EU o odluci CIK u Prištini: Sertifikacija za izbore treba da se zasniva na pravnim standardima
23. decembar 22:37
30. novembar 2023 23:46
podeli vest
BEOGRAD - Specijalno veče posvećeno nedavno preminulom pozorišnom reditelju Jagošu Markoviću (1966 - 2023) održano je večeras na Velikoj sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.
Veče nije bilo u formi komemoracije održane krajem septembra u beogradskom Narodnom pozorištu, već u formi kolažnog sećanja na reditelja, a događaju je prisustvovala porodica pokojnog umetnika.
Osim dramskih umetnika koji su izvodili odlomke iz Jagoševih predstava, posebno iznenađenje je bilo u znaku gostovanja regionalnih pevačica - Tereze Kesovije (Hrvatska) i Amire Medunjanin (Bosna i Hercegovina).
Tokom ovog meseca je u JDP-u upriličen poseban program “Jagošev novembar” gde su igrane četiri predstave ovog reditelja na pozornici tog teatra – “Putujuće pozorište Šopalović” i “Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića, “Tako je ako vam se tako čini” Luiđija Pirandela i “Vrat od stakla” Biljane Srbljanović.
Kolažno veče je bilo u znaku tih predstava, tako da je prema konceptu bilo osmišljeno da glumci govore monologe iz aktuelnih pozorišnih komada.
Prvi je na scenu izašao Marko Janketić i izveo monolog iz predstave "Putujuće pozorište Šopalović".
Galerija
Monologe tokom večeri izvodili su Vesna Trivalić, Jelisaveta Seka Sablić i Dragan Mićanović iz komada "Vrat od stakla", a Sanja Marković iz "Čudo u Šarganu".
Glumica Anita Mančić izvela je odlomak iz mediteranske komedije "Filumena Marturano" Eduarda de Filipea, u koprodukciji Centra za kulturu Tivat i Gradskog pozorišta Podgorica.
Multimedijalni program dobrim delom je uključio mnoge inserte iz Markovićevih televizijskih gostovanja.
„Odrastao sam u pozorištu i u njemu osedeo. Ostajem zahvalan za sve što mi je dalo i za utočište koje mi pruža. Kao hram bezbedan od nedaća sveta. U njemu je uvek isto, konstantno prisutan red i poredak. Kada počne proba svi mi među sobom znamo i koje general i ko je vodnik. Gde god radio i u kom god vremenu, pozorište ima svoju gravitaciju i uvek me vodi ka pravim vrednostima. Hvala mu!”, govorio je Jagoš Marković.
Na snimcima iz mnogih TV gostovanja, Marković je pripovedao o svojim počecima, još dok je bio student, kako je bio opčinjen predstavama "Čudo u Šarganu" u režiji Dejana Mijača ili "Draga Jelena Sergejevna" Gorčina Stojanovića.
Podsetio je da je za režiju komedije "Bogojavljenska noć" Vilijama Šekspira u JDP-u osvojio prestižnu nagradu "Bojan Stupica".
"Ja sam tu zbog publike, ili možda i nisam. Činjenica je da režija ne postoji bez svih ostalih saradnika, od glumaca, preko kostimografa, scenografa, pisaca, tehničkog osoblja. Pozorište može bez svakog od nas, ali mi ne možemo bez pozorišta", govorio je Jagoš Marković u TV intervjuima koji su se večeras u etapama emitovali na platnu.
Gorčin Stojanović je istakao činjenicu da ko god da je gledao makar delić bilo koje Jagoševe predstave, uvideo je da su one "sazdane od emocija, mašte, ljubavi i odgovornosti".
Tokom spremanja predstave "Antigona" od Sofokla, koji je Marković želeo da radi u JDP-u, ali je na kraju ipak realizovao u matičnom Narodnom pozorištu, Gorčin Stojanović mu je otkrio jednu posebnu muziku.
Tako mu je pustio da presluša melodiju idealnu za "Antigonu", i to je bio uvod za gostovanje Amire Medunjanin sa tom pesmom "A što ćemo ljubav kriti" koja je Jagoša opčinila za predstavu.
Jagoš se prisećao i svojih uspešnih predstava koje je realizovao u JDP-u kao "Sumnjivo lice" Branislava Nušića, gde je pohvalio pokojnog Nebojšu Glogovca, "Skup" Marina Držića, "Uobraženi bolesnik" od Molijera, "Govornica" po sopstvenoj drami.
Jagoš Marković je završio 1987. godine pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića, o kojima je u TV snimcima govorio sve najbolje, napominjući da je od njih naučio sve što je bilo neophodno za njegovu karijeru.
Jagoš Marković je govorio sa ekrana kako je želeo da radi predstavu "Kate Kapuralica" u Beogradu, nakon svojih ranijih uspeha u prestonici, ali da su ga svi upravnici odbili, tako da je on odlučio da taj komad Vlaha Stulija odnese kao predlog u Narodno pozorište Sombor i tamo je doživeo ogroman trijumf sa njom.
"Trudio sam se uvek da mi predstave budu drugačije, da se ne ponavljam, da ne režiram stalno jednu te istu predstavu. Tužno mi je kad od svojih kolega vidim da rade jedno te isto, ceo život jednu istu predstavu", rekao je Marković sa ekrana.
Umetnički direktor JDP-a i reditelj Gorčin Stojanović je istakao da su svi tu večeras zbog pozorišta, "da je potrebno da ga slavimo, jer je Jagoš Marković najviše od svega voleo teatar".
Na kraju večeri, publici se obratila upravnica JDP-a glumica Tamara Vučković Manojlović.
"Svi mi koji smo večeras tu, dobro znamo sa kakvim zanosom je Jagoš radio svoje predstave, gajio prijateljstva. Sve je radio sa velikim zanosom. Muzika ga je jako inspirisala. Zanos, muzika, ljubav, to je bio Jagoš. I zato večeras je sa nama, samo zbog ove noći je došla kod nas, vaša, naša, Jagoševa - Tereza Kesovija", rekla je Vučković najavljujući veliku jugoslovensku i hrvatsku divu.
Tereza Kesovija je u pratnji muzičara otpevala pesme - "Prijatelji stari, gdje ste?" i "Moja posljednja i prva ljubavi".
"Dragi moj Jagoše, divni moj prijatelju, dobri čoveče. Svi te volimo, evo tu je tvoja porodica sa tobom večeras, sve je u redu. Iz naših srca nikada nećeš izaći. Iz mojeg srca sigurno nikada nećeš", rekla je Tereza Kesovija.
Na kraju je na platnu puštena serija fotografija iz života dramskog umetnika, uz emitovanje pesme "Zemljo moja" (1975) autora Kemala Montena, u izvođenju grupe "Ambasadori" i Ismete Krvavac.
Tokom bogate karijere koja je trajala više od 30 godina Marković je osvojio brojne nagrade.
Bio je stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu od 2008. godine, gde se trenutno igraju njegove nove predstave “Magbet” (2022) Vilijama Šekspira i “Urnebesna tragedija” (2023) Dušana Kovačevića, kao i ranija produkcija “Ožalošćena porodica” (2018).
Na sceni Beogradskog dramskog pozorišta sa uspehom se igraju komadi “Sumrak bogova” (2019) prema italijanskom filmu Lukina Viskontija i “Divlje meso” (2021) Gorana Stefanovskog.
Poslednja predstava koju je režirao jeste komedija apsurda "Ćelava pevačica" rumunsko-francuskog pisca Ežena Joneska, u produkciji Centra za kulturu Tivat (Crna Gora), u julu ove godine, a koja je nedavno prvi put gostovala u Beogradu na maloj sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta, u okviru ciklusa "Jagošev novembar".
23. decembar 22:37
23. decembar 22:18
23. decembar 21:59
23. decembar 20:27
23. decembar 15:35
23. decembar 15:29
23. decembar 13:18
23. decembar 12:38
23. decembar 20:20
23. decembar 18:05
23. decembar 15:32
23. decembar 10:34
22. decembar 19:01
22. decembar 18:18
20. decembar 13:28
19. decembar 23:06
19. decembar 21:04
20. novembar 17:11
18. novembar 15:04
9. novembar 22:08
23. decembar 22:20
23. decembar 15:40
23. decembar 14:20
23. decembar 20:20
23. decembar 16:01
23. decembar 15:03
23. decembar 14:35
22. decembar 17:20
21. decembar 19:19
21. decembar 14:59