Luković: Naša izložba sadrži artefakte koje je Tito dobijao iz inostranstva

BEOGRAD - Kustos Aleksandar Luković je rekao Tanjugu da je izložba "Mineralna blaga Jugoslavije: primerci iz poklon - zbirke Josipa Broza Tita", rezultat rada na reviziji i konzervaciji zbirke poklona koje je dobijao predsednik Josip Broz Tito.

Luković je naglasio u Galeriji Prirodnjačkog muzeja, gde je 23. septembra otvorena izložba, da je u saradnji sa kustoskinjom Dušicom Stojanović i svojim timom otkrio preko 850 predmeta koji su deo postavke.

"Na kraju, kada smo sagledali celokupan obim te zbirke, došli smo na ideju da to opredmetujemo i prikažemo javnosti u formi jedne izložbe", objasnio je on.

Prema rečima Lukovića, zbirka sadrži primerke minerala i rude iz gotovo svih ležišta bivše Jugoslavije.

"Pored toga, sadrži i neke predmete koje je predsednik Tito dobijao kao poklone drugih državnika iz inostranstva, predsenika Zambije, predsednika SAD-a Ričarda Niksona. Tu je kamen sa Meseca koji je donela Misija Apolo 11 i drugi neki predmeti koji se nalaze u zbirci", objasnio je kustos o poklonu koji je Tito dobio 1970. godine.

Luković je rekao da je plan da bude objavljena i monografija koja će obuhvatiti celokupan rad, proces i fotografije nastale tokom kreiranja izložbe.

Posetioci imaju priliku da do marta 2025. godine pogledaju poklone koje je Josip Broz primio kao poklon od različitih darodavaca, jugoslovenskih organizacija, udruženja, stranih državnika i delegacija.

Izložba je nastala u saradnji kustosa Prirodnjačkog muzeja i Muzeja Jugoslavije kako bi se posetiocima ponudila dva načina čitanja zbirke minerala.

Kako je navedeno u katalogu izložbe, stavlja se akcenat na rude kao prirodno bogatstvo, a sa druge strane je u fokusu društveno - politički kontekst nastanka kolekcije.

Tokom izgradnje socijalističke Jugoslavije rudarstvo je igralo značajnu ulogu, pa ova zbirka predstavlja materijalno svedočanstvo o statusu koji su imali radnici, a pre svega rudari.

Iz prizme geologa i kustosa ova zbirka je kolekcija retkih, zanimljivih i vrednih primeraka rudnog bogatstva jugoslovenske i svetske baštine.

Predstavljeni su minerali i rude antimonta, berila akvamarinskog tipa, druza kvarca, kalcit, sfalerit, pisani granit, gips sa galenitom i druge vredne materije.

Pored "mineralnih blaga", deo izložbe su i fotografije upotpunjene pratećim tekstom značajnih događaja u oblasti rudarstva.

Zabeležne su fotografije "Titove posete Borskom rudniku i Zaječaru (1948)", "Tito sa delegacijom rudara iz rudnika Zletovo povodom tridesetogodišnjice rudnika (1958)", "Rudari čestitaju prvi maj (1979)", "Poseta Keneta Kaunde Jugoslaviji: posmatranje procesa proizvodnje zlata u boru (1970)" i druge.

U okviru kataloga istaknuta su najznačajnija nalazišta po republikama, Blagojev kamen, Veliki Majdan i Zajača, Borski kompleks, Lece, Trepča - stari Trg i Rudnici uglja u Srbiji.

Pored toga, istaknute su i nalazišta iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Mnogi od navedenih rudnika više ne postoji što doprinosi vrednosti postavke.