Završen 16. Dubrovnik forum, među temama Ukrajina i Zapadni Balkanu

DUBROVNIK - Šesnaesti Dubrovnik Forum koji je okupio predstavnike vlada iz celog svijeta, uključujući Japan, Kinu, Indiju i SAD završen je večeras.

Prilagođavanje globalnim izazovima, kao što su ruska agresija na Ukrajinu i migracijska kriza, kao i proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana bile su neke od tema o kojima su razgovarali učesnici Foruma, javlja HRT.

Zemlje Zapadnog Balkana moraju, ako žele da postanu članice EU, biti usklađene s politikama EU, što podrazumeva i uvođenje sankcija Rusiji, izjavio je na Forumu hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman.

''Nemoguće je sedeti na dve stolice. Sve zemlje treba da osude rusku agresiju, nametnu sankcije, pokažu solidarnost prema Ukrajini i promovišu regionalnu stabilnost i dobrosusedske odnose“, dodao je na panelu "Zapadni Balkan: Novi evroatlantski zamah", rekao je Grlić Radman, prenosi Hina.

Grlić Radman je istakao da je „nacionalni interes Hrvatske sigurno i stabilno susedstvo“ i ponovio kako Hrvatska zemljama Zapadnog Balkana može pomoći „znanjem, ekspertizom i iskustvom“ na putu prema Evropskoj uniji.

Italijanski ministar inostranih poslova Antonio Tajani izjavio je danas u Dubrovniku da je Zapadni Balkan prioritet za italijansku vladu, naglašavajući da je potrebno podržati punopravno članstvo i Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana u EU.

Tajani je na međunarodnom Dubrovnik forumu 2023. apelovao na zajednički rad na suzbijanju krijumčara migranata, napominjući da je za Italiju važno da se zaustavi priliv ilegalnih migranata preko mediteranske i zapadnobalkanske rute, prenela je HRT.

Tajani je ukazao da je u vezi sa time potrebna zajednička akcija jer to ne mogu učiniti ni Italija, ni Hrvatska samostalno, kao ni druge zemlje.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je na forumu da EU nije vojni savez, ali da nije ni nevladina organizacija koja samo propoveda dobro ponašanje i vladavinu prava.

Svet u kojem živimo, nažalost je takav da mnogi ljudi ne mare za vladavinu prava i spremni su koristiti prisilu i jezik sile. I Ukrajina je poslednji primer u tom smislu", istakao je Borelj.

Borelj je istakao da zbog toga EU mora da pokaže da ima moć, uključujući moć da odbaci svoju energetsku zavisnost od Rusije.

Borelj je naglasio da EU mora da pokaže Rusiji da može da deluje i preduzima mere protiv Rusije, između ostalog, i uvođenjem sankcija prema Moskvi i isporukom oružja Ukrajini.

EU ne želi da učestvuje u ratu, ali želi da pomogne onima koji su napadnuti da se brane, istakao je Borelj, navodeći da Unija želi da opstane u svetu u kojem je moć veoma važna.

Borelj je rekao da je potrebno da EU smanji svoju zavisnost od Kine u nekim ključnim oblastima, ali da je istovremeno potrebno izbeći podelu sveta na dva dela.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić podsetila je da je ta institucija snažno i jasno reagovala na rusku agresiju na Ukrajinu tako što je Rusija izbačena iz članstva.

Pejčinović Burić je ocenila da je za održiv i pravedan mir u Ukrajini potrebno obezbediti da odgovorni za ratne zločine budu privedeni pravdi.

Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je na forumu da je Hrvatska godinama govorila partnerima u EU da Unija nije dovoljno uključena u region, što bi mogli da iskoriste drugi akteri, a da se situacija po tom pitanju promenila 2018. godine kada je Bugarska predsedavala EU.

Plenković je istakao da ilegalne migracije predstavljaju jedno od osnovnih pitanja koja uzrokuju uzdržanost nekih zemalja prema proširenju.

Plenković je naglasio da je grčki premijer Kirijakos Micotakis učinio puno na zaštiti grčke i ujedno spoljašnje granice EU.

Hrvatski premijer najavio je da će Hrvatska pružiti pomoć Ukrajini u procesu deminiranja, kao i u pozivanju na odgovornost za ratne zločine.

Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković izjavio je na forumu da je potrebno staviti u fokus zaštitu demokratije, vladavine prava i zaštite ljudskih prava.

Jandroković je ukazao da lažne vesti, hibridne i kibernetičke pretnje, kao i ekstremizam levice i desnice predstavljaju pretnje za demokratiju.

Ministarka spoljnih poslova tzv. Kosova Donika Gervala Švarc tvrdi da ''neki u susedstvu pomažu Rusiji u agresiji dve godine“, a da to ne ostavlja posledice na odnos s Evropskom unijom.

''Bez SAD i NATO-a, EU je tigar od papira po pitanju bezbednosti. Zato što EU to zna, pribegava popuštanju“, dodala je, uz ocenu da je takva politika izrazito opasna jer je EU popuštanjem „pozvala" Putina da eskalira.

„Recentno popuštanje EU agresivnim akterima u regionu poziva autokrate da dodatno eskaliraju, testiraju Zapad i možda krenu u rat“, rekla je Gervala Švarc.

Takođe je istakla da na Zapadnom Balkanu nije potrebno međusobno pomirenje država jer su one u dobrim odnosima, s izuzetkom, kako tvrdi, Srbije koja je „jedini akter na Zapadnom Balkanu koji mora shvatiti da pomirenje može biti vrlo pozitivan ključ za mir i stabilnost i regiji“.

Ministar inostranih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba u obraćanju putem video linka istakao je da Ukrajina ne želi da uvuče NATO u rat, ali da želi da dobije poziv za članstvo u Alijansi.

Samo ukrajinsko pristupanje EU i NATO-u može osigurati bezbednosni poredak ovoga dela sveta, rekao je Kuleba.

Dubrovnik je bio domaćin velike međunarodne konferencije Dubrovnik Forum na kojoj su u fokusu geopolitika i globalna ekonomija, evropska energetska tranzicija, evroatlantski put Zapadnog Balkana i globalna uloga EU.

Pored predstavnika zemalja regiona, učestvovali su i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, kao i visoki predsatvnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit.

Skup u organizaciji OECD-a počeo je u petak.