Zoran Milanović: Mora da se poštuje volja većine, ovo je priprema za državni udar

ZAGREB - Hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio je danas, nakon odluke Ustavnog suda kojom mu se brani da bude mandatar, da mora da se poštuje volja većine biračkog tela u Hrvatskoj i istakao da je odluka suda ''priprema za državni udar''.

"Želeo bih da umirim građane koji su ljuti. Ovo danas je ono što Ustavni sud može reći, ali ne može ništa da uradi. Izbori su održani, volja građana će određivati, a ne ustavne sudije. Gotovo je. Ne mogu ništa. Većina može odrediti za mandatara bilo koga", poručio je Milanović na konferenciji za medije.

Dodao je da protiv volje građana "nema pravnog leka".

"Ovo je priprema za državni udar. Ovo su predradnje da sutra kum korupcije Plenković kaže da ima odluku Ustavnog suda. Ta priča da je ustav iznad hrvatskih ljudi, to može smisliti čudan um, ako je uopšte um. Nemojte se bojati. Ovo je samo priprema Ustavnog suda da Plenković odbije Sabor", rekao je Milanović.

Istakao je da je za njega "implicitno glasalo mnogo ljudi".

"Ovde se ne radi o meni, ovo je samo prikaz paničnog straha Plenkovića. Ja ne moram da budem mandatar. Očekivao sam i nešto više glasova. Većina je glasala za promene, to bi moralo da se poštuje. Ko će biti mandatar, odlučuje samo saborska većina. Ovo neće proći", naveo je hrvatski predsednik.

Ustavni sud Hrvatske ranije danas odlučio je da Milanović, kao predsednik zemlje i "zbog svojih izjava i ponašanja", ne može da bude mandatar za sastav buduće vlade.

Predsednik Ustavnog suda Miroslav Šeparović rekao je da je Milanović, za razliku od Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP), kršio upozorenje Ustavnog suda od 18. marta i ponavljao da je u kampanji kao budući predsednik vlade.

Milanović se takvim izjavama i postupanjem stavio u položaj učesnika u parlamentarnim izborima, što on po svom ustavnom položaju dok je predsednik Hrvatske ne može da bude, zaključio je Ustavni sud.

Milanović, kako se ističe, ne može da bude mandatar, ni premijer čak i ako podnese ostavku na mesto predsednika.

Za odluku glasalo je devet sudija, troje je bilo protiv, a jedna članica Ustavnog suda bila je odsutna.