Sud u Prištini potvrdio oslobađajuću presudu Arsiću koji se teretio za navodni ratni zločin
13. novembar 21:45
30. januar 2023 13:10
podeli vest
BEOGRAD - Jugoslovenska kinoteka i Institut za mentalno zdravlje pokrenuli su projekat koji ima za cilj promociju očuvanja mentalnog zdravlja i destigmatizaciju ljudi koji pate od psihičkih tegoba, saopštili su iz Jugoslovenske kinoteke.
Projekat za cilj ima podizanje svesti o mentalnom zdravlju, a osnovna ideja je da se putem filmova, koji kao temu obrađuju neke psihopatološke fenomene široj publici, kroz film predstave intrapsihički konflikti glavnih junaka, patnje i slično čime bi se omogućila edukacija o duševnoj patnji i mentalnom zdravlju.
Nakon svake projekcije održavaće se interaktivni paneli u kojima će učestvovati stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja, psiholozi ili psihijatri, gosti iz sveta filma, pozorišta, kulture i umetnosti, kao i pojedini pacijenti i publika.
Ciklus filmova koji obrađuju neke psihičke probleme, započinje projekcijom filma Nesrećna Džasmin (Blue Jasmine) reditelja Vudija Alena, u utorak 31.01.2023. u 19 časova u Sali Makavejev u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj 1, a nakon projekcija u interatktivnoj panel diskusiji učestvovaće: Prof. Dr Olivera Vuković, sa medicinskog Fakulteta Univerziteta u Beogradu; Prof. Dr Zorica Tomić, sa Filolo?kog fakulteta u Beogradu i Prof. Dr Darijan Mihajlović sa Fakulteta Dramskih Umetnosti u Beogradu.
Moderator je Snežana Mrvić, psiholog sa Instituta za mentalno zdravlje.
Ciklus filmova: "Lečenje filmom", održavaće se svakog poslednjeg utorka u mesecu, u Jugoslovesnkoj kinoteci.
Već izvesno vreme u Institutu za mentalno zdravlje film se koristi u terapeutske svrhe.
Film kao terapijski metod omogućava pacijentima da jačaju svoju pažnju i koncentraciju.
U praksi se pokazalo da gledanje filma za pacijente predstavlja socijalni momenat, interakciju s drugim pacijentima u okruženju koje može da liči na spoljašnji svet, van ustanove, čime im pomaže u vežbi da se putem filma ponovo integrišu u društvo.
Pomaže im i da se identifikuju s likovima, da postavljaju pitanja o poremećajima i da im se oni na slikovit način objasne, da iskažu svoje emocije i misli kroz emocije protagonista, jer često imaju strah da ih ispolje.
13. novembar 21:45
13. novembar 21:41
13. novembar 19:33
13. novembar 19:12
13. novembar 15:18
13. novembar 14:14
13. novembar 13:57
13. novembar 13:11
13. novembar 19:56
13. novembar 19:46
13. novembar 18:45
13. novembar 18:28
13. novembar 21:21
13. novembar 21:08
13. novembar 21:05
13. novembar 20:47
13. novembar 20:04
13. novembar 12:33
13. novembar 12:05
13. novembar 09:13
12. novembar 14:54
12. novembar 14:00
13. novembar 11:05
12. novembar 06:20
11. novembar 20:33
13. novembar 07:01
12. novembar 15:02
12. novembar 14:52