Gerontološki centar Beograd: Za državne domove za stara lica postoje liste čekanja, dok u privatnim ima dovoljno mesta

BEOGRAD - U Gerontološkom centru Beograd u domovima za stara lica za prijem korisnika postoje liste čekanja na kojima se trenutno nalazi 315 osoba, od kojih 126 odlažu početak korišnjenja usluge jer zahtevaju određeni tip smeštaja, dok u privatnim domovima u Srbiji je popunjeno 80 odsto kapaciteta, kažu predstavnici domova za stare.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja dodaju da se očekuje otvaranje novog Gerontološkog centra u Valjevu u prvoj polovini ove godine.

 

"Broj korisnika na listama čekanja beležio je kontinuirani trend rasta sve do pojave koronavirusa, dok je tokom 2020. i 2021. godine trend rasta zaustavljen, da bi se 2022. zabeležilo znatno više korisnika na listama čekanja, nego što je to bilo u 2021. godini", rekli su za Tanjug u Ministarsvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U Republici Srbiji funkcioniše 40 gerontoloških centara i domova za smeštaj odraslih i starijih, a većina se nalazi u Vojvodini, a u odnosu na ukupni kapacitet - 9.326 mesta, slobodnih mesta ima oko 1.000.

 

 

Jelena Koca iz službe za odnose sa javnošću Gerontološkog centra Beograd rekla je za Tanjug da se usluga smeštaja u ustanovi Gerontološki centar Beograd sprovodi kroz stacionarni i apartmanski smeštaj u četiri doma tj. četiri radne jedinice, a ukupan broj mesta je 1.182 mesta, a trenutno je slobodno 109 mesta.

"Postoje liste čekanja, iako mi zvanično imamo slobodnih kapaciteta, nije jednako interesovanje za sva mesta, postoje mesta za koje je interesovanje mnogo veće, kao na primer odeljenje za pokretna lica sa dijagnozom demencije, dok postoje čak mesta gde nema zahteva za smeštaj, kao što su trokrevetne garsonjere", rekla je ona.

Ona je istakla da se cene nisu menjale osam godina i da resorno Ministarstvo za sada nije dalo nikakve naznake da će se to dogoditi.

 

"Cene su od 28.000 do 60.000 dinara, najjeftiniji smeštaj je u okviru radne jedinice Voždovac za dvokrevetne i trokrevetne sobe, a najskuplji je na Bežanijskoj kosi u stacionarnom odeljenju apartmanskog tipa", rekla je ona.

Ona objašnjava da cena zavisi i od tipa usluge i smeštaja, tj. od stepena podrške koja se pruža korisnicima.

"Najskuplje plaćaju zavisni korisnici koji imaju najviši stepen nege, za dementna lica se najviše traži smeštaj i tu ima liste čekanja", dodala je ona.

Objašnjava da postoji posebna procedura za pokretanje zahteva za smeštaj, a podnosi se u ustanovama socijalne zaštite na opštini prebivališta korisnika i oni obrađuju i šalju u ustanovu, a komisija obrađuje dokumentaciju i raspoređuje zahteve u radne jedinice prema želji korisnika, u obzir se uzma i psiho-fizički status.

Ona je rekla da se retko dešava da se korisnik odbije, ali može da se desi da čeka, ne postoje pravila, a Centar za socijalni rad ima mesec dana pravo da obrađuje dokumentaciju, a posle sve zavisi od slobodnih kapaciteta.

Ona je dodala da, prema godišnjoj statistici, starosna struktura je preko 80 godina starosti, a dve trećine korisnika su žene.

Jedan od korisnika doma na Bežanijskoj kosi je i osamdesetosmogodišnji Svetislav Vuksanović, profesor u penziji, koji je rekao da je došao nekoliko dana pre proglašenja vanrednog stanja i pandemije koronavirusa, jer je nažalost ostao sam i dodaje da je sada mnogo teže dobiti mesto u domu sada.

Vuksanović je rekao da se prisetio svog starog hobija ovde, a to je slikarstvo, a glavni motivi su mu ljudi i cveće.

"To je neki moj prkos koroni i tom periodu i crtam likove, prosto dugo nismo imali kontakta sa spoljnim svetom tako da su nam likovi nedostajali i imao sam potrebu da vidim neke", rekao je on.

 

Što se tiče usluge Vuksanović je rekao da je korektna i da postoji radna terapija koja je jako važna za ljude koji borave ovde.

Sa svojom suprugom, pre tri godine došao je i osamdesetšestogodišnji Marko Duvančić.

"Ja mislim da sam doneo dobru odluku kada sam došao ovde, jer mi je supruga veoma bolesna, ima dve teške neizlečive bolesti - Parkinsonovu bolest i demenciju i plus sam ja bio poslat na operaciju žučne kese, a supruga je sada na drugo odeljenje, tj. drugi deo gde je i danas i tamo su lekari koji joj pružaju sve uslove koje ne bi imala da je ostala kući, dok sam ja ovde u drugom delu i posećujem je", objašnjava Duvančić.

 

On je dodao da u Domu nema vremena za starenje, jer je ceo dan ispunjen različitim aktivnostima i druženjem.

Korisnik doma već četiri godine je i sedamdestpetogodišnja Snežana Dimić, međutim u Domu na Bežanijskoj kosi je došla pre dve godine i dodaje da je u ovom domu dobila mogućnost da se bavi kreativnim radom.

"Ovde sam stvarno našla terapeuta koji je izvrstan, koji se jako trudi i prezadovoljna sam, ja volim nakit i radila sam to sa ocem i nisam kroz život imala vremena, jer sam se bavila porodicom i decom i unucima, tako da evo je prilika da ostvarim svoj san", dodala je ona.

 

U Domu postoje i posebne jedinice, gde korisnici mogu da borave sami, a jedna od njih koja se na to odlučila je sedamdesetosmogodišnja Katarina Bjelica.

"Ovde sam godinu dana i ovaj smeštaj mi jako puno znači i veoma je lepo, ja nisam ovde došla iz nužde imam i porodicu koja mi pruža ljubav pažnju i jedva sam ih ubedila da dođem, kad sam pročitala da postoje ovakvi ambijenti, ja sam želela da dođem u ove zasebne prostorije", rekla je ona.

 

Radni terapeut ustanove Gerontološki centar, odnostno radne jedinice Bezanijska kosa Katarina Krajinović je rekla da u okviru ove ustanove ima četiri radne jedinice, a terapija se može sprovoditi individualno i grupno i postoji veliki broj aktivnosti koje se dele po sekcijama.

"Kada je reč o sekcijama može se reći da je horska ona koja okuplja najveći broj članova, a moj zadatak pored organizacije i da aktivno učestvujem, pored toga postoji i literarna, dramska i cvećarska sekcija, a postoji i slikarski atelje", rekla je ona.

 

Ona je istakla da se organizuju i izleti, kao i da postoji bogat kulturno-umetnički program, ali da je radna terapija veoma važna.

"Za korisnike je veoma važna radna terapija, kako na samom prijemu tako i u samom procesu prilagođavanja na uslove smeštaja u dom, zbog toga što se pruža podrška korisnicima da se osećaju što prijatnije u smeštaju, da se i dalje bave onim aktivnostima koje su voleli pre dolaska ovde", istakla je ona.

 

 

Predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite Republike Srbije Radoslav Milovanović, kaže da Centralna i Zapadna Srbija nemaju dovoljno domova.

"Ukupno ima 270 domova, preko 170 su članovi našeg udruženja, od tih 270, a blizu 170 je samo u Beogradu, nemamo dobru popunjenost po svim gradovima i delovima Srbije i nadamo se da će biti investitora koji će ulagati u gradove kao što su Kruševac, Pirot, Vranje, ali i u krajeve istočne Srbije gde je mala ponuda", rekao je on.

On je rekao da je dobra popunjenost u Nišu, mada ima prostora za razvijanje, kao i u Novom Sadu, Subotici i Leskovacu i da zainteresovanost raste sve više u manjim mestima.

 

On je rekao da se cene u privatnim domovima od 50.000 do 150.000 dinara i da je zabluda da se mnogo zarađuje novac u ovom sektoru.

On objašnjava da mali objekti poput seoskih domaćinstava, sa 20 ili 30 korisnika ne mogu da opstanu i da je optimalan broj od 100 do 150 ljudi i da je to maksimalan broj koliko može biti, jer ga ograničava uredba.

"Nadam se da ćemo tu uredbu i ta prava da menjamo gde će se taj limit skloniti i pre je neophodno da ima limit za najmanji broj korisnika, onaj koji ekonomski opravdan, a neko ko želi da ulaže više i da imam veći broj korisnika pod jednim krovom zašto ne", dodao je on.

On je istakao da je pre korone bilo je dosta domova sa listom čekanja, pogotovo domovi koji su specijalizovani za određene grupe - demencija, nepokretna lica i druge.

On je rekao da svaki dom koji naplaćuje manje od 60.000 dinara radi u minusu ili sivoj zoni poslovanja, to je svega 2.000 dinara dnevno po osobi, a to uključije tri obroka, dve užine, održavanje lične higijene i prostora, uslugu socijalnog radnika, fizioterapeuta, a dodaje da su u mnogim ustanovama zaposleni i lekari i iz oblasti opšte medicine, kojih je nekada više od 60 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

 

"Mi smo pokrenuli priču pre korone o kategorizaciji domova, koji treba tačnom kategorijom da opravdaju određenju cenu, a ta cena će se meriti naspram kvaliteta i i vrste usluga koju će dom da pruža, tu ulazi i lokacija i broj zaspolenih i broj kvadrata po korisniku i kako će izgledati sobe", objašnjava on.

On je rekao da ima dosta domova koji žele da se uz svoju osnovnu delatnost pružaju i druge usluge koje su srodne, kako bi omogućili korisnicima bolji i kvalitetniji boravak.

On dodaje da je za prijem u privatni dom potrebna lična karta, zatim se sa stručnim timom obavi razgovor kako bi se budućem korisniku objasni uslove i cene.

 

On je rekao da liste čakanja nema i da privatni domovi obuhvataju više od 10.000 smestajnih jedinica, a popunjenost je 80 odsto.

"Moramo da sarađujemo sa inostranim PIO fondovima, da ponudimo naše domove za stara lica, da se negde nađemo u vidu socijalnog turizma, jer imamo šta da ponudimo", istakao je on.