Prva ceremonija primopredaje titule Evropske prestonice kulture održana u Atini

ATINA - Prva zvanična ceremonija primopredaje titule Evropske prestonice kulture održana je sinoć na mestu od izuzetne simboličke važnosti - u prvoj Evropskoj prestonici kulture, Atini, saopštili su iz Fondacije Novi Sad evropska prestonica kulure.

Nosioci titule kulturnih prestonica tokom 2022. godine, Eš (Luksemburg), Kaunas (Litvanija) i Novi Sad predali su u glavnom gradu Grčke priznanje prestonicama kulture za 2023. godinu, Temišvaru (Rumunija), Vespremu (Mađarska) i domaćinu - Elefsini (Grčka).

Događaj visokog profila održan je u večernjim satima u ponedeljak, 9. januara, u Akropoljskom muzeju u Atini.

Titula kulturne prestonice, simbolički otelovljena u umetničkoj skulpturi, predata je prestonicama za 2023. godinu, dok je ova ceremonija bila idealna prilika da se u prvi plan istaknu ideja i smisao Evropske prestonice kulture, kao jedinstvenog projekta koji slavi složnost različitih evropskih kulturnih obrazaca.

Misija Evropske prestonice kulture je da komunikacijom različitih kultura ujedini ljude, gradove i zemlje i doprinese održivom jačanju evropske ideje.

Upravo je u Atini, daleke 1985. godine, glumica i nekadašnja grčka ministarka kulture Melina Merkuri, zajedno sa francuskim ministrom kulture Džekom Langom, pokrenula ovo evropsko priznanje koje za osnovni cilj ima stavljanje kulture u sam centar društvenog razvoja i posmatranje kulture kao ključa za privredni razvoj društva utemeljenog na znanju, inovativnosti i kreativnosti.

Suština projekta EPK su saradnja i umrežavanje, koji ne dolaze do izražaja samo u toku godine titule, već ostaju kao jedan od trajnih legata projekta.

U slavu bogatstva i različitosti evropskih kultura, Eš, Kaunas i Novi Sad, kao svoj legat velikoj ideji evropskih kulturnih prestonica, ostavljaju upravo zajedničku ceremoniju primopredaje titule, koja će od 2023. godine biti redovno održavana u Atini početkom svake godine.

"Evropske prestonice kulture predstavljaju sve ono zbog čega je evropski kontinent cenjen, i to prevazilazi kulturno bogatstvo: naše zajedničke vrednosti slobode, mira, pravde i ljudskih prava. Kultura je Evropa i Evropa smo svi mi - šest gradova koji učestvuju večeras na ceremoniji primopredaje, kao i sve prošle i buduće Evropske prestonice kulture", izjavio je na ceremoniji Margaritis Žinas, potpredsednik Evropske komisije.

Primopredaja je simbolički predstavljena kroz skulpturu luksemburške vajarke i dizajnerke stakla, Paskal Seil.

Skulptura predstavlja Evropu i inspirisana je čuvenim grčkim mitom - otmicom kćerke feničanskog kralja Agenora, po kojoj je naš kontinent dobio ime.

Umetničko delo izrađeno je od različitih slojeva stakla, od kojih svaki predstavlja jednu evropsku državu, dok u njoj dominiraju boje Evropske unije, plava i žuta.

Kultura je osnovno pravo svakog građanina koje se proslavlja u svim Evropskim prestonicama kulture.

Kulturne prestonice među sobom grade nove mostove, a u tome im se pridružuje stotine umetnika, ustanova kulture, volontera i samih građana, koji učestvuju u izgradnji nove kulturne istorije, postavljajući temelje za zajedničku budućnost.

Tokom 2022. godine, kulturne prestonice sarađivale su kroz niz projekata, a saradnja sa ostalim prestonicama kulture biće jedan od najvećih legata koji ostaje Novom Sadu kao zaostavština godine titule.

Nemanja Milenković, direktor projekta "Novi Sad - Evropska prestonica kulture", istakao je da je sama činjenica da su se tri evropska grada povezala kroz titulu EPK u 2022. godini - presedan.

"Tri različita i autentična grada, toliko udaljena jedan od drugog, uspeli su da na zajedničkim evropskim vrednostima uspešno realizuju najznačajniji projekat u Evropi u oblasti kulture. To je uvek podvig za svaki grad koji dobije titulu, ali u vremenu korone i novih izazova sa kojima se svi susrećemo, ovo povezivanje gradova koji su različiti, a jedinstveni u svojoj želji da zajednički dele evropski identitet, ravno je čudu. Utoliko je ovo možda i jedan od najvećih legata koje Eš, Kaunas i Novi Sad ostavljaju svim budućim Evropskim prestonicama kulture" kazao je Milenković.

I Nensi Braun, generalna direktorka projekta Eš 2022, smatra da je saradnja u samom srcu evropske ideje i programa luksemburške kulturne prestonice:

"Kroz naš lajtmotiv Remiksuj kulturu, Eš je proslavio istoriju i tradiciju, ali i inovativne potencijale i kreativnost našeg regiona. Zajednički smo oblikovali svoju budućnost, sa ciljem da naš projekat postane svetionik kulture, održivosti, turizma, razmene i susreta, kroz oko 160 događaja, od kojih će se mnogi nastaviti i nakon 2022. godine" kazala je Braun.

Aleksandra Rigler, direktorka Temišvara 2023, smatra da je ovo godina ostvarivanja kontakata.

"Za Temišvar je titula od samog početka predstavljala šansu da se ojačaju veze između različitih lokalnih zajednica, da otvorimo nova pitanja i privučemo novu publiku. Ponosni smo što smo deo porodice Evropskih prestonica kulture i što smo rumunskim kulturnim delatnicima stvorili okvir za dugoročnu evropsku saradnju i za razmenu iskustava. Naš program je takođe čvrst dokaz naše privrženosti da se bavimo aktuelnim evropskim temama" rekao je Rigler.

Direktorka Kaunasa 2022, Virginija Vitkiene napominje da je titula EPK je velika odgovornost i još veća radost.

"Protekla godina pokazala nam je da možemo da postignemo mnogo ako sanjamo velike snove - negovali smo kulturne potrebe, osnaživali smo i povezivali zajednice, oživljavali zaboravljene prostore i videli naš voljeni grad u potpuno novom svetlu. Verujem da je umetnost najvrednija kada postavlja pitanja" kazala je Virginija Vitkiene.

Direktorka projekta Vesprem-Balaton 2023, Aliz Marković, istakla je da je održanom primopredajom titule dodatno podstaknuta svest o ovom projektu:

"Čast nam je da ove godine delimo titulu sa Elefsinom i Temišvarom. Želeli bismo da ovakvim i sličnim događajima naglasimo važnost titule EPK na evropskoj kulturnoj sceni" kazala je Aliz Marković.