Mat Dilon: Nema granica kada radim u dobrim filmovima

BEOGRAD - Američki glumac Mat Dilon izjavio je danas, povodom nagrade "Zlatni Aleksandar" koja mu je dodeljena za raznovrsnu glumačku karijeru na 65. Solunskom festivalu, da ne postavlja nikakve granice, pa ni geografske, kada treba da radi u dobrim filmovima.

"Gledao sam sjajne filmove iz svih regiona sveta, tako da se sigurno ne bih ograničio ni na šta, pa ni na to što volim da radim u Evropi", rekao je Dilon u razgovoru za list "Politika".

On je ukazao na to da je poslednjih godina snimao sa mnogo evropskih reditelja i da je primetio da se u Evropi radi kraće, dok je glumački posao u Americi "robovska vožnja".

"Kada sam snimao sa Larsom fon Trirom 'Kuću koju je Džek izgradio', radili smo dnevno veoma kratko i imali mali broj snimajućih dana u odnosu na američke filmove. Volim da radim svugde i da iskusim različite stvari i mesta i ljude i zemlje u kojima snimam, jer je to potpuno drugačije od turističkih iskustava. Pa i 2002. godine sam svoj rediteljski debitantski igrani film 'Grad duhova' najvećim delom snimio u Kambodži", rekao je Dilon.

Dodao je da je francuski film "Biti Marija" zasnovan na biografiji Marije Šnajder, koju je pisala njena rođaka, da je scenario veoma dobar i da očigledno treba da se čuje njen glas povodom njenih tvrdnji da je bila zlostavljana na snimanju od strane Marlon Branda, pa i samog Bernarda Bertolučija.

"Mislim da je Marlon Brando jedan od najzanimljivijih ljudi u modernoj istoriji, potpuno nezavisni mislilac. I zato sam želeo da ga igram iz mnogo razloga. I takođe sam imao izazov da glumim na francuskom jeziku koji ne govorim, ali morao sam da ga naučim i to je bilo zabavno", istakao je Dilon.

On je podsetio i na to da je ove godine radio i sa španskim rediteljem Fernandom Truebom u filmu "Ukleto srce" i istakao da je to super triler u stilu Patriše Hajsmit, smešten u zabačeni deo Grčke.

Dodao je da je strastveni obožavalac muzike, a posebno afro-kubanske muzike i džez muzike, kao i da je "muzički štreber" i veliki kolekcionar ploča.

Rekao je da je režirao domentarac o muzičaru Fransisku Feloveu kojeg je davno upoznao i da je tokom spremanja scenarija za igrani film uzeo predah i proveo vreme sa Feloveuom, jer je voleo njegovu muziku i sviđalo mu se to što je radio.

Rekao je da je u "Oklopnom transporteru" mađarsko-američkog reditelja Nimroda Antala igrao sa Žanom Renoom, a za Antala kaže da je talentovan i da je pravi "strelac i sila", kao i da je snimio taj film "vođen testosteronom".

"To je potpuni muški film, mačo film, bez ijedne jedine žene. Ali bilo je prijatno raditi ga zbog talentovanih ljudi koji su bili u glumačkoj ekipi. Bila je velika energija i pozitivan duh u stvaranju", ističe Dilon.

Kaže i da je odrastanje sa obećavajućim momcima kao što su Tom Kruz, Patrik Svejzi i Rob Lou bilo nešto važno u njegovoj karijeri.

"Rad sa Kopolom je bila tako velika stvar, izuzetna. Tako se dobro ophodio prema meni i dao mi je neku vrstu samopouzdanja s kojim sam mogao da nastavim. Studirao sam glumu u školi Lija Strazberga i u to vreme moji su uzori bili Montgomeri Klift i Džejms Din. Naročito Din, on je imao uticaj na mene, jer je promenio način na koji smo gledali na likove Amerikanca u filmovima. On je više od ostalih imao tu srceparajuću snagu. Zapravo, mešavinu snage i ranjivosti, a to sam i ja kao mlad želeo da postignem", rekao je Dilon.

Dodao je da smatra da je u tome uglavnom i uspeo.

"Neka vrata se zatvaraju, jer stariš, ali druga se otvaraju, imam već 60 godina. Jedna od stvari koje sam otkrio kako starimo jeste da možemo više da se nosimo sa složenošću i kako da 'čitamo' te složene situacije. To je zato što smo već živeli i ne možete ponoviti životno iskustvo, ali ipak možete proći kroz neka nova", rekao je Dilon.

Smatra da glumci obično ne gledaju filmove u kojima su igrali zbog toga što ne vole zvuk sopstvenog glasa, pa ni on nikada ne želi da gleda sebe.

"Mi kao glumci nemamo nikakvu kontrolu nad onim kako će izgledati finalna verzija filma pa tako možete lično da se odvojite od filma. I to se dešava. Kada sam i sam režirao shvatio sam posle toga da sam kao glumac odgovoran samo za svoju ulogu i da nije moje da mislim šta će na kraju biti odabrano u montaži. Nemam, dakle, odgovornost prema izborima koje drugi ljudi donose. A kao glumac, moja odgovornost je moj lik i ništa više", istakao je Dilon.

Dodao je da je strah svakog glumca da ne postane tipski glumac, ali da je to neizbežno iako niko ne želi da bude tipizovan.

Ukazao je da su čak i veliki glumci kao što su Robert de Niro, Al Pačino ili Džin Hekman imali tipske likove.

"Čak i Hemfri Bogart, pa ni Marlon Brando nije mogao da izbegne da ne bude tipični Brando. Mene su pokušali da ubace u 'fajl' čvrstog žestokog momka, ali sam brzo počeo da radim i druge stvari", rekao je Dilon.

Podsetio je da poslednjih godina puno radi na televiziji i da je jedna od lepih stvari u radu na televiziji to što se nastavlja.

"Lik nastavlja da se razvija i ništa nije konačno i to je jedna od lepih stvari u vezi sa tim. Ipak, ne mislim da je televizija ista magija koju imate u bioskopu", zaključio je Dilon.

Mat Dilon je krajem 1970-ih godina stekao popularnost i kao tinejdžerska zvezda, a s vremenom je postao priznat i u američkim i evropskim filmovima u kojima je igrao.

Ostvario je široku lepezu dramskih, romantičnih i komičnih likova, zbog čega mu je i uručena nagrada "Zlatni Aleksandar".