Vladimir Perišić: Devedesete godine su početak 21. veka i skretanja udesno

BEOGRAD - Reditelj Vladimir Perišić rekao je da njegov film "Lost Country" govori o problemu lojalnosti između porodice i politike krvi i plemena, da ga je smestio u studentski protest kao retko svetloj tački devedesetih godina i da snima sa naturščicima jer su srpski glumci suviše ekspresivni.

Perišić je rekao Tanjugu da je srpsku premijeru "Lost Country" u petak na Festivalu autorskog filma u Beogradu doživeo "dosta emocionalno", i da nije očekivao "tako burne i duge aplauze".

Istakavši da duguje "Lost Country" klincima naturščicima i njihovoj želji da rade, Perišić je dodao da se između njega i njih napravila jaka veza koja daje "emociju zaraznu za publiku".

"Ne prepoznajem se mnogo u srpskom filmu i u tom načinu glume, koja je za mene suviše ekspresivna. Meni je lakše da sa klincima, koji ne znaju kako se pravi film, izmislim drukčiji način pravljenja filma", naveo je reditelj.

Perišić kad izabere naturščike najpre dokumentuje njihovu komunikaciju, što koristi da promeni scenario, reč i strukture rečenice, a potom scene snima hronološki i ostavlja slobodne klince kako bi reagovali u datoj situaciji.

"Ja komponujem i slikam sa onim što mi stvarnost da, i sve prihvatam. Ako u scenariiju piše da pada kiša, a sija sunce, meni je to okej. Ako ideš protiv stvanrosti izgubio si", objasnio je Perišić.

Prema njegovim rečima, Jasna Đuričić i njen suprug Boris Isaković su "dvoje predivnih i velikih glumaca u evropskim okvirima", a ulogu majke je poverio njoj sa idejom da između glumca i političara postoji jedna sličnost.

"Političar je u jednoj vrsti medijskog nastupa. Lik majke je ovde portparol partije, nema svoj glas, partija govori kroz nju, kao što glumac govori tekst. Ako uradim dokumentarac o Jasni kao glumici to će biti tačan fiktivni portret portparola", rekao je Perišić.

"Lost Country" je smešten u vreme studentskih demonstracija 1996/7. godine protiv vlasti Slobodana Miloševića, kada je njegova majka Nada Popović Perišić bila članica Socijalističke partije Srbije i ministarka kulture.

Perišić je naveo da se kao reditelj koristi svojim ličnim iskustvom, a u "Lost Country" ga je interesovao konflikt dvostruke lojalnosti između porodice i politike krvi i plemena, na kojoj su zasnovane sve bivše Jugoslovenske republike.

"Imao sam 20 godina tada i išao sam na proteste svaki dan. Mene je majka gurala na proteste, podržavala je da idem. Ovde ima vrlo čudno poimanje fikcije i umetnosti, da ono mora da bude realistično u odnosu na stvarne događaje", naveo je Perišić.

Prema njegovim rečima, "fikcija nije laž, ali nije ni istorijska istina, to ja način da se promisli tema, a ovo je film koji tematizuje odnos prema dvostrukoj lojalnosti prema majci i osećanju za pravdu".

Studentske prosteste Perišić je odabrao jer su ostali kao retka svetla tačka u mraku devedesetih godina.

Perišić je rekao da je jako zadovoljan kako je njegov film primljen na premijeri na Kanskom festivalu, i potom u Francuskoj, gde su gledaoci dobro percipirali da se u njemu radi o konfliktu dvostruke vrednosti, a ne konkretno sukoba vlasti i opozicije u Srbiji.

Navevši da se odlučio da snimi film o devedesetima jer ih je dugo smatrao za kraj 20. veka, kada je svet otišao u normalnom pravcu, a Jugoslavija izabrala istorijski ćorsokak nacionalističkih i desničarskih ideologija.

"Poslednji desetak godina smo primetili da se ekstremna desnica svuda vraća. Počeo sam da devedesete posmatram kao početak 21. veka", rekao je reditelj.

Prema njegovim rečima, levica je sama izgubila veru u svoje vrednosti, a radnička klasa danas glasa za desnicu, jer luta pošto nema ko bi se borio za njena prava i lako ju je zavesti.

Kao neko ko živi i radi na potezu Srbija-Francuska, Perišić ima utisak da "Francuska prolazi kroz duboku krizu, jer nije imala neoliberalni zaokret osamdesetih godina", kao Sjedinjene Države i Velika Britanija.

"Postoji frustracija velikog francuskog kapitala zbog svih prava koji ima Francuska, da ne mogu biti kompetitivni sa Kinom, Nemačkom, Japanom...I želja je da se ta socijalna prava ukinu", ocenio je Perišić.

Prema njegovim rečima, prethodni francuski predsednik Nikola Sarkozi, a sada i Emanuel Makron "dira u društveni ugovor nastao 1945. godine da se fašizam ne bi ponovio".

"Gomilu socijalnih prava pokušava da ukine i da napravi više neoliberalno društvo koje bi bilo kompetitivnije u svetu. I otud veliki sukobi. Poznavajući Francusku nisam siguran da će to proći", rekao je Perišić.

Za ulogu u "Lost Country" mladi naturščik Jovan Ginić je dobio nagrade u Kanu i na Sarajevo film festivalu, a Perišić primećuje da nije siguran "koliko je izbor glume srećan u ovoj državi, jer se snima malo filmova".

"Znam da ga je ovo iskustvo otvorilo za umetnost, da je jako zavoleo film i da ima izvrsnu intuiciju. Sada samo treba da promisli i da reši da li će da ide ka glumi, režiji, kameri", rekao je reditelj.

Perišić je rekao da bi mogao raditi film po scenariju drugog autora samo bi moralo da postoji nešto u tuđoj priči što prepoznaje i sa čime bi mogao da se poistoveti, kao i da je posle ulaska "Lost Country" 30. novembra u srpske bioskope vreme da se posveti narednom projektu, ali da još ne zna šta će to biti.