Evropski parlament odobrio uspostavljanje Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan

STRAZBUR - Evropski parlament odobrio je danas privremeni sporazum sa Savetom EU o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, kojim se regionu, uključujući Srbiji, omogućava pristup dodatnoj finansijskoj pomoći od šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine.

Za sporazum je glasalo 517 od 603 poslanika EP, 56 je bilo protiv, a 30 je bilo uzdržano.

Nakon ovog glasanja u EP otvara se mogućnost za uspostavljanje Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan.

Predsedništvo Saveta EU i Evropski parlament postigli su 4. aprila privremeni sporazum o uspostavljanju ovog instrumenta, koji su potom podržale države članice EU i odbori EP za spoljne poslove i budžet.

Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan centralni je deo novog Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je u novembru 2023. godine predstavila Evropska komsija, a osmišljen je da podrži unutrašnje reforme na Zapadnom Balkanu tako što će pružiti određene pogodnosti članstva u EU i pre pristupanja EU.

Instrument ima za cilj pokretanje društveno-ekonomskih reformi na Zapadnom Balkanu, unapređivanje ekonomskog rasta i približavanja EU.

Očekuje se da će se intrumentom u periodu od 2024. do 2027. partnerima EU sa Zapadnog Balkana obezbediti do dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u kreditima kako bi se podržao Zapadni Balkan na putu ka pridruživanju EU.

Isplata ovih sredstava zavisi od uspešne primene određenih reformi navedenih u reformskoj agendi svake zemlje korisnice.

Instrumentom će biti dopunjen postojeći Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III) i značajno povećana finansijska pomoć regionu.

Za dobijanje podrške iz instrumenta u privremenom sporazumu koji proističe iz međuinstitucionalnih pregovora navode se i određeni preduslovi, kao što je poštovanje demokratskih mehanizama, nezavisnost pravosuđa i vladavina prava, kao i garantovanje poštovanja svih obaveza ljudskih prava, uključujući prava manjina.

Kao uslov navodi se i konstruktivni angažman Beograda i Prištine "sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji odnosa" sa ciljem da se u potpunosti sprovedu sve obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa, kao i svih prethodnih sporazuma o dijalogu i angažuju se u pregovorima.

Kako se dodaje u saopštenju EP, poslanici su pojačali i usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i proces konsultacija sa parlamentima zemalja korisnica i civilnim društvom.

U saopštenju EP napominje se da EP podržava stroge reforme i jačanje vrednosti EU na Zapadnom Balkanu, fokusirajući se na transparentnost, vladavinu prava i ekonomsku integraciju.

Tokom pregovora sa državama članicama, poslanici EP su, dodaje se, uspeli da podupru svoju posvećenost integraciji Zapadnog Balkana kroz uključivanje pristupa "osnove na prvom mestu".

Ovaj princip povezuje vladavinu prava, borbu protiv korupcije i osnovna prava sa dve druge ključne oblasti procesa pridruživanja - ekonomskim upravljanjem i jačanjem demokratskih institucija i reforme javne uprave.

Oni su, kako se dodaje, bili uspešni u nameri da se poboljša upravljanje instrumentom, fokusirajući se na jači parlamentarni nadzor i transparentnost.

Navodi se i da će redovni dijalog na visokom nivou sa Komisijom intenzivirati ulogu EP u praćenju i kontroli napretka instrumenta i obezbeđivanju usklađenosti finansiranja sa ciljevima EU, kao što su demokratija, ekonomska stabilnost i regionalna saradnja.

"Štaviše, relevantne zemlje korisnice moraju staviti na raspolaganje ažurirane podatke o krajnjim primaocima koji su kumulativno primili finansijska sredstva koja premašuju 50.000 evra u periodu od četiri godine za sprovođenje reformi i investicija u okviru Instrumenta", navodi se u saopštenju.

Pored toga, dodata je odredba koja se bavi sinergijama i komplementarnostima sa drugim programima EU, posebno Instrumentom za pretpristupnu pomoć (IPA), sa ciljem da se izbegne dupliranje pomoći i duplo finansiranje.

Poslanici EP su uspostavili okvir koji povezuje finansijsku podršku sa jasnim indikatorima napretka.

U ime Evropskog parlamenta pregovore su vodili evropski poslanici iz Hrvatske Toni Picula, koji dolazi iz redova socijalista i demokrata, i Karlo Resler, koji je član Evropske narodne partije.

Kako se navodi u saopštenju EP, Resler je ocenio da je Plan rasta za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra, politički podsticaj procesu pridruživanja EU, uz ubrzavanje stvarnih strukturnih i institucionalnih reformi, uključujući usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i viznom politikom.

Picula je pozdravio to što je EP u ovom mandatu ojačao proširenje, vrativši ga na agendu, što, kako je naveo, potvrđuje ovaj sporazum.

"Naši predlozi u sporazumu će povećati finansiranje Zapadnog Balkana, sa ciljem da se istakne važnost vladavine prava, transparentnosti i reformi kako bi se ove zemlje, naši partneri, približili EU. Dogovorili smo se tokom pregovora da uključimo potpuno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivnim merama, kao jedan od ključnih ciljeva, što je veoma važno za Parlament i daće jasan znak tim zemljama u regionu, koje i dalje moraju da ispune te kriterijume", naveo je Picula.

Plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba, čiji je cilj jačanje ekonomske integracije partnera sa Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU, podsticanje ekonomske integracije unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje fundamentalnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument za reforme i rast za zapadni Balkan.