U okviru 52. FEST-a održana promocija knjige "Slobodan Novaković: Ličnost kao metafora"

BEOGRAD - U okviru 52. FEST-a danas je održana promocija knjige "Slobodan Novaković - Ličnost kao metafora" priređivača Marka Novakovića, sina pokojnog dramaturga i reditelja.

Novaković, koji je filmski i TV reditelj i urednik igranog programa RTS-a, rekao je da je na knjizi radio godinu dana i da je osnovna ideja bila da u nju budu uvršteni tekstovi njegovog oca i tekstovi drugih o Slobodanu Novakoviću.

"Mislim da smo napravili dobar izbor tog materijala, ali, naravno, na publici je da oceni jesmo li u tome uspeli", naveo je je Novaković.

Istakao je da je u knjizi zastupljeno više oblasti u kojima je njegov otac radio, kao što su film, satira, televizija i slikarstvo.

"On je fudbal posmatrao kao pozornicu i film koji ima priču sa neizvesnim krajem. Predstavili smo njega kao metaforu ličnosti, a naslov knjige dao je moj kum Srđan Vučinić. Moja majka Dragoslava čuvala je stotine Slobodanovih fotografija od čega smo napravili izbor za knjigu", rekao je Novaković.

Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov naglasila je da je "FEST-ovih 50", u okviru koje je objavljena knjiga o Slobodanu Novakoviću, postala veoma važna edicija, zahvaljujući idejnom tvorcu Ivanu Karlu.

Ona je navela da ono što je danas savremeno, sutra postaje kulturna baština, dodavši da edicija pokušava da sačuva kulturu Srbije, u šta spada i Novakovićevo stvaralaštvo.

V.d. direktor Filmskog centra Srbije Ivan Karl istakao je da je Novaković bio svestrana ličnost i da je RTS, film i fudbalski klub "Partizan" spajao na svoj, originalan način.

On je naveo da su u ediciji "FEST-ovih 50" za kratko vreme objavljene zapažene knjige, između ostalog, o Emiru Kusturici, Goranu Paskaljeviću, Dinku Tucakoviću i Nebojši Đukeliću, dodavši da se u tom nizu "savršeno uklapa i knjiga o Slobodanu Novakoviću".

Urednica Zabavnog programa RTS-a Sandra Perović istakla je da joj je Novaković bio "medijski otac" i učitelj na televiziji, kom duguje svoje iskustvo.

"Novaković je u jedno objedinio televiziju i film, bio je pravi TV vizionar, a Hronike FEST-a koje je on uveo, predstavljaju genetski kod festivala. Imao je veliko televizijsko znanje, novinarsku i kritičarsku radoznalost", ocenila je Perović.

Prema njenim rečima, zahvaljujući Novakoviću, Beograd je na FEST-u davnih godina mogao da ugosti velika imena svetskog filma, kao što su Robert de Niro, Džek Nikolson i Frensis Ford Kopola.

"Slobodan je formirao filmski ukus naše kuće i voleo je da stvara nove TV forme. Tako je kreirao emisiju "Art Press" koja je pandan današnjem "Kulturnom dnevniku" na RTS-u. Stalno je pratio puls gledaoca i imao je komunikativan i kritičan pristup filmu i kulturi", rekla je Perović.

Dodala je da je 1994. godine, u vreme teških sankcija, Novaković zajedno sa Vojislavom Vojom Vučinićem osnovao Festival autorskog filma.

"Bilo je to one godine kada nismo imali FEST, u najtežim vremenima, kad se festival osnovao u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Bila je to oaza kulture i pokretne umetnosti. To je vreme koje se nikada više nije ponovilo. Taj period ću doživotno pamtiti, kada nas je Slobodan Novaković kao selektor filmova hranio kulturom u vreme dok nam je bilo najteže. Sedeli smo jedni drugima na glavi u prepunoj sali DKC-a samo da bismo gledali nove autorske filmove", rekla je Perović.

Dramski pisac Srđan Vučinić naveo je da je Novaković na jedinstven način spojio više karijera - filmsku, književnu, slikarsku i sportsku.

On je istakao da je Novaković prvi uveo performans kao formu u medijsku kulturu na ovim prostorima.

Pored toga, ukazao je na značaj Hronike FEST-a, gde je Novaković dovodio kultna imena, od Bernarda Bertolučija, Frensisa Forda Kopole, Pjera Paola Pazolinija, do Aleksandra Saše Petrovića i Milene Dravić.

Slobodan Novaković (1939 - 2007) bio je svestrani umetnik - reditelj, scenarista, dramaturg, TV autor, voditelj, urednik, filmski, likovni kritičar i teoretičar.

Od 1967. godine radio je u TV Beograd gde je ostao pune tri decenije.

Novaković je bio dramaturg popularnih serija "Muzikanti", "Kamiondžije", "Diplomci" i "Sivi dom", a režirao je i dokumentarni TV film "Derbi u Velikom selu" i igrani TV film "Vreme konja".

Pored toga, objavio je nekoliko knjiga, među kojima su "Vreme otvaranja", "Film kao metafora" i "Kako braća Marks čitaju braću Grim".