Slobodan Bubnjević: Nuklearni rat je danas malo izvestan

BEOGRAD - Fizičar i pisac Slobodan Bubnjević rekao je danas da njegovu knjigu "Alhemija bombe" mogu čitati i laici za fiziku i da je nuklearna ravnoteža između velikih sila dovela do višedecenijskog odsustva totalnog rata, koji je iz istog razloga malo verovatan i u slučaju konflikta u Ukrajini.

Bubnjević je za Tanjug rekao da je posle Drugog svetskog rata koji se završio upotrebom atomskog oružja, međunarodni poredak bio uslovljen postojanjem nuklearnih oružja, odnosno "bomba vlada svetom, strah uslovljava ponašanje svih igrača".

Bubnjević je kao primer naveo da "osamdeset godina kasnije nismo imali totalni rat", pošto "potencijalna primena nuklearnog oružja zaustavlja igrače da krenu u totalni sukob", što važi i danas kada je u toku rat u Ukrajini.

"Amerikanci su vodili od Američke revolucije 106 ratova, ali nikada nisu ratovali sa nekom nuklearnom silom, zar to nije zanimljivo? To važi i za druge nuklearne sile", naveo je stručni savetnik za komunikacije u Institutu za fiziku u Beogradu.

Prema njegovim rečima, "mali narodi su tu za potkusurivanje, i vode ratove za velike sile".

"Imamo svet u kome nema totalnog rata, i to je neka vrsta bezbednost. Ali to ne znači da živimo u bezbednom svetu", dodao je Bubnjević.

Upitan kako gleda na glasove u svetskoj javnosti koji govore o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja povodom rata u Ukrajini, Bubnjevič je izrazio uverenje da je "taj pogled neosnovan, i deo je vojne propagande".

"Ovo nije scenario nuklearnog sukoba. Kad se podigne tenzije neka od strana se povlači. Nuklearni rat je malo izvestan", istakao je Bubnjević.

Prema njegovim rečima, postoje neka očekivanja da bi Rusija mogla primeniti taktičko nuklearno oružje, ali ruska strana zna dobro matematiku i nezamislivo je da to uradi.

"Ne preti nam nuklearni sukob. Balans između sila se koristi kao sredstvo odvraćanja. Kad imate mogućnost nuklearne tenzije najbolji je scenario za sve nas da se taj rat što pre završi", napomenuo je pisac.

Govoreći o svojoj knjizi "Alhemija bombe", koja prikazuje dramatičnu istoriju nuklearne ere kroz dvadeset toponima poput Hirošime, Fukušime i Černobilja, Bubnjević je istakao da za njeno čitanje i razumevanje "nije potrebno predznanje iz fizike".

"Specifična stvar sa nukearlnom tehnologijom je da imate otkriće koje ima svoje primene i utiče tako mnogo na veliki broj ljudi, a oni često ne znaju o čemu je reč. Ali to ne sprečava tu stvar da utiče na vas", napomenuo je Bubnjević.

Govoreći o jednom od tvoraca američke atomske bombe Robertu Openhajmeru (1904-1967), o kome je nedavno snimio holivudski film "Openhajmer" reditelj Kristofer Nolan, Bubnjević je rekao da je čuveni fizičar bio "čudak i vrlo neobičan tip":

"On je otac atomske bombe, jedan od fizičara iz te generacije koja donosi kvantnu mehaniku u Ameriku. Neobičan po raznim osnovama. Malo zainteresovan za politiku, a kreće se u levičarskim krugovima", podsetio je Bubnjević.

Film je samo pretrčao kroz epizodu, o kojoj Bubnjević piše u svojoj knjizi, kada fizičar Leo Silard (1898-1964) pokušava objasniti američkim vlastima kolika je pretnja atomska bomba, ali ga ne razumeju, a on je očajan, svestan da su fizičari u Berlinu u prednosti.

Tek nakon razgovora sa Silverom, Albert Ajnštajn (1879-1955) šalje upozoravajuče pismo američkom predsedniku Frenklinu Delano Ruzveltu (1882-1945), nakon čega kreće izrada američke atomske bombe u projektu ''Menhetn''.

"Izveštaj FBI zaključuje da Openhajmer nije lojalan nikome. Kad bi mu Rusi ponudili, išao bi tamo. Veran je svojim istraživanju, potpuno je opsesivan. Mnogo toga što je kasnije učinio u životu pokazuje da jeste to tačno", rekao je Bubnjević.

Prema njegovim rečima, potpuna suprostnost je bio fizičar Andrej Saharov (1921-1989) koji je napravio fuzionu bombu za Sovjetski Savez, čime je "napravljena ravnoteža - nisu Amerikanci jedini posedovali oružje Apokalipse".

Američke fisione atomske bombe bačene u avgustu 1945. godine na japanske gradove Hirošima i Nagasaki su imale 15 - 20 megatona, dok je sovjetsko oružje bilo hiljadu puta jače, jer je "fuziona bomba uništiteljka država", i takve se danas nalaze u arsenalima nuklearnih sila.

Bubnjevič je naveo da je Saharov pravio bombu sa idejom da se napravi ravnoteža, i od prvog dana je govorio protiv primene tog strašnog oružja.

Prema njegovim rečima, Saharov je stvorio "Car bombu", čiji je udarni talas pri detonaciji na arktičkom ostrvu Nova zemlja tri puta obišao planetu.

Iako su sovjetske vlasti tražile da napravi bombu od 100 megatona, Saharov je uspeo da ih nagovori da bude od 50 megatona, jer je za razliku od Openhajmera bio naučnik "koji razmišlja - hajde da to uradim sa što manje posledica".