Rajko Kuzmanović: Rezolucija o Srebrenici - neobavezna i zlonamerna

BANJALUKA - Predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske Rajko Kuzmanović izjavio je da rezolucija o Srebrenici, koju pripremaju sarajevska politička čaršija i određeni strani faktori, ukoliko bude usvojena u Generalnoj skupštini UN neće imati nikakve posledice jer je neobavezna i zlonamerna.

Kuzmanović je u izjavi za Srnu rekao da ova rezolucija i nekoliko dosadašnjih pokazuju da se na tom planu ne radi o genocidu u Srebrenici, već o zloj nameri da se srpski narod i Srpska proglase genocidnim tvorevinama.

Podsetio je da su brojne ekspertske grupe uglednih pravnika ustanovile da nije bilo genocidne namere, jer su stradali vojno obavezni muškarci, a žene i deca bili su potpuno zaštićeni.

To, ukazao je, potvrđuje davno utvrđena definicija genocida - namere da se uništi jedan celi narod, bez obzira na godine života i pol.

On je ocenio neprimerenim postupak dela BiH diplomatije s obzirom na to da je rezolucija neovlašćeno predložena i ocenio apsolutno nedemokratskim njihov postupak onemogućavanja srpskoj strani u BiH da na sve to dostavi prigovor, čime se pokušava onemogućiti da Generalna skupština UN sazna punu istinu.

"Iz svega ovoga jasno se vidi da je diplomatsko predstavništvo BiH pri UN zloupotrebilo svoj položaj i obavljalo sav taj posao kao nenadležni organ", zaključio je Kuzmanović.

Srna podseća da je vodeći izraelski istoričar i stručnjak za pitanja Holokausta Gideon Grajf ranije pojasnio značenje pojma "genocid", navodeći da se odnosi "na nameru jedne grupe da potpuno uništi drugi narod", a Komisija od 10 svetskih eksperata zaključila je da Srbi nikada nisu imali takav plan ni u Srebrenici niti na bilo kom drugom mestu.

Bošnjački deo misije BiH pri UN samostalno, bez odluke Predsedništva BiH, radi na novoj rezoluciji o Srebrenici koja bi trebalo da bude predstavljena na sednici Generalne skupštine UN.

Beogradske Novosti ranije su objavile da predlog spornog dokumenta, između ostalog, predviđa da 11. jul postane "međunarodni dan sećanja na genocid", osudu "negiranje genocida" i zahteva da se kroz "obrazovni sistem na ovaj način govori o zločinu".