Ljiljana Nikšić: Na Svetskom filozofskom forumu u Atini Nikola Tesla centralna tema

BEOGRAD - Trodnevni Svetski filozofski forum, koji je počeo u Atini, a kojim će biti obeležen Svetski dan filozofije koji je 2005. ustanovio Unesko, okupio je učesnike iz 53 zemlje, među kojima je i Srbija, a centralna tema skupa, prema rečima ambasadora Ljiljane Nikšić, biće Tesla.

Forum će, prema rečima ambasadora iz Ministarstva spoljnih poslova Ljiljane Nikšić, biti iskorišćen za pokretanje nekoliko inicijativa, a jedna od njih se odnosi na stavljanje pod Unesko zaštitu kao svetske baštine čovečanstva jedine Tesline preostale laboratorije izgrađene 1901. na Long Ajlendu.

Nikšić koja je i nacionalni koordinator strateške kampanje "Tesla energija mira", navela je za Tanjug da će na njenu incijativu jedna od sesija na forumu biti posvećena gorostasu čovečanstva Nikoli Tesli.

Nikšić je dodala da će u tom cilju, sutra na sesiji na kojoj će biti uvodničar, predstaviti deklaraciju o Nikoli Tesli.

Svetski filozofski forum, Svetski dan filozofije koji Unesko obeležava svakog trećeg četvrtaka u novembru, obeležiće i skupom u Manili.

"Jedna od ključnih tema ovogodišnjeg simpozijuma koji je predviđen da ima svoju završnicu na Delfima, poznatim po proročanstvima, promišljajnu i okpljanju intelektualne aristokratije antičke Grčke, jeste razmišljanje o izazovima pred kojima se nalazi čovečanstvo hodajući po tankoj liniji između atomskog mira i atomskog rata", navela je ona.

Strategija UNESKO je da svake godine na svetski dan filozofije naglasi značaj filozofskog mišljenja za bolje razumevanje sveta i rešavanje globalnih problema.

Nikšić podseća da u zvaničnoj poruci povodom Svetskog dana filozofije, generalni direktor Uneska svake godine promoviše nove agende za održiv razvoj, a kako bi se ciljevi Agende 2030. sproveli u delo, potrebne su veštine u vezi sa filozofijom i humanističkim naukama, kao što su kreativnost i kritičko mišljenje, ali i razmišljanjima o sebi i Planeti.

Ključna misija Svetskog dana filozofije predstavlja širenje multukulturalizma i jedinstva u različitostima predstavlja opomenu da je svet nedeljiv već jedan i jednistven i da šta god da se desi na jednom kraju Planete, tiče se svih građana.

Prema rečima Nikšić, značaj ovakvih okupljanja je višestruk ''u vreme mrežocentričnih hibridnih ratova, kada naša civilizacija živi u atomskom miru, kada se postavlja filozofsko pitanje 'biti ili ne biti''', odnosno, ako ćemo biti, onda šta i kako raditi i kako sačuvati našu civilizaciju i planetu od pretnje atomskog rata i potpunog poništavanja civilizacijskih dostignuća čovečanstva.