Milivoj Špika: Bojkot trgovina ide na ruku Vladi Hrvatske, penzioneri su u bojkotu 25 dana u mesecu

ZAGREB - Svi hrvatski mediji bez izuzetka preplavljeni su fotografijama praznih trgovina, trgovinskih lanaca, benzinskih pumpi i drugih prodavnica, zbog bojkota, usled ubrzano rastućih cena poslednjihh meseci i velike inflacije.

Poslednjih dana se mnogo polemisalo u hrvatskoj javnosti ima li ovaj bojkot uopšte smisla. Deo stručnjaka smatra da nema i da je poenta u niskim zaradama, a ne visokim cenama, odnosno, da je problem to što su cene u Hrvatskoj na nivou zemalja članica EU, za neke proizvode i više, a zarade i po nekoliko puta niže. Najčesće pominjani uzrok zbog kojeg je Hrvatska u ovoj situaciji je i to što je brzopleto i bez dubljih analiza prešla sa kune na evro. Vlast je tada tvrdila da rasta cena neće biti.

Predsednik Bloka penzionera Milivoj Špika ponovo je skeptičan u pogledu bojkota i najavljuje konkretne korake.

"Oko 90 odsto penzionera već je u bojkotu 20., 25. dana u mesecu jer jednostavno nemaju novca. Jedan dan više ili manje neće ništa promeniti, izjavio je Špika gostujući na HRT-u.

Naglasio je da podrška Vlade ovom bojkotu ne menja činjenicu da je ona deo lanca odgovornosti za trenutnu situaciju.

"Čudno je da Vlada podržava bojkot koji je praktično uperen protiv nje. Današnji bojkot, gledajući promet trgovačkih lanaca juče i danas, neće imati nikakav efekt", kaže Špika.

On je kritikovao organizatore ove akcije i poručio im da je, "ako su hteli promenu, trebalo osmisliti nešto što će imati stvarni učinak". Čini se, ističe, 0država prepustila građanima da se sami suoče s trgovcima i rastom cena.

Ističe da ova situacija koristi Vladi, jer odvraća pažnju od ključnih problema.

"Više se ne priča o porazu usklađivanja penzija, (Josipu) Dabri ili drugim izazovima. Sada se svi bave time hoće li bojkot uspeti i kako će građani reagovati, rekao je Špika.

On je podsetio na izjavu premijera Plenkovića iz 2019., kad je uveravao građane da će poskupljenja nakon uvođenja evra biti minimalna, što se nije ostvarilo.

Na pitanje zašto su cene u Hrvatskoj više nego u ostalim zemljama EU, Špika je naveo niz faktora: "Različite stope poreza, cene kapitala, troškovi transporta i distribucije samo su neki od razloga. Međutim, trgovci ostvaruju golem profit, a Vlada to dopušta jer ubire visoke prihode od PDV-a."

Špika smatra da jednodnevni bojkot nema efekta i najavljuje konkretne korake Bloka na čijem je čelu.

"Predložili smo trgovcima da do 1. marta smanje cene. Ako se to ne dogodi, najavichemo ćemo blokadu jednog trgovačkog lanca na 30 dana. Takva akcija bi naterala trgovce na reakciju jer nitko ne želi biti blokiran mesec dana", kaže Špika.

Upozorio je da današnji bojkot može da šteti penzionerima jer su trgovački lanci ponudili velike popuste upravo danas.

Istakao je i da postoji ozbiljna sumnja u kartelsko udruživanje trgovaca, što bi mogao biti jedan od uzroka gotovo identičnih cena u svim trgovačkim lancima.

"Vlada se ovim problemom ne bavi jer joj trenutna situacija odgovara. Prihodi od PDV-a rastu, a građani još uvek trpe poskupljenja. Reagovaće tek kad građani masovno počnu preduzimati konkretne akcije", naveo je Špika.

Ukazao je i da je današnji bojkot delimično i rezultat dogovora sa Vladom i da, kako kaže, "ove akcije skreću pažnju sa ključnih problema za koje je Vlada odgovorna". "U međuvremenu, oni koji organizuju ove bojkote često su finansirani iz Brisela ili koriste probne modele iz drugih zemalja. Sve to samo oduzima fokus od stvarnih rešenja".

Osvrnuvši se na stanje u poljoprivredi, Špika je naglasio neracionalno korišćenje podsticaja.

"Hrvatska proizvodi više nego što joj treba, na primer, pšenice, ali to se ne reflektuje na cene. Podsticaji se daju po hektaru, a ne po proizvedenoj količini. To otvara prostor za zloupotrebe i enormno bacanje novca, dok poljoprivreda stagnira", smatra Špika.

Na pitanje o efektu protesta koje Blok penzionera planira, Špika je odgovorio: "Protesti na Trgu bana Jelačića već su pokazali da ljudi žele podržati promene. Brojnost učesnika dokazuje da građani nisu pasivni, već spremni tražiti odgovornost i promene".