Portugalski pisac Žoao Tordo: Odrastanje je najkompleksnije ljudsko iskustvo

BEOGRAD - Portugalski pisac Žoao Tordo izjavio je večeras u Beogradu da je za njega roman najjasniji književni oblik, u kome preko likova i okolnosti u kojima se nalaze razvija njihove često raznorodne teme.

Gostujući na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, Tordo je rekao da se za njegove romane ideje javljaju "kao oblaci koji plutaju oko nas".

"I nekad trčimo za njima, a nekad se vrzmaju oko nas, a ostaju one koje traže da budu ispričane", rekao je Tordo prisutnima u sajamskoj sali "Ivo Andrić".

Diplomirani filozof, 48-godišnji Tordo radi kao filmski i televizijski scenarista, prevodilac, piše hronike i drži radionice kreativnog pisanja, a do sada je objavio 18 romana, od kojih je prvi bio "Knjiga o ljudima bez svetla" (2004).

U romanu "Sreća" (2020) govori se o srednjoškolcu koji se zaljubljuje u drugaricu iz škole, ali umire u trenutku kada prvi put vode ljubav, objasnio je Tordo.

"U slučaju ove knjige bilo je najteže ispričati jedan takav trenutak u kome se ujedinjuju strast i smrt. To su dve sile koje su potpuno suprostavljene", kaže pisac.

U njegovom susedstvu u Lisabonu živele su tri bliznakinje, koje je često sretao i poznavao, i Tordu je palo na pamet da taj kuriozitet iskoristi kao idealan za likove u romanu "Sreća", jer se junak zaljubljuje u jednu od njih čije ime je Sreća (Felicidade).

"Ponekad se likovi koji grade knjigu za nju zakače iz stvarnog života", dodao je Tordo.

Za roman "Tri života" je 2009. dobio prestižnu portugalsku književnu nagradu nazvanu po piscu i nobelovcu Žozeu Saramagu (1922-2010), a Tordo je priznao da tada, sa 33, 34 godine, nije bio siguran u sebe, i da mu je taj trenutak pomogao da postane samosvestan.

"To mi je pomoglo da shvatim da je nagrada samo nagrada, a da sam ja - ja. Nisam Saramago, niti to mogu biti, niti to iko može biti. To mi je pomoglo da pišem romane kakve umem da napišem, okrenulo me pisanju novih tema, koje su možda manje očigledne za nekog autora fikcije", naveo je Portugalac.

Prema njegovim rečima, Saramagova nagrada je pomogla i da shvati da dobitnici ne moraju nužno biti u ravni ljudi čija imena nose nagrada, već treba da slede sopstveni put.

Tordo je dodao da mu je Saramagova knjiga "Smrt i njeni hirovi" (2005), u kojoj smrt prestane da ubija i dolazi do prenaseljenosti planete, pomogla da dođe do ideje za svoju knjigu "Valcer sa smrti" (2023).

"U toj knjizi se radi o vrsti neobičnog odnosa muzike i našeg načina života na Zapadu. Otvorio se diijalog među piscima, Saramaga i mene. Mnogo sam razmišljao o njegovoj knjizi i tako se otvorio razgovor, čak i nakon njegove smrti", rekao je Tordo.

Piščeva baka je preminula prošle godine, kao stogodišnjakinja, a bila je rođena istog dana i godine kad i Saramago, što je Torda nagnalo da razvija temu odnosa prema smrti.

"Zašto nam je na Zapadu toliko teško da prihvatimo smrt i da razmišljamo o konačnosti života? O tome kao mladi ne razmišljate previše, ali posle shvatite da nećete biti ovde zauvek i onda počnete da razmišljate", istakao je pisac.

Tordo je primetio da se smrti u drugim kulturama drugačije pristupa, pa su tako stari Rimljani preminule oplakivali odeveni u svetlu, žutu boju, dok Azijci nose belo "jer kažu da se kreću ka svetlu", a na zapadu je suprotno i smrt se vidi crno kao kuga, još od Srednjeg veka.

Kod nas je aktuelna trilogija romana "Oplakivanje Elijasa Groa" (2020), "Raj po Larsu D." (2021) i "Zanos Sesilije Flus" (2022), koje je objavila Čigoja štampa, a moderatorku razgovora umetničku direktorku sajma Sanju Milić je zanimalo zašto se odlučio na tri knjige, iako njihove veze nisu vidljive na prvi pogled.

"Rekao sam svojoj izdavačkoj kući da želim napisati trilogiju. Rekli su mi: 'Nemoj to raditi. Prva bude najbolja, druga je gora, a treća gotovo da ne vredi ništa'. Svejedno sam napisao trilogiju. Bio sam tvrdoglav", nasmejao se Tordo.

Navevši da je želeo u tim romanima stvoriti drugačiji svet, posebno mesto koje nema ime i gde junaci mogu da ulaze i izlaze iz priče kako im je volja, tordo je kao primer naveo lik Ilijaša, koji je na početku ženski, ali se u trećoj knjizi pretvara u psa.

Pošto u "Zanosu Sesilije Flus" govori o četrnaestogodišnjem dečaku koji u drugom delu romana ima 50 godina i razrešava neke situacije iz detinjstva, Tordo je upitan zašto nalazi odrastanje toliko inspirativnim.

"Odrastanje je najkompleksnije ljudsko iskustvo. Svaka faza u sazrevanju je bolna, ali je ta bol dobra", naveo je Tordo.