Pijanista Alfonso Peduto za Tanjug: Srbija me veoma podseća na Italiju

BEOGRAD - Italijansko-američki pijanista i kompozitor Alfonso Peduto prvi put će večeras nastupiti u Srbiji na koncertu u Kolarčevoj zadužbini, a specijalno za Tanjug kaže ga Srbija veoma podseća na Italiju.

Muzičar je stigao 30. oktobra u Beograd, u organizaciji Ustanove kulture "Gvarnerijus" i prvo je odslušao solo koncert svog škotskog kolege violončeliste Pitega Gregsona na sceni ove institucije i oduševio se tim nastupom.

Kako je Gregson morao dalje da otputuje odmah sutradan, neće biti u prilici da gleda Peduta na njegovom koncertu večeras.

Imao je vremena da se upozna sa ljudima u Beogradu i podelio je za Tanjug svoje utiske.

"Iskreno, vi ste tako srdačan, topao narod... Ljubazni, dragi. Razgledao sam Beograd, i moram reći da me Srbija podseća na Italiju, grad ima sličnu arhitekturu. Do sada imam samo pozitivne utiske, umete da dočekate, poželite dobrodošlicu na divan način, da se umetnik oseća prijatno", rekao je Peduto, i dodao da je uzbudjen uoči nastupa.

Kako je umetnik na turneji, prvi put dolazi u naše krajeve, tako da bi trebalo da ima neka očekivanja, jer je za njega ovo novi grad, nova zemlja, uostalom i sasvim nova publika.

"Nadam se da će publika pozitivno prihvatiti ono što donosim na koncertu. Srećan sam što ću podeliti jedan deo mog stvaralaštva sa gledaocima. Nemam neka odredjena očekivanja, ne poznajem publiku ovde, samo želim da posetioci dodju u velikom broju i uživaju na koncertu", istakao je italijanski pijanista koji već duže vreme živi u Americi.

Peduto je rekao da će uvesti publiku u radove koje je spremio za njih, a to su isključivo njegove autorske kompozicije, samo njih i izvodi na turnejama, nikada numere drugih umetnika.

"U suštini nisam siguran koliko imam očekivanja sa moje strane, samo se nadam da će se vaša publika prepustiti mojoj muzici", ocenio je Peduto.

Dela koja će predstaviti publici večeras jesu kompozicije na kojima je radio poslednjih šest godina, a prirediće i svetsku premijeru – "Devil's Dance" posvećeno Simeonu ten Holtu (1923-2012), i ovim se obeležava 100 godina od njegovog rodjenja.

On je objasnio da je tokom karijere veoma produktivan, da je radio mnoge projekte, te da mu katralog sadrži više od 100 kompozicija, za solo, kamernu i orkestarsku muziku.

Ipak, glavni fokus mu je u kreiranju muzike za solo klavir ili više klavira.

"Krenuo sam da radim na kompoziciji "Devil’s Dance", koju sam komponovao u znak sećanja na čuvenog minimalistu romantičara, holandskog kompozitora Simeona ten Holta. Bio sam prvensteno iznenadjen koliko je sjajan njegov rad, sam kvalitet je izvanredan, a i vrsta jezika koju on koristi je vanserijski, čak nalazim da je slična muzici koju ja stvaram", primetio je Peduto.

Pijanista i kompozitor se osvrnuo da muzika holandskog umetnika ne zvuči u potpunosti isto kao njegova, ali da su im očigledni slični senzibiliteti.

"Takodje, Simeon ten Holt je jedini savremeni kompozitor klasične muzike za koga ja znam da je komponovao muziku za više klavira (multiple piano), tako je i moj katalog u potpunosti posvećen klaviru, ili nekim slojevima klavira, za mnoge izvodjače", objasnio je muzičar, koji dodaje da je duboko zaronio u stvaralaštvo preminulog holandskog kolege.

Jedan od projekata je upravo "Devil’s Dance", koji se Alfonsu izdvojio kao nešto uzvišeno i posebno, a inače je Holt u svom radu imao pretežno veoma dugačke kompozicije, od 30 minuta, sat vremena, i neke numete traju satima.

Holandski autor u svom opusu ima kompozicije za klavir, kamernu muziku, vokale, elektroniku i druge radove.

"Bio sam inspirisan njegovim stvaralaštvom, tako da sam želeo da snimim svoju verziju komada “Devil’s Dance”. Smatram da je Simeon ten Holt izuzetan kompozitor, vredi da mu se oda počast barem na ovaj način, a nije izvodjen često na koncertima", kaže Peduto i objašnjava da se odlučio da na Kolarcu održi svetsku premijeru te kompozicije.

"Znao sam da me čeka kod vas koncert na jesen, i onda sam rešio da tokom leta konačno završim ovaj komad, da bih mogao da ga mirno izvedem u Beogradu. Bio sam između više projekata dok sam radio na toj kompoziciji, ali sam našao dovoljno vremena da se posvetim "Devil’s Dance". Kada sam dobio poziv od "Gvarnerijusa" da dodjem u Srbiju, rešio sam da onda ovo veče bude još više posebno, tako da ću začiniti sa tom svetskom premijerom”, otkrio je italijanski artist.

Na programu koncerta večeras su autorske kompozicije umetnika iz zbirki "Nachtmusik", "Wintermusik" i "Stillemusik books" (2017-2021), što je pravi triptih, odnosno trilogija, kao i "Etude Noirs" (2022) i "Prelude Noirs" (2023).

"Navedena trilogija je delo koje traje tri sata, dakle svako poglavlje po sat vremena. Naravno, neću izvoditi u celini večeras na koncertu, ipak bi za publiku bilo predugo. Odabrao sam odredjene delove iz te muzičke knjige za sva tri dela "Nachtmusik", "Wintermusik" i "Stillemusik". Stvarao sam tri kompozicije tokom četiri godine, a u osnovi nisam planirao da bude trilogija, već jedno delo. Ipak, ponela me je inspiracija i sada je to čitav tročasovni serijal", otkrio je Peduto.

Muzičar je istakao da je razmišljao da na svojim koncertima nekad izdvoji svaku od kompozicija, odnosno da jedno veče izvodi samo "Nachtmusik", drugo "Wintermusik" i treću noć - "Stillemusik", čini mu se da bi to bila dobra ideja, a pritom samo po sat vremena za veče je taman idealno za publiku, da se ne razvuku kompozicije, da ne traje predugo.

Diplomirao je klasičnu kompoziciju i muzičku tehnologiju na Berkliju, magistrirao klasičnu kompoziciju na Konzervatorijumu Nove Engleske i takodje - diplomirao fiziku i matematiku na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.

"Bilo mi je veoma zabavno na Berkliju, jako mi se svidelo, bilo je sadržajno i aktivno. Uživao sam na tim studijama, puno sam naučio o tehnologijama u muzici", ukratko je opisao Peduto, a onda se osvrnuo na činjenicu da ima diplomu iz fizike i matematike.

Nauka i umetnost, posebno matematika, fizika i muzika, deluju nespojivo, premda Peduto ima drugačije vidjenje te situacije.

"Rekao bih da su nauka i kultura ipak mnogo više povezani nego što to ljudi misle ili mogu zamisliti. Muzika je recimo veoma "matematična", što na prvi pogled gledaoci ne shvataju. Matematika je svuda, ona je osnova svega", otkrio je Peduto.

Italijansko-američki umetnik smatra da repertoari mnogih kompozitora klasike, od Volfganga Amadeusa Mocarta, preko Frederika Šopena do Johana Sebastijana Baha, imaju veoma preciznu strukturu, i da su njihova dela "veoma logična i matematički stvorena".

Za muziku koju Peduto stvara – post-klasičnu, post-minimalističku ili post-žanrovsku, ono što njegov kompozicioni proces čini veoma originalnim i autentičnim, jeste upravo ta spajanja sa brojevima, odlazak u složene tonalne odnose – zahvaljujući matematici.

"Genetski kod muzike je izuzetno matematičan i tako sam povezao nauku i umetnost. Studiranje matematike i fizike mi je pomoglo da budem bolji kompozitor. Čak mislim da je i obrnuto sasvim prihvatljivo, što opet ne vide to svi, a to je da je i ona čista nauka veoma - umetnička. Duboka veza postoji u oba smera", siguran je pijanista i kompozitor i kaže da ne vidi da je čudno da je završio dva fakulteta, nauku i muziku.

Ipak, priznaje da se u karijeri nije bavio poslom vezanog za matematiku i fiziku, nije imao prilike, ili nije dao sebi šansu iz jednostavnog razloga jer nije bilo vremena da se posveti i tome.

Prema njegovim rečima, za matematiku i fiziku je neophodno imati celog čoveka, a on je sebe već dao muzici, onda je studirao nauku, te se opet vratio komponovanju i pijanizmu.

"Možda u nekom drugom životu ću biti matematičar i fizičar, u ovom nema šanse", kaže Peduto.

Danas je retko da jedan pijanista ili violinista postane i kompozitor, obično svi oni izvode dela mnogih svetskih autora, ali ne stvaraju svoje numere.

Alfonso Peduto je uspeo da postane autor, ne samo umetnik na klaviru.

"Na studijama klasične kompozicije uvek sam pisao, stvarao, vukla me je kreativnost, čak i pre studiranja. Nisam smatrao da je to što stvaram naročito dobro, kada sam bio početnik, kao dete. Ipak, kasnije, uvek sam želeo da stvaram, ne samo da izvodim. Moj prvi klavirski resital sam izveo kao sasvim mali dečak, kao moje prvo iskustvo", naglasio je Peduto.

Stvoriti nešto novo i drugačije u umetničkoj muzici, a opet, zavodljivo slušaocima, nikad nije bilo lako, a Alfonso Peduto je poslednjih desetak godina u tom smislu vrlo ambiciozan i trudi se da ispunjava tu svoju misiju.

Peduto se od klasičnih formi preusmerio na kreiranje muzičkog stila koji vuče korene u minimalizmu, te je tako postao autor novog muzičkog jezika.

"Tranzicija iz sviranja klavira u komponovanje dela za mene je bila sasvim prirodan proces. Veliki korak je bio za mene da postanem autor, na šta sam ponosan. Želeo sam da podelim sa nekim ili sa svetom svoja autorska dela. To sam postigao u ranim dvadesetim godinama, i mislio sam da je moje stvaralaštvo dovoljno dobro da ga objavljujem", rekao je Peduto pred sam kraj razgovora.

Možda se u nekim muzičkim komadima mogu videti uticaji kasnih romantičara, ali ipak Pedutov autentični izraz je to što čist klavirski zvuk čini privlačnim i bliskim, smatra svetska kritika.

Nakon Beograda i koncerta na Kolarcu, Peduto ima dalje planove.

“Trenutno nisam na pravoj turneji, jer ću posle Srbije održati još samo jedan koncert, a onda ću se vratiti u Ameriku gde živim i završiti projekat na kome radim neko vreme. U planu mi je da zvanično objavim delo "Devil’s Dance", koji će imati diskografsku premijeru do kraja godine”, zaključio je Alfonso Peduto.