11. oktobar 2023 15:01
Vladimir Pištalo: Junakinja mog novog romana je ženski Don Kihot
podeli vest
BEOGRAD - Nagrađivani književnik Vladimir Pištalo danas je promovisao svoj novi roman "Pesma od tri sveta" u Čitaonici Fonda umetnosti u Biblioteci grada Beograda i istakao da je njegova glavna junakinja ženski Don Kihot i Odisej.
Osim autora, na promociji knjige je govorio i pisac Nenad Šaponja, u ime izdavača "Agora" iz Novog Sada.
Vladimir Pištalo (63), rodjen u Sarajevu, jeste srpski književnik i američki univerzitetski profesor, već više od dve godine je upravnik Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, nakon što se vratio iz SAD.
I sada se vratio ponovo osnovnom pozivu - književnosti.
"Svet je oduvek bio prepun gospodara i učitelja. Tako je bilo, a tako je i danas. Žene su bile gotovo izbačene iz istorije, već su ostajale neko po strani, da budu samo u kući. Moja nova knjiga je na neki način spomenik žene iz tog vremena", ukratko je Pištalo približio svoj najnoviji roman, dostupan od 4. oktobra u svim knjižarama Srbije.
Kako je zapisano od strane novosadskog izdavača "Agora", ovo je knjiga o ženi, o Boki, o svetu, uz citat "Nadživljavajući pobeđujem" Marka Aurelija.
Roman "Pesma o tri sveta" vodi velika i hrabra mašta koja pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, sve do Napoleonovog osvajanja Perasta.
"Glavni element moje knjige svakako je mašta, ali i pored nje, nisam nikako izneverio istorijske podatke i činjenice. Ovde sam stvorio ženskog Odiseja ili žensku verziju Don Kihota. Potrebno je da ta junakinja ima unutrašnji glas. Onda me to podseti na glumca Danijela Dej Luisa, kada je govorio o pripremi za ulogu Abrahama Linkolna. Govorio je da nije znao kako da ga tumači i da mu pridje, sve dok mu nije čuo glas. Onda je samo pustio da mu taj glas udje u sve pore tela. Tako i kod junakinje u mom romanu", rekao je Pištalo o čuvenom filmu "Linkoln" (2012) Stivena Spilberga, u kome je Danijel Dej Luis osvojio trećeg Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu, tumačeći tragično nastradalog predsednika Amerike - Abrahama Linkolna.
Kako pišu iz izdavaštva, Vladimir Pištalo u svojim knjigama ima talenta za razumevanje drugih kultura, uspeva da prepeva istoriju.
Ovo je priča o Evropi, Africi i Americi, o Veneciji, Tunisu i Salemu, vatrama i suknjama, o prolasku vremena, muzici, galiotima, galebovima, gusarima pod zaštitom države, o vešticama, divljacima, imperiji, gospodarima i učiteljima.
Kako je ocenio Pištalo, ovo je antikolonijalni roman, jer je njemu lično sama priča o kolonijalizmu veoma zanimljiva i primamljiva tema za pisanje.
"Venecijanci nisu snosili posledice svojih postupaka. Nije bilo sunca ako kažu da ga nema i mesec se sa njihovim umom menjao, a svuda gde idete, u to vreme, morali ste da prolazite kroz Veneciju, hteli vi to ili ne", kaže Pištalo i dodaje da je roman saga o bačenosti u postojanje, o univerzalnosti.
Kako je pisac objasnio, roman je napisan u prvom licu iz ženske perspektive, te da delo "Pesma o tri sveta" vraća glas ženi izbačenoj iz istorije, progovara o tri univerzuma kao tri različite planete, rasprostranjenih u svom vremenu i prostoru.
"Lično nikad nisam video gde je tu veština stvaranja i mašte kada se piše o sebi, o junaku koji ima sve identične osobine kao sam pisac. Ako je taj neki isti kao vi, šta je tu postignuto? Ali kada zamislite junaka sasvim drugačijeg od sebe samog, e tada ste uradili nešto. Onda tu ima mašte, to je ono pravo", zaključio je Vladimir Pištalo.
Urednik i izdavač Nenad Šaponja zapisao je o delu da srpska književnost nema junakinju sa kojom se tako lako identifikovati kao što je Ozana Bolica u "Pesmi o tri sveta".
"Bila sam puna svoga života, čudnog života bez primera. Trebalo je da budem Penelopa, a bila sam Odisej. Jesam li izmislila svoj život kao izvesni gospodin koji se načitao knjiga i uobrazio da je vitez, pa je sa brijačkim sudom umesto šlema pošao u svet?", pita se junakinja Pištalovog romana.
U spoljnom svetu Ozana je robinja, a u unutrašnjem svetu ona je radoznala, darovita, mudra i čulna.
"Vladimir Pištalo je napisao priču o 17. i 18. veku, o otkrivanju sveta, o ženi. Ispričao je pravi pustolovni roman, što se od njega nije očekivalo, posle knjiga o Nikoli Tesli i Ivi Andriću. I ovde je sve povezano sa Venecijom, uključuje se i Korto Malteze, pisac nas vodi kroz velike avanture tri sveta. Ulazimo u svet potpuno drugačiji od svega do sada", naglasio je Nenad Šaponja i podsetio da je ovo 13. knjiga koju Pištalo objavljuje za njegovu uspešnu izdavačku kuću "Agora" iz Novog Sada.
"Roman "Pesma o tri sveta" je u samom vrhu savremene svetske književnosti. Tako očekujem da se ubuduće uvek govori - "Izašao je novi roman Salmana Ruždija i nova knjiga Vladimira Pištala", zaključio je Šaponja.
Vladimir Pištalo jedan je od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih srpskih pisaca, dobitnik NIN-ove nagrade, "Meša Selimović", "Borisav Stanković".
Njegov roman "Tesla, portret među maskama" je preveden na 20, a roman "Milenijum u Beogradu" na deset jezika.
U SAD radio je kao vođa projekta "Održivi razvoj i kultura" na Institutu za održivi razvoj Univerziteta u Nju Hempširu, Duram, (1996–2000). Bio je predavač američke, ruske i svetske istorije na Univerzitetu u Novom Hempširu, Duram (1997–2002).
Na privatnom Beker koledžu, u Vusteru, Masačusets, bio je profesor američke i svetske istorije (2002–2020).
Onda, na sednici Vlade Srbije 4. februara 2021. imenovan je za vršioca dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije (NBS), a od decembra 2021. je postao zvanično upravnik ove institucije kulture.
Kao upravnik zalaže se za obnovu Biblioteke na Kosančićevom vencu.
Ima za sobom veliki broj značajnih nagrada i priznanja: Oktobarska nagrada Grada Beograda za roman "Milenijum u Beogradu" (2000), NIN-ova nagrada za roman "Tesla, portret među maskama" (2008), "Zlatni bestseler" za najprodavaniju knjigu u Srbiji za "Tesla, portret među maskama" (2009) i "Venecija" (2011), koji je osvojio "Kočićevo pero" i "Moma Dimić", Nagrada "Grigorije Božović" za roman "Sunce ovoga dana: pismo Andriću" (2017), "Meša Selimović", za knjigu eseja "Značenje džokera" (2019), "Teodor Pavlović" za životno delo (2022) "Borisav Stanković" za celokupni književni opus (2023), "Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske" (2023).