Okrugli sto o kulturi i međunarodnim odnosima održan u Beogradu

BEOGRAD - Okrugli sto "Kultura i međunarodni odnosi u vreme nepoverenja i nesigurnosti" održan je danas u Rektoratu Univerziteta umetnosti, u organizaciji Univerziteta umetnosti u Beogradu, Austrijskog kulturnog foruma i izdavačke kuće Klio (Clio).

Na skupu je promovisana je knjiga "Kulturna diplomatija i kulturni odnosi: saradnja, raznolikost, dijalog”, koju su priredile Milena Dragićević Šešić, Rafaela Hence i Ljiljana Rogač Mijatović, a objavili Univerzitet umetnosti, Univerzitet Hajlbron iz Nemačke i Klio.

Pozdravljajući učesnike skupa, predstavnike diplomatskog kora, univerziteta i studente, direktor Austrijskog kulturnog foruma Amadeus Faltajner je istakao da je publikacija važan doprinos međusobnoj kulturnoj saradnji, kao i da je iznenađen koliko su duboki odnosi Srbije i Austrije.

Faltajner je istakao da postoji bezbroj ličnih veza koje povezuju dve zemlje, a kulturna diplomatija je važna za još jače povezivanje, posebno imajući u vidu put Srbije ka Evropskoj uniji.

Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ljiljana Rogač Mijatović je u svojoj pozdravnoj reči istakla da je tema skupa "Kultura i međunarodni odnosi u vreme nepoverenja i nesigurnosti" važna za prisutne koji su uključeni u sferu kulturne politike

U svom uvodnom izlaganju, direktor Diplomatske akademije u Beču, ambasador Emil Briks je primetio da danas rastu kulturne razlike među narodima, koji postaju ostrva kultura, koja traže moć, svoja prava i uticaj, i ocenio je da "to nije ružičasta slika".

Briks je ocenio da danas postoji strateški kapitalizam, koji je više državno orijentisan u Rusiji i Kini, dok je na zapadu tržišno orijentisan, i zato je sigurniji je i više je prijatelji nastrojen.

Navevši da se danas u svetu dešava politizacija kulture, Briks je dodao da to nije dobar znak, odnosno nije dobro za njenu funkciju otvorenosti između raznih ideja.

Prema njegovim rečima, pojavu da zajednice, grupe, manjine i većine, države i nacije nastoje da naglase osiguraju svoj identitet imali smo u Evropi u 20. veku, što nije bilo dobro.

Briks je ocenio da kuturna diplomatija može pomoći jer je ona - propaganda.

Navevši da kulturna diplomatija koristi iste instrumente kao propaganda, Briks je ocenio da propaganda nije dobra ako se odnosi na nacionalne interese, ali jeste dobra ako koristi saradnji oko zajedničkih interesa i tema.

Podsetivši da su i Srbija i Austrija bili nekada deo većih država, Briks je dodao da je sa smanjivanjem ostalo dosta trauma, ali je važno da obe zemlje, iako danas manji igrači, ostanu otvorene.

Briks je upozorio da će ubuduće uticaj veštačke inteligencije biti svuda primetan i da će zbog toga ljudski faktor postati važniji.

Na skupu su govorili i profesorka Univerziteta umetnosti Milena Dragićević Šešić, kao i dekan Fakulteta političkih nauka Dragan Simić, koji je istakao da smo "svedoci povratka geopolitike".

Primetivši da je svet danas zamršeniji, u odnosu na vreme Hladnog rata i doba unipolarne nadmoći Sjedinjenih Država, Simić je dodao da kroz razne procese imamo povratak sirove političke sile.

Simić je izrazio uvrenje da u takvim okolnostima kulturna diplomatija može nešto uraditi, pošto se u osnovi strategija, politika i drugo u osnovi svode na kulturu.

"Ako imamo povratak geopolitike imamo manje mira, sigurnosti, napretka. Svedočimo procesu deglobalizacije i resuverenizacije", ocenio je Simić.

Knjiga "Kulturna diplomatija i kulturni odnosi: saradnja, raznolikost, dijalog" sastoji se od radova predstavljenih na međunarodnom naučnom skupu održanom na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2022. godine.

Glavni urednik izdavačke kuče Klio Zoran Hamović je rekao novinarima da je kulturna diplomatija tema koja "neprekidno opseda akademski život" i svih koji imajuu potrebu da pozicioniraju srpsku kulturu van granica naše zemlje.

Prema njegovim rečima, knjiga "Kulturna diplomatija i kulturni odnosi" rezimira prethodni rad, dajući priliku čitaocima da upoznaju mnoge ljude koji su bili povezani u istraživanju i promovisanju znanja o kulturnoj diplomatiji.

Hamović je podsetio da je "kulturna diplomatija vrlo važna stavka na diplomatskoj akademiji u Ministarstvu spoljnih poslova".

Prema njegovim rečima, knjiga je potrebna studentima na različitnim kursevima umetničke prakse, jer treba da razumeju kako da predstave svoje stvaralaštvo, ali one koji se bave kulturnim menadžmentom ili predstavljanjem umetničke prakse.

Hamović je naglasio da bez teorije i sume znanja, koje su evidentne u knjizi, ne možeme se mnogo učiniti.