U Prirodnjačkom muzeju obeležena Međunarodna noć slepih miševa u okviru Dana evropske baštine

BEOGRAD - U okviru Dana evropske baštine, Prirodnjački muzej u Beogradu, 27. godinu zaredom, obeležio je večeras Međunarodnu noć slepih miševa.

Tokom večeri, na Malom Kalemgdanu, na platou iza Galerije Prirodnjačkog muzeja, biolozi i saradnici ove ustanove, održali su predavanja o slepim miševima, odnosno šišmišima ili ljiljcima, i njihovom značaju za čoveka i prirodu.

U Srbiji je do sada registrovana 31 vrsta šišmiša, koje ljudi nepravedno zovu slepim miševima, objašnjava biološkinja Jelena Bogosavljević.

„Mi imamo neadekvatan narodni naziv za slepe miševe. Ja volim da kažem da su to šišmiši ili ljiljci. Pogrešan je naziv, jer ovo nisu miševi, miševi su glodari, a slepi miševi spadaju u posebnu vrstu sisara. Nisu ni slepi. Imaju sitne oči, koriste ih i mogu da vide njima“, objašnjava Jelena Bogosavljević za Tanjug.

Šišmiši, da bi se noću snašli, kada je potpuni mrak, oni koriste eholokaciju, dodaje ona.

„Možda ćete sada moći da vidite kako ona pomera ušice i pomera glavu. To je zbog toga što oni kroz nos ispuštaju eholokacijske signale, i onda se oni odbijaju od vas, od kamere, od automobila, i kada se vraćaju, slepi miševi zapravo ušicama njih skupljaju i prave mapu u svojoj glavi kako izgleda prostor ispred njih“, kaže biološkinja.

Prema njenim rečima, oni tako mogu da detektuju i najsitnije prepreke, pa se dešava i da prođu tik pored mreže kojom pokušavaju da ih ulove.

„Postoji više vrsta slepih miševa, i neki od njih se hrane voćem. Tako da njima treba vid, da bi prepoznali da li je neka voćka zrela, koje je boje, i oni se jako oslanjaju na čulo vida“, kaže Jelena Bogosavljević.

Dodaje da se svi slepi miševi koji žive u Srbiji, hrane insektima.

''Oni nama jako pomažu. Ona čuvena legenda da se slepi miševi hrane krvlju ljudi, nije tačna. Slepi miševi se zapravo hrane komarcima, koji piju ljudsku krv. Slepi miševi ne napadaju ljude, ne hrane se krvlju ljudi, ne žele ništa od ljudi, već ima puno pomažu“, istakla je saradnica Prirodnjačkog muzeja.

Osim što su mogli da prate predavanja o značaju šišmiša, posetioci Galerije Prirodnjačkog muzeja imali su priliku i da vide nekoliko primeraka slepih miševa, uhvaćenih u Vršcu.

Iako je prvobitna ideja bila da oni budu pušteni na slobodu u Beogradu, biolozi su od toga odustali, jer, kako kažu, ova vrsta se u Beogradu nikako ne bi snašla, i verovatno bi jedinke uginule.

Naime, oni se razlikuju i po tome kakvo im je stanište.

Ljiljci u Beogradu su vrste koje žive u šumama, dok su ovi doneti iz Vršca vezani za podzemna staništa i teško bi se prilagodili beogradskoj sredini, objasnila je Bogosavljević.