Zoran Milanović: Insistiranje na bilateralnim sporovima nijednu zemlju neće uvesti u EU

SKOPLJE - Za ulazak zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju pođednako je važno zatvaranje bilateralnih pitanja i sprovođenje neophodnih reformi, izjavio je danas u Skoplju predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

Milanović je to rekao na konferenciji za novinare sa predsednicima Slovenije i Severne Makedonije, Natašom Pirc Musar i Stevom Pendarovskim u Skoplju, nakon plenarnog sastanka lidera zemalja učesnica procesa Brdo-Brioni.

Odgovarajući na pitanje novinara da li je za članstvo u evropskom bloku važnije rešavati bilateralna pitanja nego ispunjavati reforme, Milanović je rekao:

„I jedno i drugo je važno. Postoje otvorena pitanja, kao što je pitanje Kosova i Srbije, koja nisu međusobno priznata. Ali to je paralelan proces i dobro je da postoji dijalog da se to reši. Najgore je kada se prekinu telefonske linije i komunikacije, jer to praktično znači 'smrt za dijalog', rekao je Milanović. 

Makedonski predsednik Stevo Pendarovski je istakao da je u vezi sa ovim pitanjem članstvo Severne Makedonije u EU primer neravnoteže tradicionalnih kriterijuma i bilateralnih pitanja sa susedima.

U poslednje tri godine imamo ozbiljan disbalans u tom smislu, jer bilateralni problem sa Bugarskom u potpunosti pokriva tradicionalnu evropsku agendu za pristupanje i nadamo se da će se to uskoro promeniti, rekao je Pendarovski.

„Jasno nam je da je od 1997. godine ta klauzula za dobrosusedske odnose obavezna, mora da se ispuni. Međutim, u pogledu naših dosadašnjih aspiracija, jasno je da postoji prilično velika neravnoteža između tradicionalnih kriterijuma za ulazak u EU i bilateralnih odnosa sa najmanje dva naša suseda. Posebno u poslednje tri godine imamo ozbiljan disbalans u tom smislu, jer je bilateralni problem sa Bugarskom pokrivao čitavu tradicionalnu evropsku agendu proširenja. Nadamo se da će se to uskoro promeniti, jer ako insistirate da se na zapadnom Balkanu rešavaju čisto bilateralni sporovi, posebno ako su zasnovani na istoriji ili emocijama, onda niko od zapadnog Balkana nikada neće ući u EU“, rekao je Pendarovski. 

Slovenačka predsednica Pirc-Mušar, koja je zajedno sa Milanovićem kopredsedavajuća ovog procesa, ne smatra da bi bilateralni problemi trebalo da budu razlog odugovlačenja procesa evropskih integracija na Zapadnom Balkanu.
Povodom izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je nedavno rekao da bi EU trebalo da razmotri „Evropu sa više brzina“, trojica lidera su se složila da to nije formalan predlog Briselu i da ako se podnese kao formalna inicijativa EU, veliki broj država članica se sa tim neće saglasiti.

Hrvatska i Slovenija neće pružiti podršku ako zahtev francuskog predsednika Makrona za Evropu različitim brzinama formalno uđe u institucije u Briselu. 

Da je takva teza neostvariva, smatra šef hrvatske države Milanović. 

Milanović je novinarima rekao da je u ovom trenutku ključno da zemlje Zapadnog Balkana ostanu u tom procesu, a ovakvih najava, ma od koga da dolaze, nema mnogo podrške u Briselu. 

Ni Slovenija, kao članica Unije, neće podržati takvu ideju, potvrdila je predsednica Musar Pirc.

Makedonski predsednik Pendarovski kaže da je to stari zahtev Makrona i da nije formalno upućen institucijama u Briselu. Čak i da se to dogodi, uveren je, da to neće prihvatiti druge zemlje članice.

Ovogodišnji sastanak lidera regiona bio je uspešaniji od prethodna dva, potpisana je zajednička Deklaracija, što nije bio slučaj u prethodne dve godine, zbog otvorenih bilateralnih pitanja.

Skoplje je bilo domaćin današnjeg sastanka procesa Brdo Brioni, koji je okupio lidere zemalja regiona, a u fokusu skupa su bile evropske integracije, klimatske promene i emigracija mladih.