ENR: BiH - lideri EU pristali na otvaranje pregovora o članstvu

Članak je proizveo Tanjug u saradnji sa evropskim agencijama u okviru projekta European newsroom (ENR)

BRISEL - Odluka lidera EU da pokrenu pregovore sa Bosnom i Hercegovinom (BiH) označila je istorijski trenutak za zemlju.

Ipak Bosna se i dalje suočava sa mnogim preprekama na svom putu ka pridruživanju EU.

Lideri EU složili su se u 21. marta da otvore pregovore sa Bosnom i Hercegovinom (BiH) o pridruživanju bloku, iako pregovori neće početi dok ta balkanska zemlja ne prođe više ključnih reformi.

"Čestitam! Vaše mesto je u našoj evropskoj porodici. Današnja odluka je ključni korak napred na vašem putu ka EU“, napisao je šef Evropskog saveta Šarl Mišel na Ks (bivši tviter), dok su se lideri sastali na samitu u Briselu 22. marta.

"Sada treba nastaviti težak posao kako bi Bosna i Hercegovina stabilno napredovala, kako to želi vaš narod", rekao je Mišel.

BiH je zvanični kandidat za članstvo od 2022. godine, ali je morala da sprovede niz reformi pre nego što je dobila zeleno svetlo za prelazak u sledeću fazu.

Prošle nedelje, Brisel je saopštio da je zemlja završila neke od potrebnih koraka, ali neke pravosudne i izborne reforme ostaju nerešene.

Rat Rusije protiv Ukrajine ponovo je oživeo napor EU ka proširenju u istočnoj i centralnoj Evropi, pri čemu su se zemlje članice u decembru složile da otvore pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom.

Težnja ka novim članicama deo je napora da se suprotstavi ruskom i kineskom uticaju u dvorištu EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen rekla je da je Bosna sada "potpuno usklađena" sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, poboljšala je upravljanje migracionim tokovima i usvojila zakone za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Ona je pozdravila saglasnost BiH da se presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) uvrsti u nacionalne krivične evidencije.

Fon der Lajen je primetila dalje korake ka dijalogu i pomirenju nakon rata u zemlji 1992-1995, uz stvaranje novog komiteta za izgradnju mira.

Započinjanje pregovora je samo početak dugog procesa daljih mukotrpnih reformi koje obično traju mnogo godina pre nego što se neka zemlja konačno pridruži EU.

Predsednik većinskog srpskog entiteta Milorad Dodik, koji je i dalje saveznik Kremlja, godinama je imao ogromnu vlast nad srpskim entitetom i često je podsticao etničke tenzije i time ugrožavao put Bosne u EU.

Regionalni susedi Bosne, Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i Albanija, već su ispred u svojim naporima da se pridruže, ali su svi još daleko od članstva.

Odluka o otvaranju pristupnih pregovora naišla je na snažno protivljenje grupe država članica, uključujući Holandiju, Dansku, Francusku i Estoniju, koje su tvrdile da je napredak BiH na evropskom putu i ​​dalje ograničen.

Holandski parlament je razmišljao da blokira početak pregovora o pristupanju, ali na kraju nije vezao ruke premijeru Marku Ruteu.

Rute je upozorio da bi veto naneo "ogromnu štetu" Holandiji i ubedio većinu da se odluče za blažu rezoluciju. Parlament je zatražio od Rutea da blokira sporazum o pregovaračkom okviru, što je proceduralni korak prije nego što mogu započeti stvarni razgovori, sve dok BiH ne ispuni osam dodatnih zahteva koje je postavila Evropska komisija krajem prošle godine. Tako je uspeo da se dogovori oko simboličnog zelenog svetla za otvaranje pristupnih pregovora.

Sa druge strane, grupa "Prijatelji Balkana", koja uključuje nekoliko država poput Austrije, Hrvatske, Italije, Mađarske i Slovenije, ubrzala je napredak Sarajeva u procesu integracije.

"To je veliki korak naprijed, u onome što mi zovemo ponovno ujedinjenje, otvaranje pregovora za pristupanje Bosne i Hercegovine EU", rekla je italijanska premijerka Đorđa Meloni.

Slovenački premijer Robert Golob opisao je odluku Evropskog saveta da otvori pristupne pregovore BiH sa EU kao važan korak na putu Bosne i Hercegovine ka evropskoj porodici.

Odluka je, kako je rekao, takođe važna i ohrabrujuća poruka celom regionu Zapadnog Balkana, doprinoseći njegovoj stabilnosti, razvoju i boljoj budućnosti.

Prema rečima Juraja Blanara, slovačkog ministra spoljnih i evropskih poslova, pristupanje BiH EU je također u interesu Slovačke. On je podsetio da zemlje Zapadnog Balkana čekaju na članstvo u EU više od dve decenije.

Odlazeći portugalski premijer Antonio Košta bio je među onima koji su opreznije pristupili proširenju: Iako se nije protivio članstvu u EU, za Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan, na primer, u više navrata je govorio da EU ne može da ubrza proces i odlučivati na osnovu emocija - konkretno misleći na Ukrajinu.

Dana 6. oktobra, posle neformalnog samita Evropskog saveta u Granadi, u Španiji, Košta je rekao da je "da bi proširenje bilo uspeh, od suštinskog značaja da se završe unutrašnje reforme", savetujući da se "reforme ne prave samo zarad proširenja", dodajući da oba procesa "treba da napreduju na sinhronizovan način".

Košta je takođe izrazio zabrinutost da sadašnja fiskalna arhitektura neće moći da se nosi sa toliko različitih ekonomija, dodajući da su zbog toga protiv postavljanja roka za reforme proširenja EU.

Rumunski predsednik Klaus Johanis pozvao je na predvidljiv raspored pristupanja Ukrajine i Moldavije, na brzo usvajanje pregovaračkih okvira koje je predložila Komisija i na organizovanje prve međuvladine saradnje

On je dodao da američka administracija očekuje da nova vlada bude posvećena NATO-u, pridruživanju EU i borbi protiv korupcije.