Dragan Bisenić: Kako se EU bori protiv Viktora Orbana

BEOGRAD - Na samitu EU sledeće nedelje odlučivaće se o tri važna pitanja: otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, paketu pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra i promenama u budžetu EU koje bi joj olakšale da odgovori na trenutne probleme problemi, a Brisel je u stanju panike, jer će Mađarska da uloži veto na sve tri tačke, ocenjuje novinar Dragan Bisenić navodeći da visoke diplomate u EU priznaju da su ulozi visoki, tajming je osetljiv, a mađarski protesti prevazilaze puku želju za više novca od Evropske unije.

Orban je rekao da bi dopuštanje početka pregovora o pridruživanju, iako nisu ispunjeni svi preduslovi, označilo kraj politike proširenja EU "kao objektivnog instrumenta zasnovanog na zaslugama" podseća Bisenić i dodaje da pozivajući se na “stratešku diskusiju”, Orban samo glasno kaže ono što svi vide, a posebno zemlje Zapadnog Balkana i svi drugi koji gledaju u Evropsku uniju.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Na samitu EU sledeće nedelje biće odlučeno o tri važna pitanja: otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, paketu pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra i promenama u budžetu EU koje bi joj olakšale da odgovori na trenutne probleme problemi. Brisel je u stanju panike, jer će Mađarska da uloži veto na sve tri tačke. Dok je mađarski premijer Orban i ranije držao blok kao taoca, visoke diplomate u EU priznaju da su ovoga puta stvari drugačije — ulozi su visoki, tajming je osetljiv, a mađarski protesti prevazilaze puku želju za više novca od Evropske unije.

Orban je u dva pisma predsedniku Saveta EU, Šarlu Mišelu izložio svoje stavove o ovim pitanjima i upozorio da se ne stavlja na dnevni red razmatranje milijardi dolara finansiranja Ukrajine, navodeći da su obe teme osuđene na propast.

Orban je pozvao Mišela da ne insistira na donošenju odluke na Evropskom savetu o tim pitanjima u decembru "jer će očigledan nedostatak konsenzusa neizbežno dovesti do neuspeha". On je insistirao da je prvo potrebna "strateška diskusija" o članstvu Ukrajine u EU i upozorio da bi forsiranje odluke moglo da uništi jedinstvo EU.

"Savet mora da izbegne ovaj kontraproduktivan scenario radi jedinstva, koje je naša najvažnija prednost", naveo je u drugom pismu Mišelu o budućem članstvu Ukrajine u EU. U pismu, ipak, nije direktno navedeno da će Mađarska staviti veto na poteze za otvaranje pregovora o članstvu sa Ukrajinom.

Evropska komisija prošlog meseca je preporučila da se Ukrajini dopuste otvaranje pristupnih pregovora kada se pozabavi korupcijom, problemima lobiranja i ograničenjima koja bi mogla sprečiti manjine u zemlji da uče i čitaju na svojim jezicima.

Orban je rekao da bi dopuštanje početka pregovora o pridruživanju, iako nisu ispunjeni svi preduslovi, označilo kraj politike proširenja EU "kao objektivnog instrumenta zasnovanog na zaslugama".

Pozivajući na “stratešku diskusiju”, Orban samo glasno kaže ono što svi vide, a posebno zemlje Zapadnog Balkana i svi drugi koji gledaju u Evropsku uniju. Evropska unija je decenijama insistirala da postoji jasan put ulaska svake zemlje u ovaj blok, da bi posle rata u Ukrajini učinila brojne presedane. Ispostavilo se da ispunjavanje kriterujuma više nije tako važno, nego da je sada kako je to u brojnim prilikama rekla predsednica Evropske komisije, primaran geopolitički motiv koji dovodi Ukrajinu i Moldaviju pred vrata Evropske unije.

Evropska unija tako postaje nepouzdani partner iza čijih poteza se nalaze skriveni motivi, a ne oni koje ona zaista deklarativno navodi.

Sa raspravama o Samitu povezana je i ideja da se Ohridski i Briselski sporazum uključe u poglavlje 35 pregovora Srbije sa Evropskom unijom. Mađarski premijer kaže da nije siguran da EU iskreno želi Srbiju u članstvu. Evropski lideri ne razumeju strateški značaj Srbije, jer Beograd ima i druge opcije, izjavio je Orban.

On je rekao da ukoliko Evropski savet uključi Briselski i Ohridski sporazum u pregovarački okvir, iako se Srbija tome protivi, Beograd uvek može da računa na Mađarsku, poručio je juče predsednik mađarske vlade Viktor Orban.

"To je veoma komplikovano pitanje i Srbija uvek može da računa na Mađarsku”, istakao je Orban na pitanje šta ako do toga dođe na samitu EU – zapadni Balkan, koji će se održati sledeće nedelje u Briselu, iako se Beograd protivi.

Zajedno sa ovim EU planira da primora zapadni Balkan da se uskladi sa svojom zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (CFSP) i primeni sankcije protiv Rusije i drugih protivnika, kao deo predložene deklaracije na kraju samita EU-Zapadni Balkan sledeće nedelje.

Sve ovo bi moglo da bude dovedeno u pitanje mađarskim vetom, što je bio alarm za sve da potraže mogućnosti za kompromis s Mađarskom. Mišel je odmah otputovao u Budimpeštu gde je razgovarao sa Orbanom. Posle sastanka sa Orbanom 27. novembra, on je objavio poruku na mreži „X“ naglašavajući važnost jedinstva EU, rekavši da to "zahteva stalni napor i da je to naša glavna snaga".

Posle njega u vodu je skočio i francuski predsednik Emanuel Makron, koji važi za čoveka koji se nikada neće ustezati od diplomatskih izazova. Zvaničnik u Parizu je priznao da Makrona intelektualno izazivaju oni koji izlaze van okvira, bilo da je to Orban ili Putin.

Makron je bio Orbanu domaćin na večeri u četvrtak uveče. „U ovom trenutku nemamo vremena za igre“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok uoči tog sastanka.

"Ako smo u situaciji da je mir u Evropi na udaru, onda moramo činiti sve što možemo svakog dana i svakog sata da zaštitimo naš narod, a još više narod Ukrajine”, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova.

Diplomate se ne slažu oko toga da li je mađarski lider odlučan da izbaci podršku Ukrajini ili „samo“ pokušava da uceni Brisel. Uoči susreta s Makronom, javno je ocenjeno da Mađarska zauzima teške pozicije i gradi pregovoaračke poluge, što daje Orbanu prostor za pregovore. Potezi koje Mađarska vuče, imaju smisla samo ukoliko Mađarska želi da nađe izlaz, a činjenica da je prihvatio susret u Jelisejskoj palati, sama po sebi bila je pozitivan znak.

Orban, međutim, nije pokazao da odlazi s namerom da popusti. „Mađarska je sused Ukrajine... mi tačno znamo šta se dešava“, rekao je Orban francuskom listu Le Point. „Ukrajina je poznata kao jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu. Ne možemo da usvojimo odluku da započnemo proces pristupnih pregovora“, rekao je Orban.

Evropska unija zadržava više od 27 milijardi evra evropskog novca namenjenog Mađarskoj, zbog nedostataka u funkcionisanju vladavine prava. Oslobađanje novca uslovljeno je reformama, posebno jačanjem nezavisnosti pravosuđa.

U maju ove godine mađarska vlada je predložila reformu pravosuđa. Prema nezavisnim organizacijama, to je nedovoljno i nije adekvatno sprovedeno u praksi. O tome su se kritički izjasnili i evropski predstavnici.

Poslednjih nedelja, međutim, čuli su se i drugi glasovi: čini se da se Orban možda raduje oslobađanju bar dela novca. I to ne mali. Komisija sada tvrdi da je postignut značajan napredak u reformi pravosuđa. U narednim nedeljama Mađarska će dobiti pola milijarde, a onda još 10 milijardi evra.

Bio je to očigledan gest Evropske komisije koji je trebalo da odobrovolji mađarskog premijera uoči samita Evropske unije. Ali, on to nije učinio. Sve to je razbesnelo njegove protivnike koji sada tvrde da se “ponaša kao Putinov neformalni guverner u zapadnom taboru”, čak i kada se turski predsednik Erdogan, koji ima slične poteze, “pozicionira na uravnoteženiji način”.

Orban je, smatraju oni, veoma pažljivo birao vreme svog “malog ustanka” u Briselu. Pošto je u Vašingtonu trenutno blokirana dalja finansijska i vojna pomoć Ukrajini, potencijalna šteta za Kijev je maksimalna.

Mnoge posebno iritiraju Orbanovi gestovi prema Rusiju i ruskom predsedniku, kao i izjave o ishodu rata. Orban prihvata da će Ukrajina da izgubi rat protiv Rusije i da će možda morati da kapitulira. Zbog toga se ocenjuje da to ne bi bila samo katastrofa za Ukrajinu, već bi i ozbiljno oslabila EU i izložilo je velikom izazovu, i zaključuju da "nije bez veze što neki Mađara vide kao trojanskog konja ruskog predsednika.“

Mađarski list Nepsabatšag podseća da je Viktor Orban još uvek bar isto tako žestoko napadao Moskvu iz opozicije, sve dok ga 2009. Putin nije pozvao na kongres svoje stranke u Sankt Peterburgu. „Tu se nešto dogodilo. Novi Orban se vratio kući sa tog sastanka. Kako sad da se raspravljamo s njim? Pa, kao Putin tada i tamo. To je sve što je Orban razumeo”, preporučuje ovaj dnevnik list, očigledno misleći na neke predloge koje mađarski političar nije mogao da odbije.

Oni se pitaju zašto se raspravlja o “Orbanovoj psihi” jer nije važno da li to radi zbog novca ili principa, nego je “činjenica je da on pomaže Rusiji”. Zbog toga, oni pozivaju na suočavanje s njim, a ne na smirivanje. Zbog toga pozivaju na održavanje dosadašnje politike prema Mađarskoj, čak i da se Ukrajina ne nađe na dnevnom redu samita.

Početak pristupnih pregovora trenutno nije prioritet jer Ukrajina ionako neće uskoro postati članica EU. O tome može ponovo da se pregovara, dok pomoć Ukrajini može biti organizovana i bilateralno. Ukoliko se Mađarskoj uplati novac iz evropskih fondova, oni ocenjuju da će to biti “pogrešan i opasan ustupak”.

Pre svega, nema garancije da će Budimpešta zaista povući svoj veto. Ako to učini, može da koristi istu ucenu u budućnosti. Rizik će se čak povećati: sa nedostatkom saveznika i nemogućnošću da se ubede drugi lideri, to će biti Orbanovo najefikasnije oružje.

Već postoji takvo iskustvo. Jednom je najavio da će Mađarska napustiti EU onog trenutka kada Mađarska od neto primaoca pređe u neto platišu. Ponekad provocira fudbalskim šalom sa obrisom Velike Mađarske i posledično opterećuje mirovni projekat EU mađarskim teritorijalnim pretenzijama na Austriju, Slovačku, Rumuniju, Hrvatsku, Srbiju i Ukrajinu. Ponekad on poredi EU sa Sovjetskim Savezom i predviđa da će se raspasti na isti način na koji je to učinio Sovjetski Savez.

U svemu ima i drugih razmatranja. Predložene reforme EU, recimo, predviđaju da zemljama kandidatima bude dozvoljeno da se konsultuju u Briselu pre pristupanja u oblastima u kojima su već dostigle standarde EU, što bi trebalo da važi i za obrnut slučaj.

Član 7 Ugovora o EU dugo je sadržavao mogućnost suspenzije članstva neke zemlje. Sada se kao akt revanša ili kontramera prema Mađarskoj traži da se diskusija o tome u kratkom roku stavi na dnevni red Samita EU, pre nego što Mađarska preuzme predsedavanje Savetom EU od jula sledeće godine.

Više od finansijskih ustupaka, Orbana može da zanima da bude u stanju da sam neposredno utiče i kreira osnos prema Ukrajini i predloženim reformama od kojih su neke osmišljene da blokiraju ovakve poteze i inicijative koje primenjuje Mađarska.