ENR: Zeleni pokreti u usponu na Zapadnom Balkanu

Članak je proizveo Tanjug u saradnji sa evropskim agencijama u okviru projekta European newsroom (ENR)

BRISEL - Zeleni pokreti u usponu su na Zapadnom Balkanu, iako u jugoistočnoj Evropi ostvaruju slabije rezultate nego na severozapadu Evrope, piše European newsroom (ENR).

Kako se navodi, iako se čini da je teže mobilisati birače u jugoistočnoj Evropi oko pitanja životne sredine, svest o klimatskim promenama raste.

Zemlje Zapadnog Balkana su 2020. godine potpisale Deklaraciju o zelenoj agendi na samitu u Sofiji i time se obavezale da će, u okviru Evropskog zelenog dogovora, u potpunosti prestati sa upotrebom uglja do 2050. godine, kako bi do tada postale klimatski neutralne.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, koja je članica nemačke Zelene partije, pozvala je države Zapadnog Balkana da više sarađuju u pogledu energetske bezbednosti i prelaska na obnovljive izvore energije.

"Pokretanje ove zelene tranzicije je u našem zajedničkom interesu jer svi imamo koristi od čiste i bezbedne energije", rekla je Berbok 21. oktobra na konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu.

U Bosni i Hercegovini raste ekološka svest, ali nedostaje politička volja, ocenjuje ENR i ističe da se BiH, kao aktivna članica Energetske zajednice koja okuplja EU i susede na Balkanu i Crnom moru, obavezala da će reformisati energetski sektor i uskladiti svoju politiku sa članicama EU.

"Ali do sada nije uradila mnogo u tom pogledu jer samo tri odsto proizvedene energije dolazi iz obnovljivih izvora u poređenju sa 60 odsto energije koja je prošle godine dolazila od uglja. BiH je stoga kritikovala Energetska zajednica jer je dekarbonizacija jedan od uslova za integraciju u EU", navodi se u članku.

Kako se ocenjuje, sa samo jednim dokumentom koji prikazuje strateški okvir za energetsku tranziciju, ključni problem je nedostatak političke volje.

"Zelene partije u BiH i druge stranke nominalno se fokusiraju na pitanja životne sredine, ali ne dovoljno da se uspešno razlikuju od drugih stranaka. Ipak, ekološka svest raste i građani se sve više uključuju u borbu za zaštitu životne sredine na lokalnom nivou", navodi ENR i dodaje da je zelena stranka BiH, koja je osnovana u martu, osvojila jedan mandat u Skupštini Republike Srpske (RS).

U Severnoj Makedoniji od oko 60 registrovanihj partija samo je jedna zelena - Demokratska obnova Makedonije.

Na lokalnom nivou pojavila se nezavisna lista aktivista i nevladinih organizacija za zaštitu životne sredine i prava ljudi i životinja pod nazivom Zeleni humani grad (ZHG) i osvojila dva mesta u Gradskom veću Skoplja 2021. godine.

Uprkos tome, nekoliko ekoloških akcija i protesta održano je u Severnoj Makedoniji poslednjih godina.

U Albaniji je u martu ove godine reka Vjosa postala prva divlja reka koja je proglašena nacionalnim parkom u Evropi.

Kampanja za zaštitu reke Vjosa naišla je na široku podršku civilnog društva i privatnog sektora, kao i holivudskog glumca Leonarda Dikaprija, koji je otvoreni zagovornik ekoloških pitanja.

U Albaniji postoje i druge kampanje za zaštitu prirodnih staništa, dok je vlada proglasila zaštitu životne sredine nacionalnim prioritetom.

U Bugarskoj su lideri tamošnjeg zelenog pokreta Danijela Božinova i Toma Belev nedavno rekli da su zelene politike "zauzele poslednje mesto" radi većih ciljeva, poput pridruživanja evrozoni i Šengenu.

U susednoj Rumuniji, jedna od najnovijih inicijativa na nivou vlade je projekat reciklaže depozitnog sistema za povratak.

Rumunski premijer Marsel Čolaku najavio je da će ta zemlja biti druga najveća u Evropi, posle Nemačke, po broju prerađene ambalaže.

Iako u Rumuniji nisu na vlasti političke partije za zaštitu životne sredine, postoje brojne organizacije koje promovišu zdravu i ekološki uravnoteženu životnu sredinu.

Među desetak partija koje su registrovane da slede "zelenu doktrinu" je Zelena stranka, koja je članica evropskih Zelenih.

U Hrvatskoj, koja je članica EU od 2013. godine, zelena koalicija pod političkom platformom "Možemo!" na poslednjim parlamentarnim izborima 2020. godine osvojila 116.000 glasova i sedam poslaničkih mesta, dok je samo godinu dana ranije dobila 20.000 glasova.

Jedan od lidera "Možemo!" Tomislav Tomašević na lokalnim izborima izabran je za gradonačelnika Zagreba.

Za njega i njegovu platformu novi test će biti predstojeći parlamentarni i evropski izbori, koji će se održati sledeće godine.