U Srbiji više od 1.400 projekata finansirano kroz Program teritorijalne saradnje EK

BEOGRAD - U Srbiji je kroz Programe prekogranične saradnje (INTERREG) do sada finansirano više od 1.400 projekata, rečeno je danas na devetoj nacionalnoj konferenciji Programa teritorijalne saradnje i istaknuto da su ti programi moćno sredstvo u poboljšanju procesa evropskih integracije i da značajno podižu svest građana, civilnog društva i lokalnih organizacija o pomoći EU u procesu pristupanja.

Konferencijom je obeleženo 20 godina programa teritorijalne saradnje u Srbiji koja učestvuje u 11 takvih programa i dve makro-regionalne strategije EU.

U toku je četvrta generacija programa, u okviru koje je korisnicima na raspolaganju približno 260 miliona evra IPA fondova.

Šef Odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji Nikola Bertolini rekao je da EU, njene članice i zemlje kandidati i potencijalni kandidati treba da budu ponosni na ono što su zajedno postigli u poslednjih 20 godina tokom kojih su, kako kaže, opremljene brojne bolnice, škole i vrtići, izgrađeni granični prelazi, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda intenzivirani prekogranični odnosi.

''To je 20 godina saradnje u istinski evropskom duhu. Ova godišnjica nije samo proslava naših zajedničkih dostignuća, već i prilika da razmislimo o tome kako naši zajednički napori nastavljaju da oblikuju održivi rast, jedinstvo i stabilnost u ovom regionu'', rekao je Bartolini.

Naveo je da današnja konferencija dolazi u značajnom trenutku, u skladu sa najavom i početkom nekoliko poziva za podnošenje predloga u okviru finansijske perspektive 2021-2027.

Bartolini je istakao da programi teritorijalne saradnje za period 2021-2027 imaju za cilj izgradnju kulture saradnje koja prevazilazi granice i podstiče održivi lokalni razvoj i ekonomski prosperitet, posebno za osobe u udaljenim i ruralnim regionima koji se suočavaju sa jedinstvenim ekonomskim i društvenim izazovima.

''Teritorijalna saradnja je dugo bila kamen temeljac podrške EU na Zapadnom Balkanu, ključna za podsticanje kohezije i otpornosti u regionima koji su na putu ka članstvu u EU'', rekao je Bartolini.

Predstavnik Evropske komisije Žil Kitel naveo je da je teritorijalna saradnja jedan od dva cilja kohezione politike Komisije i da se to, pre svega, odnosi na smanjenje dispariteta između teritorija i ljudi.

''Sva dostignuća koja smo postigli su zaista u tom duhu da smanjimo prepreke među nama i da radimo na tome da našu saradnju racionalizujemo'', rekao je Kitel.

Naveo je da će akcenat u programskom periodu 2021-2027 biti na tranziciji ka pametnoj i niskougljeničnoj ekonomiji.

''Iako će biti promena u prioritetima buduće Komisije, smatramo da je ova tranzicija ostaje izuzetno važna i očekujemo da će biti visoko u budućim programima'', rekao je Kitel.

Konferenciji je prisustvovala i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević koja je ocenila da je pravi trenutak da se napravi presek stanja i vidi šta je urađeno i kako da se unapredi program INTERREG koji, kako je istakla, donosi najviše koristi građanima.

''Do sada je ugovoreno osam strateških i velikih infrastrukturnih projekata i očekujemo ono što se zapravo vidi na lokalu, a to je bolja dostupnost zdravstve zaštite, uspostavljanje standarda za prilagođavanje klimatskim promenama, preventivno delovanje i predviđanje vanrednih situacija kao što su poplave i požari, unapređenje kapaciteta za upravljanje granicama, očuvanje prirodnih i kulturnih dobara regiona i razvoj turizma'', rekla je Miščević.

(Kraj) mmi/