Van Houvelingen: Sablja je vrlo temeljna, hrabra i poštena serija

BEOGRAD  - Producentkinja Snežana van Houvelingen izjavila je večeras da je "Sablja" hrabra serija koja ostaje budućim generacijama, da se kod nas pravi jako puno instant serija, a njenoj kući su bitni projekti sa međunarodnim potencijalom.

Van Houvelingen (Houwelingen) je rekla Tanjugu da je ideja za seriju "Sablja", o atentatu na premijera Srbije Zorana Đinđića (1952-2003), bila stigla od direktora Radio-televizije Srbije Dragana Bujoševića.

Prema njenim rečima, Bujošević je bio predložio temu autorima serije "Jutro će promeniti sve" (2018) Vladimiru Tagiću i Goran Stankoviću, a oni su "razmišljali i uspeli da nađu ugao gledanja koji je ključan".

"Odlučili su da priču ispričaju od trenutka atentata, pa narednih godinu dana, i da prate policijsku akciju 'Sablja', ali iz ugla tri fiktivna lika", navela je producentkinja.

Van Houvelingen je napomenula da o atentatu postoje "činjenice koje manje više svi znamo", ali da kod nas svako ima svoje mišljenje o "Sablji", Đinđiću, kao i o tome ko stoji i zašto iza ubistva.

Prema njenim rečima, pošto se sa političarima i drugim akterima obični gledaoci ne mogu identifikovati, autori su se odlučili za fiktivne likove mlade novinarke, policijskog inspektora i mladića koji postaje deo kriminalnog klana.

Serija "Sablja" je za Festival serija u Kanu (Canneseries), održanom u aprilu, selektovana jako rano i među osam naslova iz sveta privukla je odmah jako dobre reakcije, napomenula je van Houvelingen.

"Nama je već bila ogromna nagrada što smo tamo i nismo se uopšte nadali. Nama je to već bila velika stvar, i to što smo potpisivali ugovore sa najvećim svetskim distributerom Beta filmom", rekla je Van Houvelingen.

Beta film "fantastično prodaje" seriju "Sablja", "na jako puno servisa" u Evropi, ali Van Houvelingen o tome još ne može da objavi podatke, dodavši da pravo na svetsko premijerno prikazivanje ostaje RTS-u, koji će odrediti pravi termin.

Prema njenim rečima, u Kanu je postojala nedoumica da li da "Sablji" daju glavnu ili nagradu za najbolju glumačku interpretaciju, što se i desilo, "jer su bili oduševljeni prirodnom glumom".

Pošto su iz Kana već bili otputovali Dragan Mićanović, koji igra Đinđića, i Ljuba Bandović, tumač uloge inspektora, nagradu je primio par mladih glumaca Milica Gojković i Lazar Tasić.

"Divno je što se tako desilo. To je prva Miličina glavna uloga i jedna od prvih uloga Tasića", napomenula je van Houvelingen.

Ocenivši da je serija "Sablja" "posebna na puno nivoa", van Houvelingen je dodala da je to "vrlo temljena, hrabra serija i priča".

"I vrlo poštena, koja će svakako ostati generacijama koje dolaze", naglasila je producentkinja.

Prema njenim rečima, najvažniji je scenario i zato je za "Sablju" toliko dugo razvijan i pisan, uz savete stručnjaka iz mreža Netfliks (Netflix) i Ejčbio (HBO), sa kojima su analizirali likove i epizode.

"Definitivno najveći trud je uložen u scenario. Bavimo se istorijskim činjenicama, a sa druge strane se ipak bavimo fiktivnim likovima i pričamo jednu dramsku priču. Taj balans je bio jako važan", ocenila je Van Houvelingen.

Tagić i Stankovič su dugo većali o dodeli uloge Đinđića Mićanoviću, dok je van Houvelingen bila oduševljena tom podelom, i dodala je da "nije bio kasting, nije bilo dilema", već su za velike uloge glumci pozivani, poput Bandovića i Jasne Đuričić.

Istakavši važnost priče, Van Houvelingen je napomenula da se u filmu "Nečista krv - Greh predaka" (2021) govori na srpskom, turskom i albanskom jeziku, ali da je tema poznata u svim balkanskim zemljama i šire, uticala da bude pogodan za Netfliks.

Van Houvelingen je ocenila da je njena produkcija "Dis end det" (This And That) okrenuta projektima koji imaju međunarodni potencijal, odnosno mogu biti koprodukcije i distribuirani u celom svetu.

"Nama je jako važno da 'Sablja' i sve što radimo bude distribuirano u što više zemalja, da izađemo van granica zemlje i regiona, da imamo 'trek rekord' koji je dobar za buduće projekte, da izvozimo naše priče i proizvode", istakla je Van Houvelingen.

Istakavši da u Srbiji ima sjajnih autora, Van Houvelingen je dodala da je potrebno više vremena izdvojiti za pisanje i razvijanje scenarija.

"Jako puno serija poslednjih pet, šest godina se kod nas radilo dosta instant. Odete na televiziju, kažu: 'Sad ćemo da potpišemo ugovor, možete li za tri meseca da nam isporučite?' Naravno da ne možemo", navela je producentkinja.

Prema njenim rečima, ako je za pisanje scenarija i razvijanje serije bilo potrebno šest godina, to ne znači da producenti nisu imali pametnija posla.

"Ako želite da imate nešto kvalitetno, onda za to zaista treba više vremena. Ako želite nešto brzo, onda to najčešće nije kvalitetno. Ja to zovem - instant", dodala je Van Houvelingen.

U planu je da do kraja godine počne i završi se snimanje film "Ekskurzija", kao velika međunarodna koprodukcija Srbije, Hrvatske, Italije, Bugarske i Luksemburga.

"Nažalost, priča o vršnjačkom nasilju je unverzalna tema. Dešava se u celom svetu", istakla je Van Houvelingen, dodavši da bi se film na srpskom jeziku trebao pojaviti do kraja sledeće godine, a glumačka ekipa je regionalna.

Van Houvelingen je rekla da je film inspirisan 14-godišnjim dečakom Aleksom Jankovičem iz Niša, koji je zbog vršnjačkog nasilja izvršio samoubistvo 2011. godine.

Prema njenim rečima, priča ih je dodatno pogodila jer je "ceo razred sa svim nastavnicima, par nedelja posle samoubistva, otišlo na ekskurziju, kao da se ništa nije desilo".

"Priča počinje i završava se ekskurzijom, na koju Aleksa nikad nije otišao", rekla je producentkinja.

Pošto je sa raditeljem i scenaristom Darkom Lungulovom sarađivala na njegovom prvencu "Tamo i ovde" (2009) i potom na "Spomeniku Majklu Džeksonu" (2014), van Houvleingen sa njim radi i treći film "1970".

Van Houvelingen je otkrila da je u "1970" slična energija kao i u "Tamo i ovde", zato što je priča vrlo lična, a Lungulov je kazuje iz svog iskustva kada je kao tinejdžer provodio leto kod babe i dede na selu u Vojvodini, gde se prvi put zaljubio u Mađaricu Eržiku.

"Priča jako lepo predstavalja Vojvodinu sedamdesetih, kao višenacionalnu sredinu gde se ljudi jako poštuju, uvažavuju, vole i pomažu. To je i priča o začeću hipi pokreta na našim prostorima i o osnaživanju i emancipaciji žena", rekla je Van Houvelingen.