Samit BRIKS-a označava početak ere nove geopolitike

BRISEL - Posljednji samit BRIKS-a pokazuje da se nedeljama pre nego što će se svetski čelnici okupiti na 78. Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, pojavljuju novi geopolitički blokovi.

Dešavanja u Ukrajini i klimatska kriza glavni su pokretači promena u novom geopolitičkom poretku. Kakvu ulogu ima globalni jug u budućoj politici?

Kineski lider Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin zadali su izazov Zapadu na ovonedeljnom samitu BRIKS-a, ekonomija u nastajanju (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) u Johanezburgu. Neki su ga već definisali kao "vrh južne hemisfere".

Putin nije lično prisustvovao samitu jer bi se suočio s nalogom za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda (MCC) zbog navodnih ratnih zločina.

BRIKS, održan od 22. do 24. avgusta, bio je zasigurno najznačajniji skup za Rusiju i globalni jug od ruske invazije na Ukrajinu 2022. i poslužio je kao platforma za susret između Rusije i četiri zemlje koje odbijaju da stanu na stranu Zapada i koje imaju za cilj da izgrade, kako kaže tema događaja, "uključivi multilateralizam".

BRIKS je najavio proširenje za 2024. na šest novih članica (Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati). Ukratko, to je ocenjeno kao izazov zapadnoj dominaciji, čak i ako pravi prekid nije moguć, u svetu međusobno povezanih interesa.

Neizbežno je da je velik deo pažnje bio usmeren na Putina, koji je svojom invazijom na Ukrajinu pre gotovo 18 meseci naredio jedan od najvećih evropskih ratova od 1945. godine.

Ruski lider obratio se samitu putem video veze i osudio zapadne zemlje za ono što je nazvao "nelegitimnim sankcijama koje gaze sva pravila međunarodne trgovine" i za njihovu politiku koja, prema njegovom mišljenju, podstiče inflaciju. Ključni korak prema multilateralnom svetu je dedolarizacija, smatra ruski lider.

Proces koji po njegovom mišljenju "već nepovratno uzima maha", pokazuje činjenica da je korišćenje američke valute iznosilo samo 28,7 odsto ukupne trgovine između pet zemalja BRIKS-a 2022. godine.

"Za EU, ovaj razvoj BRIKS-a znači ogroman izazov. Nemamo mnogo godina da dokažemo da Evropa želi da bude verodostojan, pouzdan i pošten partner siromašnim zemljama i zemljama u razvoju. Ako ne uspemo, onda bi BRIKS mogao da postane tačka nestajanja za mnoge od ovih zemalja", navodi se u tekstu objavljenom na ENR.

Prošlog meseca Rusija je raskinula dogovor, postignut uz posredovanje UN-a, o premeštanju vitalnog izvoza žitarica iz blokiranih ukrajinskih luka. Turska je, zajedno s UN-om, posredovala u sada zamrznutom sporazumu o žitu između Ukrajine i Rusije i sebe vidi kao posrednika u ratu. Predsednik Redžep Tajip Erdogan ranije je rekao kako očekuje da će uveriti svog ruskog kolegu Vladimira Putina da obnovi ugovor o žitu, ali Moskva dosad nije potvrdila takve planove.

Sredinom avgusta, Putin je takođe iskoristio otvaranje 11. Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti da izvede poznate napade na zapadne sile, optuživši ih za raspirivanje nemira širom sveta. Sukobi u velikim delovima sveta isključivo su uzrokovani "geopolitičkim avanturama i sebičnim, neokolonijalnim ponašanjem Zapada", rekao je Putin u videoporuci.

Među učesnicima bezbednosne konferencije bio je i novi kineski ministar odbrane Li Šangfu.

Kina je najveći trgovinski partner Rusije i uzdržala se od uvođenja sankcija Rusiji. Kinesko vođstvo nije javno osudilo rusku invaziju na Ukrajinu, već se fokusiralo na delovanje kao posrednik između dve zaraćene strane. Peking i Moskva proglasili su partnerstvo "bez ograničenja" malo pre nego što je Rusija februara 2022.

Međutim kineski div se ovih dana bori sa krizom koju bi mogla da podtakne recesija nekretnina.

S ukupnim BDP-om od oko 26 odsto svetskog BDP-a, pet zemalja BRIKS-a još uvek je daleko od ukupnog G7 i ostalih zemalja EU. O sukobu u Ukrajini, međutim, Peking se ne predomišlja. Kineski ministar odbrane Li Šangfu takođe je 17. avgusta posetio ruskog saveznika Belorusiju.

U govoru koji je održao kineski ministar trgovine na samitu BRIKS-a, Si je kritikovao Sjedinjene Američke Države bez eksplicitnog imenovanja zemlje rekavši da "postoji zemlja koja želi da zadrži svoju hegemoniju i učinila je sve da osakati zemlje u usponu i razvoju", rekao je.

Belorusija i Kina su na istoj strani kada je reč o izgradnji multipolarnog sveta, rekao je nedavno beloruski lider Aleksandar Lukašenko, koji često govori protiv onoga što takođe opisuje kao američku hegemoniju.

U februaru 2023., Generalna skupština UN-a pozvala je na trenutni prekid rata u Ukrajini, sa 141 državom članicom za i sedam protiv (Belorusija, Demokratska Narodna Republika Koreja, Eritreja, Mali, Nikaragva, Rusija i Sirija). Među 32 uzdržane zemlje bile su Kina, Indija i Pakistan.

Nedeljama pre Generalne skupštine UN, generalni sekretar UN Antonio Gutereš prisustvovao je samitu BRIKS-a kako bi podtakao saradnju u suočavanju s krizama. Susreo se sa brojnim liderima na marginama događaja.

"Došao sam u Johanezburg s jednostavnom porukom: u podeljenom svetu s ogromnim krizama, jednostavno nema alternative saradnji. Moramo hitno da obnovimo poverenje i oživimo multilateralizam za 21. vek", rekao je Gutereš u četvrtak u svom govoru na samitu BRIKS-a.

Gutereš je pozvao na reformu globalnih struktura upravljanja, koje "odražavaju svet od jučer" neposredno nakon Drugog svetskog rata, i upozorio da je "bez takve reforme fragmentacija neizbežna".

"To je posebno tačno u slučaju Saveta bezbednosti UN-a i institucija Breton Vudsa", rekao je prvi čovek UN, aludirajući na Svetsku banku (WB) i Međunarodni monetarni fond (MMF), kojima dominira Zapad.

Slovenija će 2024. i 2025. po drugi put u svojoj istoriji da zauzme mesto nestalne članice Saveta bezbednosti UN-a. Slovenačka diplomatija vodila je kampanju na poruci očuvanja međunarodnog mira i saradnje. U to su uključena pitanja bezbednosti, poput klime, energije i bezbednostii hrane, kao i integracija i pitanje međunarodne solidarnosti. Zato će se morati suočiti s mnogim izazovima, uključujući promjenjive geopolitičke odnose.

Slovenija je više puta pokazala da kao članica EU i NATO-a podržava Ukrajinu, ali nakon izbora Slovenije u SB UN-a u junu, ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon izjavila je da će biti potrebno da se pronađe način za razgovor i saradnju sa Rusijom jer bez dijaloga nije moguće rešiti izazove u svetu.

Osim Ukrajine, Generalna skupština UN-a biće fokusirana na klimatsku krizu.

Nekoliko nedelja pre sednice, Evropska komisija izgubila je "Green Deal", najvidljivije lice borbe protiv klimatske krize: holandski socijaldemokrata Frans Timermans odstupio je u ključnom trenutku od evropskih klimatskih zakona.

Sada je vodeći kandidat leve koalicije na holandskim izborima u novembru.

Slovak Maroš Šefčovič, koji trenutno obavlja dužnost potpredsednika Evropske komisije, naslijediće ga na mestu poverenika EU-a, zaduženog za sprovođenje Evropskog zelenog dogovora.

Sredinom avgusta brazilski predsednik Luiz Injacio Lula da Silva telefonski je razgovarao s američkim kolegom Džozefom Bajdenom i naglasio važnost postizanja ozbiljnog napretka u raspravi o klimatskoj krizi uoči sledeće Generalne skupštine UN.

Lula je u telefonskom razgovoru detaljno opisao rasprave vođene na Amazonskom samitu, održanom početkom avgusta u brazilskom gradu Belemu, na kojem su učestvovali predstavnici osam zemalja koje dele najveću tropsku šumu na planeti. Brazilski predsednik Lula takođe je predložio reformu SB UN-a.