predsednikom Nikosom Hristodulidesom, takođe je zainteresovan da ta zemlja-članica Evropske unije ubuduće prodaje gas Evropi, a korporacije kao što su Chevron, Total Energies i Eni samo su neki od igrača koji su zainteresovani za gas u istočnom Sredozemlju i već su u to uključeni na različite načine.

Međutim, pošto je izvoz tečnog gasa LNG lakše ostvariti u kratkom roku nego izgraditi gasovod, vlada u Nikoziji sada želi da izgradi LNG-terminal što je pre moguće.

Međutim, svi pregovori moraju da se vode ne samo o Kipru, već i o Turskoj – zato što Ankara od 1974. polaže pravo na mineralne resurse u moru kod Kipra. Za kiparsku vladu, istovremeno, gas je prilika da postane ekonomski nezavisnija od Rusa, koji su joj pomogli raznim investicijama i kreditima nakon finansijske i državne krize 2013. godine. Ruska vlada tada je takođe bila zainteresovana za gas sa Kipra, ali je kasnije odustala od tih svojih planova.

U razgovoru koji je vođen pre nego što je izbio rat sa Hamasom, kiparski naučnik Kirjakos Kokinos polagao je sve nade u ekonomsko zbližavanje svoje zemlje sa Izraelom, kako bi se smanjila njena zavisnost od Rusa.

Kokinos je bio "glavni naučnik" u prethodnoj kiparskoj vladi i tada je rekao da je to pozicija koju su Izraelci stvorili, a koju je Kipar preuzeo, jer želi da bude i međunarodni tehnološki i naučni centar isto kao i oni.

"Gas bi mogao da bude most ka većoj ekonomskoj saradnji", rekao je.

Kiparska kompanija DEH Quantum Energy radi na električnom priključku na Evropu, a Retig smatra da je taj projekat u sadašnjoj situaciji lakše realizovati nego gasovod.

Taj strujni kabl, tzv. "Evroazijski interkonektor", bio bi najduži na svetu, a problem je možda to što u plan postavljanja podvodnog interkonektora od 2.000 megavata nije uključena i Turska

"Ali, vlada u Ankari verovatno bi imala manje problema s tim, nego sa gasovodom od Kipra do Grčke" smatra Retig.