Mika Tanila za Tanjug: Moji filmovi opisuju loš uticaj tehnologije na čoveka

PALIĆ  - Filmski režiser i vizuelni umetnik iz Helsinkija Mika Tanila, koji je dobio nagradu "Underground Spirit" za izuzetan rad na polju nezavisnog filma na Festivalu evropskog filma na Paliću kaže da je u svom radu najviše fokusiran na tehnologiju.

"Većina mojih filmova su o interakciji između čoveka i mašine, a posebno o kolapsima i neuspesima kojim tehnologija utiče na naše živote", rekao je Tanila Tanjugu.

Tanila je stekao reputaciju kroz svoje inovativne pristupe filmskom stvaralaštvu, koristeći vizuelnu poeziju i eksperimente sa formom i sadržajem.

"Nisam siguran kako i zašto biram ovaj put, ali sam primetio da je tehnologija interesantna i da postoji dobar način da se ilustruje ili iskomunicira o našim vrednostima o kojima sanjamo kao ljudska bića", objasnio je.

Prema njegovim rečima tehnologija je uvek promenljiva.

"Tehonologija se često menja i često nam govori o tome kakav život želimo da živimo u budućnosti i zbog toga mi je tehnologija veoma interesantna", kaže Tanila.

Na pitanje kako balansira između stvarnosti i realnosti u svom radu on kaže da "nadrealizam dolazi od činjenice da je naš život nadrealan dovoljno".

"Posebno ovih dana kad postoji previše turbulencija u svetu i načina za izmišljanje stvari. Kada uređujem filmove, ukrštam različite stvari tako da izgledaju iznenađujuće zajedno. Kada se ubaci određeni zvuk proces se čini kao da više nije realističan", objašnjava on.

Njegovi najpoznatiji radovi uključuju dokumentarce "The Future Is Not What It Used to Be" (2002), koji prati život i rad finskog elektronskog muzičara i pionira medijske umetnosti, i "Return of the Atom" (2015), koji se bavi obnovom nuklearne elektrane u Finskoj.

Takođe i film "Futuro: A New Stance for Tomorrow" (1998), koji istražuje utopijske vizije budućnosti kroz prizmu dizajna i arhitekture.

"Većina mojih filmova su bazirani na dokumentima. Mi snimamo realne ljude i realna mesta, veoma malo radimo sa glumcima i bioskopskim filmskim setovima", objašnjava.

O svom stilu rekao je da se "nada da se razvio", ali da "nije siguran u kom smeru".

"Volim da radim različite forme. Nekad radim veoma kratke filmove, nekad duže, takođe i instalacije vizuelne umetnosti, a neki radovi su i bez pokretne slike, kolaži, sve je povezano sa filmske istorijom, ali mislim da je važan deo razvoja da više ne brinem o potrebama publike toliko", istakao je kroz smeh Tanila.

U nedelju je Tanili uručena nagrada za autorski rad koji je izgrađen van glavnih tokova filmske industrije, a vest o nagradi ga je vratila u detinjstvo.

"Kada sam čuo o Underground Spirit nagradi bio sam veoma srećan. Osetio sam se kao da ponovo imam 14 ili 15 godina. Pre mnogo vremena bio sam dete i tinejdžer i odrastao sam na bendovima koji su izvodili pank rok. U to vreme eksplodirala je kasetna kultura. Moj prolaz ka umetnosti bio je pank rok i na njemu sam izgradio svoj stav", kaže Tanila i dodaje da se nada da je uspeo da zadrži taj stav u snimanju filmova i posle 40 godina.

"Pank rok s kraja sedamdesetih i početka osamdeetih godina u Helsinkiju mi je značio da se pronađem u svojoj umetničkoj karijeri", zaključio je Tanila.