Bojan Đorđev: "Evropski paviljon 2024 Liquid Becomings" je odgovor na Venecijanski bijanele

BEOGRAD - Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je kustos Bojan Đorđev koji je govorio o internacionalna manifestacija “Evropski paviljon 2024: Liquid Becomings”.

Đorđev je rekao da se kao inicijativa Evropske kulturne fondacije "Evropski paviljon" održava treći put, kao "na neki konceptualan način odgovor na Venecijanski bijenale i slične manifestacije koje podrazumevaju nacionalne paviljone".

"Ovaj paviljon ima za zadatak da istraži, za razliku od nacionalnih paviljona, gde smo svi nekako različiti i posebni, šta je to što nas ujedinjuje i šta nam je zajedničko", objasnio je Đorđev.

Prema njegovim rečima, "Evropski paviljon" se kritički odnosi prema nacionalnim paviljonima, ali i prema pojmu paviljona kao takvog.

"Zato smo ga rastvorili na nešto što nije na jednom mestu, što nije jedna zgrada koja se posećuje, nego je u stvari u stalnom protoku, u stalnom nastajanju i odatle naziv ovog paviljona 'Liquid Becomings", naveo je Đorđev.

U Evropi reke predstavljaju granice, ali i protiču kroz nekoliko zemalja, a Đorđev je kao pravi primer naveo Dunav.

Paviljon se satoji od na plovidbi po četiri reke, uz finalni događaj u novembru u Lisabonu. Svaki od četiri broda koji će ploviti u septembru i oktobru imaju posadu od pet umetnika i dva kustosa, sa kapetanom.

U projektu učestvuje 37 umetnika iz Evrope, ali i Brazila, Argentine, Libana i Sjedinjenih Država.

"Ti brodovi su kao neke vrste plovećih rezidencija. Jedan brod na kome ću biti i ja i moj kolega Siniša Ilić, kao vizualni umetnik i kustos, kao umetnici i domaćini tog broda, će saobraćati Dunavom od Mađarske do Rumunije, preko Srbije", objasnio je Đorđev.

Prema njegovim rečima, brod na Visli će saobraćati od Gdanjska do Krakova, na Rajni od Diseldorfa do Roterdama, kao i po reci Težo od Toleda do Lisabona.

Đorđev je dodao da će svaki brod imati od pet do osam dodatnih umetnika i umetnica iz različitih disciplina, ne samo iz vizuelne, već i iz izvođačkih umetnosti, književnosti i muzike, uz nekoliko istraživača.

"Putuje se jako sporo, nekih deset kilometara na čas. To je sušta suprotnost brzini života koja nas okružuje i jeste neka vrsta umetničke ekspedicije, umetničkog istraživanja i potrage za susretima", rekao je Đorđev.

Uz nadu da će napraviti nekoliko stanica na Dunavu, Đorđev je dodao da je njemu i Siniši Iliću bitno da preko njih demonstriraju šta je sve evropska kultura i šta je posebna pozicija Dunava kao milenijumske granice, između Rimskog carstva i varvara, i centralnoevropske kulture i Osmanske imperije.

"Danas je Dunav šengenska granica, koja brani prelazak mnogim ljudima. Evropska civilizacija i identitet su nešto na šta vredi biti ponosan, u smislu kulture i dostignuća, s druge strane je Evropa kolevka nacizma, fašizma, genocida i kolonijalnih osvajanja", naveo je Đorđev.

Naglasivši da su to komplikovane teme, Đorđev je dodao da se nada da će ih umetničke prakse i geste preispitati i naučiti ponovo gde je umetnosti mesto u tom poretku i kako umetnost može da se založi za evropski identitet.