Dr Vanja Taleski: Poslednjih godina bolji uslovi lečenja obolelih od multipla skleroze u Srbiji

BEOGRAD - Multipla skleroza je hronična neurološka bolest koja pogađa mlade odrasle osobe, najčešće uzrasta od 20. do 40. godine života, a prema dostupnim podacima u Srbiji sa tom dijagnozom živi više od 9.000 ljudi, rekla je dr Vanja Taleski, psihoterapeut iz savetovališta pri Društvu multiple skleroze Srbije.

Taleski je za Tanjug objasnila da je multipla skleroza hronična neurološka bolest koja pogađa mlade odrasle osobe, najčešće od 20 do 40 godine života, a kako se radi o bolesti centralnog nervnog sistema, ima posledice na nivou senzibiliteta, pokreta, kretanja i hodanja.

"Onesposobljenosti koje ona može da donese mogu da budu različite u zavisnosti u kom delu centralnog nervnog sistema dolazi do problema,

Invaliditet je najteža posledica, a simptomi su visoko individualni i mi je zovemo "bolest sa hiljadu lica", jer teško možemo reči da su simptomi isti kod svih osoba koje žive sa tom bolešču", kazala je Taleski.

Ona je ukazala na to da je u Srbiji u poslednje četiri godine, čak četiri puta uvećano lečenje, što, prema njenim rečima, Srbija na evropskoj mapi ne zaostaje za drugim zemljama, kada je reč o lečenju obolelih od MS-a.

"Mogućnosti za lečenje ljudi u Srbiji pođednako su dostupne kao i u drugim zemljama. Za poslednje četiri godine, učetvorostručen je broj pacijenata koji se leče o trošku zdravstvenog osiguranja sa 1.000 pacijenta u 2019. godini, do 4.000 lečenih u 2023. godini i od toga, gotovo 40% se leči visokoefikasnim lekovima. Terapije omogućavaju da se bolest dugo vremena drži pod kontrolom, i da period funkcionalnosti bude što duži", naglasila je Taleski u razgovoru za Tanjug.

 

Ističe da je to i za pacijente i za lekare velika stvar, jer su ti pacijenti godinama unazad bili manje vidljivi nego sada.

"Danas po dijagnostikovanju bolesti, osobe mogu odmah da budu na listi za primenu lekova koji dokazano daju dobre rezultate i to je nešto za šta smo se borili dugo godina, jer ovo o čemu sada govorim proteklih decenija nije bio slučaj. Radom svih nas i celog društva, došlo je do toga da postanu vidljiviji, jer onesposobljenost koju MS donosi, može da itekako da utiče na kvalitet žvota, a što se ranije počne sa lečenjem i primenom adekvatnih metoda, posledice mogu da se odlože za neki kasniji period", objasnila je Taleski.

Na pitanje šta je uzrok te neurološke bolesti, kaže da se i dalje ne zna, te da samo može da se govori o faktorima rizika.

"Tu spada pušenje, preležana mononukleoza i nedostatak vitamina D3, ali su to sve i dalje samo pretpostavke", kazala je.

Savetovalište koje je pokrenulo Društvo MS Srbije radi, prema njenim rečima, i sa obolelima i sa njihovim porodicama.

"U savetovalište, pacijenti i njihove porodice mogu doći u svakom trenutku, da razgovaraju i iskoriste iskustvo drugih, kako bi pomogli sebi. Podrška je potrebna i njihovim porodicama, ne boluje samo osoba koja ima dijgnozu, već celo njeno bliže okruženje. Članovi porodice u jednom diskursu teže prihvataju bolest, jer nemaju tu vrstu kontrole koju ima oboleo. Porodica postaje poseban entitet kojim se mi bavimo i to je vrlo važno jer je čitav porodični sistem uzdrman", ocenila je Taleski.

 

Dodaje da je važno iznositi lična iskustva kako bi se radilo na podizanju svesti od bolesti, takođe, kako bi drugi oboleli mogli da prepoznaju simptome, probleme i time pomognu i sebi.

Svetski dan obolelih od MS-a obeležava se 30. maja, a Taleski kaže da je Društvo, koje inače sledeće godine slavi 50 godina postojanja, ove godine radi na povezivanju pacijenata muzikom i šalje poruku da je podrška najvažnija.