Šef misije OEBS-a u Srbiji: Niko ne treba da prođe nekažnjeno za ubistvo novinara

BEOGRAD - Šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu ocenio da zabrinjavajućim podatak da samo osam, od 180 država u svetu, može da se pohvali povoljnom situacijom slobode medija i bezbednosti novinara.

"Prema svetskom indesku medijskih sloboda Reportera bez granica za 2022. godinu, od 180 država na svetu, samo osam - ili 4,4 procenta - može da se pohvali povoljnom situacijom u pogledu slobode medija i bezbednosti novinara", istakao je Bratu u autorskom tekstu za Politiku, povodom Svetskog dana slobode medija.

Kako je objasnio, ovaj zabrinjavajući podatak ukazuje na veoma teške uslove u kojima rade medijski stručnjaci, koji značajno utiču na njihove živote i zdravlje, kao i na dobrobit njihovih porodica.

"Opservatorija ubijenih novinara, za koju je zadužen UNESKO, registruje 87 ubistava medijskih radnika širom sveta u 2022. godini: jedno ubistvo svaka četiri dana. Ovo je zabrinjavajuće povećanje u poređenju sa 55 ubistava 2021. godini", navodi Bratu.

Objašnjava da istovremeno, stopa nekažnjivosti ubistava novinara ostaje šokantno visoka i iznosi 86 odsto nerešenih slučajeva.

"Srbija nije izuzetak u ovom pogledu, s obzirom na još uvek nerazjašena ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Daliborke Dade Vujasinović, koja su se dogodila devedesetih godina prošlog veka i početkom dvehiljaditih", piše on.

Bratu kaže da OEBS prati pomno dešavanja u suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine pred Apelacionim sudom u Beogradu.

"Posle 24 godine i dva ponovljena suđenja, OEBS očekuje kredibilnu konačnu presudu zasnovanu na činjenicama koji su izvedeni u tokom procesa", navodi on, i dodaje da "u slučajevima Pantić i Vujasinović, optužnice nema ni na vidiku".

Bratu kaže da su OEBS i njegovih 57 država učesnica, među kojima je i Srbija, prepoznali potrebu za hitnim i sveobuhvatnim odgovorima na napade na novinare u Odluci Ministarskog saveta o bezbednosti novinara iz decembra 2018. godine.

"Države učesnice su se obavezale da će preduzeti delotvorne mere kako bi okončale nekažnjivost zločina nad novinarima. Ovo podrazumeva da organi za sprovođenje zakona brzo, delotvorno i nepristrasno istraže akte nasilja i pretnje protiv novinara u cilju suočavanja odgovornih sa pravdom, i kako bi žrtvama obezbedile pristup odgovarajućim pravnim sredstvima", podsetio je on.

Kako je naveo, Srbija je uspostavila primer dobre prakse saradnje različitih aktera sa ciljem unapređenja bezbednosti novinara u zemlji: Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara (SRGBN), u kojoj OEBS direktno učestvuje od njenog osnivanja u januaru 2017. godini.

"Svako tužilštvo i policijska stanica u zemlji imaju službenika ili službenicu koji su svakoga dana 24 sata na raspolaganju ugroženim novinarima. Po dobijanju informacija o napadu na novinare tužioci moraju odmah da pokrenu istragu. U periodu od 2016. do 2022. godine tužilaštvo je primilo 460 krivičnih prijava, od kojih je u 267 odlučeno da postoje elementi izvršenja nekog od krivičnih dela", navodi Bratu u autorskom tekstu.

Od ovog broja, kako on objašnjava, krivične sankcije su izrečene u 76 slučajeva, što znači da je 30 odsto krivičnih dela protiv novinara okončano kažnjavanjem počinilaca.

"Tužilaštvo je registrovalo i smanjenje broja krivičnih prijava za napade na na novinare sa 87 u 2021. na 81 u 2022. godini. Prema bazi podataka Nezavisnog udruženja novinara (NUNS), broj napada smanjen je sa 151 u 2021. godini na 134 u 2022. godini, od kojih su većina pritisci i verbalne pretnje", navodi on.

Potrebno je da svaki slučaj ugrožavanja bezbednosti novinara bude jednako i efikasno tretiran pred zakonom, a trebalo bi da postoji budnost, saradnja, pravičnost i kolektivno delovanje, istakao je Bratu.