Udruženje pacijenata Srbije ističe važnost kontinuirane dostupnosti inovativnih terapija

BEOGRAD - Udruženje pacijenata Srbije (UPS) pokrenulo je inicijativu pod nazivom "Pravo na duži i bolji život" za obezbeđivanje kontinuirane dostupnosti inovativnih terapija svim pacijentima u našoj zemlji.

Ova inicijativa ima za cilj da se kroz zajednički rad sa nadležnim institucijama, stručnjacima i farmaceutskom industrijom obezbede uslovi za pravovremeni i ravnopravni pristup savremenim lekovima koji su ključni za poboljšanje kvaliteta života i produženje životnog veka, navodi se u saopštenju UPS-a.

Inovativni lekovi predstavljaju revoluciju u medicini, omogućavajući pacijentima da žive zdravije, duže i produktivnije. Pored unapređenja zdravlja, inovacije smanjuju opterećenje zdravstvenog sistema, troškove lečenja i potrebu za dugotrajnim rehabilitacijama, čime direktno doprinose društvenoj i ekonomskoj održivosti.

"Naša borba nije samo za lekove - to je borba za dostojanstvo, za pravo svakog pacijenta na kvalitetan život. Zahtevamo da Srbija ne zaostaje za drugim zemljama i da svi pacijenti imaju šansu za terapiju koja im može popraviti ishode lečenja. Ovo nije luksuz, već potreba i pravo svakog građanina", kaže predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović.

Udruženje pacijenata Srbije ističe da je zbog ograničene dostupnosti inovativnih lekova dugi niz godina, formiran značajan jaz između Srbije i drugih zemalja Evrope. Situacija je nedavno počela da se poboljšava obezbeđivanjem dela ključnih inovativnih terapija, ali je jaz još uvek veliki i potrebni su dodatni napori kako bi Srbija dostigla standarde u lečenju koji su već prisutni u regionu i šire.

UPS apeluje na sve relevantne aktere da se zajednički angažuju na pronalaženju rešenja za kontinuiranu dostupnost inovativnih terapija.

"Samo kroz transparentan proces odlučivanja i stabilno finansiranje možemo osigurati da svi pacijenti imaju pristup terapijama koje će unaprediti njihove živote", istakao je Pilipović i dodao da je njihov predlog da zdravstvene vlasti osnuju posebsn fonda za inovativne lekove ili na neki drugi način obezbede zagarantovana sredstva u narednoj i sledećim godinama, kako bi većini pacijenata bilo omogućeno kvalitetno lečenje u godinama pred nama.

Prema njegovim rečima, rešenje za ovaj problem je da zdravstveni radnici, farmaceutska industrija i čitava javnost, svako u okviru svojih mogućnosti učini sve kako bi postigli cilj - da pružimo nadu obolelima i osiguramo da svaki pacijent u Srbiji dobije terapiju koju zaslužuje, bez odlaganja.

Inovativni lekovi za mnoge pacijente znače bolji život, ali za mnoge predstavljaju jedinu šansu za preživljavanje.

Maja Marković iz Udruženja pacijenata obolelih od limfoma - Lipa kaže da neke oblasti, kao što je hematologija, nisu dobro pokrivene kada su u pitanju inovativne terapije.

"Zajedno sa Udruženjem pacijenata Srbije započeli smo inicijativu 'Pravo na duži i bolji život' kako bi se kontuniurano obezbeđivale inovativne terapije za sve pacijente u Srbiji, bez obzira na dijagnozu", istakla je Marković i dodala da jeste 2017. napravljen veliki pomak što se tiče obezbeđivanja inovativnih terapija, ali da neke oblasti kao što je hematologija, nisu dobro pokrivene i zapostavljene su poslednjih nekoliko godina za razliku od nekih drugih onkoloških dijagnoza, kao što je recimo karcinom dojke, gde se žene leče kao u Evropi i Americi.

"Obezbeđivanjem inovativnih lekova možemo da obezbedimo dostojanstven život našim pacijentima. Nekima od njih inovativni lekovi znače kvalitetniji život, a našim pacijentima to znači sam život", naglasila je Marković.

Za oftalmološka oboljenja, veliki broj inovativnih lekova je dostupno, ali nisu svi na listi RFZO, pa njih pacijenti kupuju iz svog budžeta, rekla je Aleksandra Hadži Manić iz Udruženja Žuta mrlja.

"Inovativna terapija je veoma važna jer sprečava totalni gubita centralnog vida što znači da poboljšava kvalitet života pacijenta i ostavlja ga u radnom odnosu ili ako u je u penziji, da može da pomaže svojoj porodici", navela je Hadži Manić.

Pored toga što je važno obezbediti inovativne terapije, važno je pacijentima oogućiti i da ih primaju u kontinuitetu, jer jedino na takav način imaju efekta, istakla je Beba Golubović iz Udruženja pacijenata obolelih od melanoma.

"Sa inovativnim terapijama ljudi su sposobni da rade, da privređuju. Da se niko ne plaća da vodi brigu o pacijentima, da se smrtonostne bolesti prevode u hronične bolesti i da ljudi mogu da žive kvalitetan i ispunjen život. Ja ga tako živim, i primam terapiju za melanom. Međutim, došli smo u situaciju da terapija na VMA za civilne pacijente koji se tamo leče dugi niz godina jednostavno nema, ja se tamo lečim devet godina. Koji su razlozi, zbog čega je do tog došlo ja zaista ne znam. U pitanju su administrativne strvari. Lekovi se nalaze na listi, lekovi su dostupni u Srbiji, lekova ima, ali pacijent ne može da ih primi, a to ne bi smelo da se dešava, jer se inovativne terapije moraju primati u kontinuitetu i na taj način se ne dovodi u pitanje bezbednost i zdravlje pacijenta", rekla je Golubović.

Karcinom pluća predstavlja vodeći uzrok smrtnosti od svih maligniteta kako u svetu, tako i u Srbiji, dok broj obolelih raste svake godine.

"Od karcinoma pluća u Srbiji prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje ‘Dr Milan Jovanović Batut’ za 2022. godinu oboli 6.500, a premine više od 5.000 osoba. To praktično znači da u Srbiji dnevno 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću”, rekao je Nikola Beljić ispred pacijenata obolelih od karcinoma pluća.

Zahvaljujući naporima države, krajem 2023. godine došlo je do proširenja pozitivne liste RFZO, tom prilikom velika pažnja je posvećena segmentu karcinoma pluća. Pacijenti sa nesitnoćelijskim karcinomom pluća od sredine ove godine imaju šire mogućnosti lečenja i zbrinjavanja. Zahvaljujući novoj listi lekova, ciljane terapijske opcije su dostupne kako za rani tako i za uznapredovali stadijum bolesti nesitnoćelijskog karcinoma pluća. Ono što je važno istaći jeste činjenica da će pacijenti sa metastatskim nesitnoćelijskim karcinomom pluća, kako skvamozne tako i neskvamozne histologije, u nekoj od linija lečenja primiti imunoterapiju.

"Ipak, ne smemo zaboraviti na podgrupu pacijenata sa sitnoćelijskim karcinomom pluća koja još uvek čeka na mogućnost ravnopravnog i sveobuhvatnog pristupa nezi. Sitnoćelijski karcinom pluća, osim što predstavlja najagresivniju formu od svih karcinoma pluća, ubedljivo je i najteži tip karcinoma za lečenje. U prilog tome govori podatak da skoro 30 godina nije bilo pomaka u lečenju ove teške bolesti, da ne postoje odobrene ciljane terapijske opcije i da imunoterapija predstavlja jedinu terapijsku opciju koja značajno utiče na ishode lečenja ovih pacijenata", naveo je Beljić.