Severna Makedonija na pragu da dobije prvu ženu predsednicu države; Ko je Gordana Siljanovski Davkova

SKOPLJE - Severna Makedonija je na pragu da sutra dobije prvu ženu predsednika države, koja važi za stručnjaka za ustavno pravo, aktivni je političar iz redova aktuelne najuticajnije opozicione VMRO-DPMNE, žestokog kritičara, kako kažu, nacionalne izdaje i žestokog borca za pravdu.

Reč je o Gordani Siljanovskoj Davkovoj (71), koja je u prvom izbornom krugu osvojila nešto više od 40 odsto glasova, dvostruko više od svog protivkandidata, aktuelnog makedonskog predsednika Steve Pendarovskog.

Predsedničku kandidaturu Siljanovske Davkove osim VMRO-DPMNE podržale su i brojne javne ličnosti, profesori, intelektualci.

 Poznata je, kažu, po svom žestokom narativnom i opozicionom odnosu prema vladama u prošlosti i po svom stručnom radu u oblasti prava.

Ovo će biti drugi put da se ona nađe u drugom krugu predsedničkih izbora sa Pendarovskim s tim da je na prošlim, održanim 2019. godine, u tesnoj borbi izgubila, a nastupala je kao nestranački kandidat. Poslednjih pet godina se kao poslanik aktivno borila za prava Makedonaca.

Bila je ministarka bez portfelja od 1992. do 1994. godine u prvoj vladi Makedonije. Prethodno je bila i član Ustavne komisije Sobranja Republike Makedonije 1991. godine, koja je preduzela značajne korake u osamostaljivanju zemlje. Doktorirala je sa pohvalama 1993. godine na Univerzitetu u Ljubljani. Osnivač je i prvog Saveta evropskog pokreta u Makedoniji. U periodu od 2012. do 2016. godine bila je i član Venecijanske komisije za pitanja manjina. U tom periodu uvek je stajala na strani učenika. Danas je narodni poslanik koalicije VMRO-DPMNE, kao i redovni profesor na Pravnom fakultetu u Skoplju, na Institutu za pravno-političke nauke. Autor je preko 200 naučnih radova iz oblasti ustavnog prava, kao i član brojnih domaćih i međunarodnih instituta i pravnih udruženja.

Skopski portal Lider piše da je Šiljanovska bila protiv uvođenja dvojezičnosti, odnosno uvođenja albanskog jezika kao drugog zvaničnog u Severnoj Makedoniji.

„Ako su moje roditelje tukli da pišu i govore srpski, da su i moji deda i baba svojevremeno morali da govore bugarski, loša je ta asocijacija, a bogami tokom Drugog svetskog rata u zapadnom delu Makedonije i dokumenta i akti su bili na albanskom jeziku. Tako da ne mogu da razumem pretnje jer smo i sa govornice čuli da 'ako nećeš, moraćeš da naučiš', rekla je Šiljanovska Davkova.

Protiv je Prespanskog sporazuma, a neprihvatljiv joj je jer smatra da prikazuje Makedoniju kao zemlju u raspadu koja se podredila Grčkoj i dozvolila joj da se "drsko meša u njene unutrašnje stvari. Siljanovska govori da je „pokrajina Makedonija u Grčkoj već proglasila Solun kao glavni grad Makedonije“ i to pred stranim gostima (na paradi u Solunu 28. oktobra) uz naglašavanje da će Makedonci izgubiti ono najvažnije – pridev „makedonski“.

U opširnoj pravnoj analizi sporazuma o rešavanju spora oko imena države, ona je istakla da su nedozvoljeni ustavni amandmani grubo kršenje svih principa i da potpuno menjaju „istoriju, makedonski identitet, makedonski jezik, kulturu i obrazovanje, politički i administrativni sistem, Ustav, slobode i prava čoveka i građanina“.

Navodi se da je Siljanovska Davkova borac protiv kriminala i korupcije, a kolege iz VMRO-DPMNE opisuju je kao "ženu sa stavom i znanjem, koja najavljuje promene koje svi očekuju". Navodi se i da nisu retki ni oni koji o njoj govore na isti način iako su predstavnici suprodstavljenih tabora.