Ugrožen bornejski slon i nekoliko vrsta gmizavaca na Kanarskim i Balearskim ostrvima

GLAND  - Bornejski slon, veliki gušter i cipal sa Gran Kanarije, kao i gušter Pitiusas, poreklom sa Ibice i Formentere, nalaze se u sve većoj opasnosti od izumiranja, upozorila je danas Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN).

U godišnjem ažuriranju Crvene liste IUCN navedeno je da je bornejski slon ugrožen zbog pretnji od ljudskih aktivnosti, kao i da invazivne zmije dovode do izumiranja endemskih gmizavaca na Kanarskim ostrvima i Ibici, dok ilegalna trgovina i klimatske promene prete kaktusima u Čileu.

IUCN Crvena lista sada uključuje 163.040 ugoženih vrsta od kojih gotovo četvrtini (45.321) preti izumiranje, što je prevazišlo cilj Barometra života za procenu 160.000 vrsta, navodi se u izveštaju.

"Kao što pokazuje današnje ažuriranje Crvene liste, biodiverzitet se suočava sa sve većim pritiscima, od krivolova, preko klimatskih promena, do širenja invazivnih vrsta. Srećom, i Crvena lista ukazuje na rešenja. Uz održivu, kooperativnu, naučno zasnovanu akciju očuvanja u dovoljnom obimu, možemo povući vrste sa ivice izumiranja", rekla je generalni direktor IUCN-a dr Gretel Agilar.

Azijski slon na Borneu je ugrožen, a prema proceni IUCN-a u divljini je ostalo oko 1.000 slonova Bornea.

Populacija se smanjila u poslednjih 75 godina, u početku zbog obimne seče šuma, čime je uništen veći deo staništa slonova na tom ostrvu.

U izveštaju se napominje da populacija nekoliko vrsta gmizavaca na Gran Kanariji značajno opada zbog invazivnih zmija.

Džinovski gušter sa Gran Kanarije (Gallotia stehlini) kritično je ugrožen, a skink (Chalcides seklineatus) je označen kao ugrožen. Ove endemične životinje su plen invazivne kalifornijske kraljevske zmije (Lampropeltis californiae), koja je uneta na ostrvo 1998. godine.

Populacije i džinovskog guštera Gran Kanarije i skinka Gran Kanarije smanjile su se za više od polovine od 2014. godine, navodi se u izveštaju.

Takođe na Kanarskim ostrvima, akcije očuvanja su povećale populaciju džinovskog guštera La Gomera (Gallotia bravoana), uprkos stalnim pretnjama.

Status vrste je poboljšan od kritično ugrožene do ugrožene, nakon programa uzgoja u zatočeništvu i reintrodukcije.

Prema IUCN, akcija lova na napuštene mačke i klizišta, sve učestalija zbog uticaja klimatskih promena, i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju za ovog kanarskog reptila.

Ugrožen je i zidni gušter sa Ibice (Podarcis pitiusensis), a njegova populacija je opala za 50 odsto od 2010. zbog invazivne zmije potkovice (Hemorrhois hippocrepis).

Osamdeset dva procenta vrsta kopiapoa kaktusa je u opasnosti od izumiranja, u odnosu na 55 odsto u 2013, uglavnom zbog ilegalne trgovine, olakšane društvenim medijima.

Klimatske promene dodatno ugrožavaju ove kaktuse, jer se okeanska magla koja im je potrebna za hidrataciju pomera sa globalnim promenama temperature, a ove dugovečne vrste ne mogu da se razmnožavaju dovoljno brzo.

Saradnja između zemalja je ključna za sprečavanje transporta krivolovih biljaka preko granica, ističe IUCN, napominjući da, pored toga, uzgoj kopiapoa u staklenicima može da obezbedi održivu alternativu za snabdevanje kaktusa na svetskom tržištu.