Sanda Šimić: Projekti EU su velika nagrada jer je direktan uticaj vrlo brzo vidljiv

NIŠ - Deo pomoći EU Srbiji, odnosno finansijske podrške koja se zove instrument za pretpristupnu pomoć, ide na programe tri vrste teritorijalne saradnje - prekograničnu, transnacionalnu i međuregionalnu, izjavila je Sanda Šimić iz Ministarstva za evropske integracije.

Ona je za Tanjug u Nišu, gde je održan peti i poslednji dan “EU nedelje mogućnosti” posvećen lokalnom razvoju i životnoj sredini, rekla da od ove godine postoji novi međuregionalni program Urbakt za koji je već završen javni poziv.

“Projekti EU su velika nagrada jer je direktan uticaj vrlo brzo vidljiv”, rekla je Šimić.

Pored prekograničnih programa vidljivih na lokalu, tu su programi transnacionalne saradnje koji obuhvataju često i teritorije većeg broja država, podsetila je ona i dodala da tu spada Program za dunavski region i Program Jadransko/Jonskog mora koji povezuje Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju.

“Imamo i nove programe, imamo Urbact za koji je već završen javni poziv, uskoro ćemo imati tzv. program Intereg Jurop”, rekla je Šimić i navela da nam je EU ove godine izašla u susret i otvorila još programa.

Naglasila je da građani Niša na lokalu odlično znaju šta su programi prekogranične saradnje i ocenila da Nišlije možda malo manje znaju šta su transnacionalni i međuregionalni programi.

Podsetila je da Srbija ima programe prekogranične saranje sa zemljama koje su i one koje nisu članice EU.

“Za Niš je zanimljivo što su imali projekte prekogranične saradnje sa Bugarskom i to od 2003. I ovo je četvrta generacija programa prekogranične saradnje sa Bugarskom na ovoj teritoriji prekogranične saradnje”, rekla je Šimić i podsetila da Srbija od zemalja koje nisu članice sarađuje sa BiH, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, a od članica sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom.

Podsetila da je danas potpisan finasijski sporazum za program prekogranične saradnje sa Severnom Makedonijom od koga će direktnu korist imati 850.000 ljudi koji žive u Jablaničkom i Pčinjskiom okrug, kao i u Severoistočnom regionu i delu Skopskog regiona.

Očekuje se da će, zahvaljujući Programu, građanima biti dostupnije usluge socijalne i zdravstvene zaštite za ugrožene grupe, kao i da će biti više kulturnih sadržaja za sve stanovnike sa teritorije Programa.

Razvojem prekograničnog turizma i zaštitom kulturnog i prirodnog nasleđa sa obe strane granice, značajno će se, kako je dodala, povećati broj turističkih poseta i dužina boravka turista u pograničnom području.

Ovo je drugi program prekogranične saradnje između Srbije i Severne Makedonije.

Ukupan budžet programa koji je Evropska komisija usvojila 3. juna 2022. iznosi 9,7 miliona evra, od čega 8,4 miliona evra sufinansira EU.

To je više nego dvostruko sredstava u poređenju sa prethodnom sedmogodišnjom finansijskom perspektivom.

Trilateralni sporazum odgovara dvogodišnjim alokacijama u ukupnoj vrednosti od 3,6 miliona evra, koje će biti dopunjene u kasnijoj fazi Programa kako bi se iskoristila ukupna sredstva EU namenjena celom programu.

Na pitanje koliko je važna saradnja na Zapadnom Balkanu kada govorimo o zemljama koje su u pregovaračkom procesu i za one koje su pred pregovaračkim procesom, Šimić kaže da je ona neizmerno važna.

“Srbija najviše programa sa državama članicama sprovodi na isti način kao što se isti program sprovodi među članicama”, rekla je ona.

Na pitanje koliko su značajni projekti vezano za povezivanje ljudi na ZB i to da se ujedinimo i uđemo u EU zajedno ali bez granica među ljudima, odgovara da već za sve ljude koji učestvuju u procesu integracija nema prepreka.

''Nama su granice nešto što nas povezuje a ne nešto što nas razdvaja i što nam je prepreka'', rekla je Šimić i dodala da što više ljudi treba da prođe kroz proces saradnje i rešavanja zajedničkih problema.

Niko iz Beograda ne zna koji je problem u Pirotu ili Dimitrovgradu, koji su prepreke u saradnji sa kolegama iz Bugarske, to znaju samo ljudi koji su na lokalu, rekla je ona.