Književnik Erik Emanuel Šmit: Napisao sam knjigu o Hitleru jer me zanima kako je postao monstrum

BEOGRAD - Francusko-belgijski književnik Erik Emanuel Šmit rekao je da je roman o Adolfu Hitleru napisao želeći da odgonetne kako čovek postaje monstrum, da je zbog toga izgubio par prijatelja, da pisanje doživljava kao ženstven posao i da je tragični optimista.

Šmit je rekao Tanjugu da je pre 11 godina bio gost na manifestaciji „Molijerovi dani“, a i sada ga kao gosta Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu privlači "blagost življenja" i strastvenost njegovih stanovnika.

Jedan od razloga za gostovanje u Beogradu, kao jednog od pisaca iz Francuske, zemlje počasnog gosta Sajma knjiga, je njegov novi roman "Drugi život Adolfa H", koju je u Srbiji objavila kuća Klio.

Šmit je rekao da je napisao knjigu o nacističkom vođi Adolfu Hitleru jer ga je kao pisca "zanimalo kako jedno ljudsko biće postaje monstrum".

"Kako jedan mladić, u početku sasvim simpatičan, postane to što je postao? Pratimo ga kada mu je umrla majka od bolesti, otac mu je bio nasilan, zavoleo je umetnost, imao je kao mladić probleme sa devojkama, što je sve normalno u tom uzrastu“, naveo je Šmit.

Napomenuvši da ne misli da se Hitler rodio kao čudovište, Šmit je rekao da je nacistički vođa bio "čovek koji je donosio seriju loših odluka, i time za sobom povukao čitav jedan narod", a njegov roman je pokušaj da razume "kako postajete čudovište i demon“.

Hitler je želeo da postane slikar, ali je bio odbijem na Akademiji lepih umetnosti u Beču, da bi se posle učešća u Prvom svetskom ratu okrenuo politici, postavši diktator Nemačke, a nakon svoje zločinačke uloge u Drugom svetskom ratu biva, prema rečima Šmita, "univerzalno prihvaćen kao demonska figura“.

"Moja knjiga predstavlja Hitlera koji nije upisao likovne umetnosti, kao istorijski roman, a onda i fiktivna novela istovremeno koja prikazuje slikara Adolfa H. što mi omogućava da pričam dva 20. veka: jedan sa Hitlerom diktatorom i drugi sa umetnikom“, objasnio je Šmit.

Tokom pisanja romana, Šmit je istraživao i puno čitao o nacističkom vođi i smatra da je naposletku "izgleda shvatio Hitlera", ali ističe da "razumeti nekoga ne znači istovremeno i opravdavati".

Prema njegovim rečima, ''svako može da postane monstrum ako napravi pogrešne odluke''.

"Kako se postaje Hitler? Tako što veliki broj ljudi uvek misli da je u pravu i ne sluša savete niti tuđa mišljenja. Oni odbijaju kompleksnost i druge slojeve realnosti“, naglasio je Šmit.

Govoreći o intenzivnom osmomesečnom radu na romanu, Šmit je otkrio da su članovi njegove porodice, kada im se jednom pridružio na ručku, primetili da je sigurno ubio Hitlera.

Upitavši ukućane kako to znaju, rekli su da se prvi put nakon šest meseci konačno smeje,

"Kad pišem o nekome ko hramlje, onda i ja ćopam. Dok sam pisao roman, postajao sam kao Hitler, nepoverljiv, paranoičan, ćutljiv, nisam mnogo govorio sa najbližima. Kada su me videli nasmejanog, znali su da sam se oslobodio Hitlera", naveo je pisac.

Šmit je priznao da pisanje doživljava kao ženstvenu stvar, jer mu rad na knjizi deluje kao trudnoća, a potrebno mu je i otprilike devet meseci da iznedri kompletno književno delo, roman, zbirku priča ili pozorišnu dramu.

Dodaje da je zbog romana o Hitleru izgubio par prijatelja koji nisu mogli da razumeju zašto se odlučio da napiše delo o najvećem zlotvoru svih vremena.

Prema njegovim rečima, čak i kad su pročitali roman nisu razumeli Šmita, jer pripadaju delu francuske inteligencije koja smatra da ne treba razumeti već se držati na distanci.

"Mislim da je to zabluda, jer treba razumeti te stvari koje se dešavaju ljudima iznutra, kako bi se nadalje izbegla monstruoznost“, naveo je Šmit.

Prema njegovim rečima, "jedna knjiga ne može da promeni svet, ali može u potpunosti jedan duh, te je moć knjige u njenoj intimnosti“.

Francusko-belgijski umetnik je naglasio da je knjiga „Drugi život Adolfa H.“ jedna od njegovih najčitanijih u Francuskoj i mnogo šire, stalno je na listi bestselera, i da mu je drago da je upravo ona „tako dobro prevedena u Srbiji“.

Šmit je ocenio da je Hitler bio ubeđen da radi dobro delo za svoj narod, i dodao da "najveća čudovišta sebe smatraju svecima".

"Kako odrediti tu granicu? Ja verujem da je granica u tome kada osoba ima osećaj za drugoga, znači empatiju. Kada shvatimo da drugi postoje, i da su i oni takođe ranjivi, lomljivi, tada smo u drugom položaju“, naveo je Šmit.

Prema njegovim rečima, "književnost nam pomaže da vežbamo empatiju", a kada nas potrese priča koju je napisao neko drugi, to nam pomaže da bolje razumemo druge i nas same.

"Mislim da književnost, film, pozorište zaista može da donese taj smisao i taj osećaj za drugoga, dakle empatiju“, istakao je Šmit.

U današnjem vremenu ratova i tragedija, Šmit kaže da je potrebno iznova otkrivati lepotu, kako je smatrao i Fjodor Mihajlovič Dostojevski u svom romanu „Idiot“, gde kaže da će „lepota spasiti svet“.

Šmit je otkrio da je kao mladić bio depresivan, i da je čak poželeo i planirao samoubistvo, a onda ga je profesor muzike odveo u operu u Lionu.

"Gledao sam 'Figarovu ženidbu' od Mocarta. Na scenu je izašla operska dama i u roku od četiri minuta bio sam izlečen. Lepota te žene, muzike, njenog glasa, premestili su me u neki drugi svet. Rekao sam sebi: 'Ako postoje tako lepe stvari na zemlji, ostajem“, rekao je pisac.

Primetivši da lepota nije samodovoljna, ni površinska, niti da je samoj sebi svrha, Šmit je dodao da nam "otkriva ono što treba da volimo i želimo“.

„Depresija je odsustvo želje. I onda odjednom lepota vam otkiva želje. Lepota spasava“, naglasio je Šmit.

Govoreći o političarima, autor je rekao da smatra da oni retko čitaju knjige, jednostavno ih ne zanima ili nemaju vremena, ali misli da prva dama Francuske, gospođa Makron čita njegova dela, i da ga voli kao pisca.

PIsati o prošlosti je teži put i izazov nego kada se stvara delo o sadašnjosti, jer "morate mnogo da tražite i istražujete kada radite knjigu o istoriji", kaže Šmit.

"Onda to sve treba da odleži, sve ono što ste saznali, tako da je to čitav proces. Tada morate da se krećete ulicama Beča u baš to davno vreme, ili u Jerusalimu za vreme Isusa Hrista. Prošlost morate da proživite, kako sam radio i sa knjigom o Hitleru“, naveo je Šmit.

Govoreći o tome šta danas čini dobrog pisca, Šmit je ocenio da je to "autor koji vas uhvati za ruku i vodi da biste preživeli jednu priču, vodi da osetite nove misli i emocije i uvuče vas u jednu avanturu koju ne biste preživeli bez njega“.

Primetivši da današnji svet nije bolji od onog pre nas, Šmit je dodao da "čovečanstvo napreduje kroz katastrofu i zlo".

"Nadam se da postoji sećanje na Drugi svetski rat i gubitak preko 50 miliona žrtava, tako da ne bismo želeli da nam se desi neki treći svetski rat. I sve smo učinili da stvorimo strukture da to spreče. Siguran sam da ćemo razviti sredstva koja će nas sprečiti da idemo ka katastrofi“, rekao je Šmit.

Istakavši da je "tragični optimista", Šmit je rekao da se može napredovati kroz zlo, i da "ljude ne tera želja za dobrim, već samo potreba da se izbegne ono najgore, da se ono ne ponovi".

"Katastrofa, bol i zlo je sve ono što nas tera da budemo bolji“, zaključio je Šmit.