Nepoznata arhiva Slobodana Jovanovića sada je dostupna javnosti u Adligatu

BEOGRAD - Nepoznata arhiva Slobodana Jovanovića (1869 – 1958) sada je dostupna javnosti u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, saopštili su iz Adligata.

Više od stotinu dopisnica i pisama, ali i ličnih dokumenata poznatog naučnika, pravnika, istoričara, političara i pisca, profesora Velike škole, profesora i rektora Univerziteta u Beogradu i predsednika kraljevske vlade u izbeglištvu u Londonu.

"Arhivsku građu Slobodana Jovanovića tek će istraživati istoričari. Potrebno je detaljno pročitati stotinu dokumenata pisanih rukom, da bi se shvatio potpuni značaj ove novopronađene zbirke. U ovom stadijumu možemo da kažemo da je očigledno da je značaj zbirke veliki već po tome što se na osnovu dopisnica može tačno pratiti kretanje Slobodana Jovanovića po evropskim gradovima, ali i unutar Kraljevine Jugoslavije u dugom vremenskom periodu počev od 1907. godine pa sve do 1939. Radi se, pre svega o porodičnoj prepisci, dopisnicama koje je Slobodan Jovanović upućivao užim članovima svoje porodice, mada postoji i nekoliko važnih pisama upućenih drugim intelektualcima. Arhivska građa koju sada prikazujemo po prvi put javnosti stigla je u Adligat zahvaljujući mreži posvećenih članova Adligata", izjavio je Viktor Lazić, predsednik Udruženja Adligat.

Najznačajnije dopisnice, 16 primeraka, svakako su upućene Slobodanovom ocu Vladimiru Jovanoviću (1833 – 1922), akademiku, ministru finansija, potpredsedniku Državnog saveta, članu Senata, profesoru Političke ekonomije na Velikoj školi, ideologu Liberalne stranke, predsedniku Srpskog učenog društva i počasnom članu Srpske kraljevske akademije.

Značajna su i pisma upućena Dragoslavu Stranjakoviću (1901 – 1966) istoričaru, profesoru Beogradskog univerziteta i potpredsedniku Srpskog kulturnog kluba i Vladimiru Garašaninu (1885 – 1964) advokatu i doktoru pravnih nauka.

Slobodan Jovanović je prvi koji je poneo ime Slobodan, dok se njegova sestra zvala Pravda. Upravo Pravdi Ristić (rođ. Jovanović) upućeno je 27 dopisnica, dok je sestriću Andri Ristiću upućeno 34 dopisnice, a Mihailu G. Ristiću, zetu, 16 dopisnica.

Među dokumentima se nalazi i nekoliko ličnih dokumenata, kao što su platna knjižica u kojoj se vide prihodi Slobodana Jovanovića u periodu od 1935. do 1937. godine, zatim članska karta Udruženja Univerzitetskih nastavnika u Beogradu iz 1938, a tu su i vizit karte sa rukopisom Slobodana Jovanovića.