Dragan Bisenić: Španski izbori i predsedavanje EU - da li će biti blokade

BEOGRAD - Španski opozicioni lider Alberto Nunjez Feiho i njegova Narodna partija ostvarili su veliku pobedu na lokalnim i regionalnim izborima prošle nedelje, a odmah zatim španski premijer Pedro Sančez raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 23. jul, samo tri nedelje nakon što ova zemlja treba da preuzme predsedavanje Evropskom unijom, što je, kako ocenjuje novinar Dragan Bisenić, težak zadatak u najboljim vremenima, a kamoli kada se ide u kampanju i eventualno formiranje nove vlade.

Mnogi su uvereni da se Sančez ne kocka samo sa svojim političkim životom, već i sa sposobnošću Španije da utiče na širi dnevni red u EU navodi Bisenić i podseća da je Španija jedna od ključnih evropskih država koja ne priznaje tzv. Kosovo i da je Sančez izrazio spremnost da pogura region u evropskim integracijama, ali dodaje da je sada sve to upitno, pošto ankete daju 10 odsto prednosti narodnjacima - 33 prema 23 odsto.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Španski opozicioni lider Alberto Nunjez Feiho, već na početku svoje nacionalne političke karijere, suočava se sa uočljivim problemom koji već utiče na funkcionisanje Evropske unije. „Moj problem je engleski... Moram da počnem da ga proučavam“, rekao je u svom prvom intervjuu Feiho otkako je njegova desničarska Narodna partija ostvarila veliku pobedu na lokalnim i regionalnim izborima prošle nedelje. Odmah nakon toga, španski premijer Pedro Sančez raspisao je izbore za 23. jul, samo tri nedelje nakon što Španija preuzme predsedavanje Savetom Evropske unije.

Španija ima dugu listu premijera koji ne govore engleski, a Sančez je izuzetak jer je prvi premijer koji tečno govori engleski. Ovaj Feihov nedostatak postao je opštepoznat kada je tokom regionalne izborne kampanje, pogrešno izgovorio ime američke rok legende, Brusa Springstina, nazivajući ga „Brus Sprinter“. Ali, uprskos tome, ankete pokazuju da je Feiho sledeći premijer Španije.

Značaj regionalnih i opštinskih izbora upravo održanih u Španiji 28. maja daleko prevazilazi izborne procese ovog nivoa. Političku situaciju u Španiji karakteriše oštro rivalstvo između dva tabora – levog (progresivnog), koji uključuje koalicionu vladu levog centra Španske socijalističke radničke partije (PSOE) i levog bloka Unidas podemos (UP), podržana prvenstveno od nacionalističkih, separatističkih partija Katalonije i Baskije, i desnice (konzervativna), u kojoj dominira Narodna partija desnog centra (NP) i kojoj je desničarski radikalni „Vok“ blizak u brojnim ideološkim i političkim postavkama.

Opozicione stranke nastojale su da im daju karakter plebiscita, na kome se odlučivalo o pitanju poverenja vladi Pedra Sančeza i, shodno tome, određivalo pravac budućeg razvoja zemlje. Delimično, opozicija je postigla svoj cilj. Dan nakon glasanja, Sančez je najavio vanredne parlamentarne izbore u zemlji. Oni su zakazani za 23. jul, iako su redovni izbori trebalo da budu održani u decembru.

Rezultati izbora nadmašili su najoptimističnije prognoze desne opozicije. Socijalisti i njihovi saveznici pretrpeli su težak poraz. Izbori su održani u 12 autonomija – Madrid, Valensija, Kastilja-La Manča, Aragon, Navara, Ekstremadura, Mursija, Asturija, Kantabrija, La Rioha, Kanarska i Balearska ostrva. Socijalisti, koji su posle pretposlednjih izbora 2019. godine preuzeli primat u 9 od navedenih autonomija, sada su zadržali pozicije samo u tri – u Kastilja-Leoneu, Asturiji i Navari. Na Kanarskim ostrvima oni će formirati vladu, uz dogovor sa lokalnim nacionalistima. Španija se, po svemu sudeći, nalazi u opštem evropskom trendu skretanja u desno.

Što se tiče izborne aritmetike, Sančezova vlada je uoči izbora bila u nepovoljnoj situaciji. Prvo, levičarski kandidati su izgubili ranije izbore u zakonodavnim skupštinama autonomnih regiona Madrid (maj 2021), Kastilja-Leon (februar 2022) i Andaluzija (jun 2022), što je, naravno, uticalo na raspoloženje javnosti. Drugo, skoro sve ankete u poslednje dve godine predviđale su pobedu Narodne stranke na nacionalnim izborima. U aprilu 2022. promenio se lider u Narodnoj partiji. Nepopularnog u stranci, Pabla Kasada, zamenio je poznati političar Alberto Nunjez Feiho. Suprotno očekivanjima mnogih, Feiho, koji je delovao kao umeren i kompromisni političar, stao je u žestoku opoziciju prema vladi. Lider Narodne partije ne krije nameru da pobedi na julskim izborima. On je tokom predizborne kampanje pozvao birače svih desničarskih partija, kao i one razočarane politikom PSOE, da se okupe oko NP i „okončaju Sančezovu vladavinu“.

U ovoj situaciji, vlada je učinila ozbiljne pokušaje da preokrene tok. Sančez, koji je poslednjih godina vodio naglašenu socijalnu politiku, intenzivirao je rad u ovom pravcu. U protekla dva meseca usvojen je čitav paket mera usmerenih na podršku, pre svega, mladih i socijalno najugroženijih grupa stanovništva. Među ovim merama je i paritetna zastupljenost muškaraca i žena u organima vlasti – od vlade do upravnih odbora velikih preduzeća; izdvajanje 1,3 milijarde evra za razvoj stručnog osposobljavanja; obezbeđivanje 93 hiljade stanova (uključujući nove zgrade) za iznajmljivanje po pristupačnim cenama; otplata od strane države 20 odsto hipoteke za kupovinu prvog stana za mlade i osobe sa niskim primanjima... Opozicija je Sančesovo delovanje nazvala „elektoralizmom“, pošto ulažući u ovaj koncept, socijalistički lider namerava da podigne svoj prestiž i ojača poziciju vladajuće koalicije uoči izbora.

Ubedljivu pobedu narodnjaka na majskim izborima odredilo je više okolnosti. Pre svih, ulogu je odigralo nezadovoljstvo dela biračkog tela politikom PSOE, zamor od nje i njenog lidera, u velikoj meri zbog činjenice da je vladavina socijalista (na vlasti su od 2018) pala u vreme pandemije COVID-19, koja je Špancima donela mnogo nevolja. Stalni iritirajući faktor bilo je prisustvo u vladi članova Podemosa, prema popularnom mišljenju „levo-ekstremističke i populističke” partije, kao i saradnja rukovodstva PSOE sa strankama Katalonije i Baskija, koje gravitiraju ka separatizmu. Očigledno, osetivši ova osećanja, desničarske stranke su aktivno promovisale „antisančizam“, izlažući slogan „zbaciti Sančeza“. Posledice politike sankcija EU protiv Rusije (Sančezova vlada je aktivna pristalica ove politike) povezane sa ukrajinskom krizom, posebno nagli rast cena, takođe su imale efekta.

Jutro nakon što su objavljeni rezultati regionalnih i opštinskih izbora, Sančez je najavio vanredne parlamentarne izbore 23. jula. Ovaj neočekivani korak šefa vlade, koji mu je omogućio da preuzme političku inicijativu od Narodne stranke, može se objasniti nizom razloga. Među njima možemo pomenuti želju Sančesa da smiri strasti u partijskom okruženju i biračkom telu socijalista, da podigne moral svojih pristalica, obeshrabrenih teškim porazom na izborima.

To je samo tri nedelje nakon što Španija 1. jula preuzme predsedavanje Evropskom unijom. To je težak zadatak u najboljim vremenima, a kamoli kada se ide u kampanju i eventualno formiranje nove vlade. Sada će Španija biti sprečena da aktivno deluje bar prvog meseca svog mandata u EU jer se kandidati fokusiraju na pridobijanje birača. A ako bi Sančez izgubio, to bi moglo značiti dodatno izgubljeno vreme, od najmanje tri meseca, što bi praktično paralisalo špansko predsedavanje EU.

Zemlja koja predsedava EU predsedava sastancima Saveta EU na kojima se vodi politika o pitanjima koja mogu da variraju od reforme tržišta električne energije do sprovođenja ambicioznog zelenog dogovora. Ovo čini predsedavajuću državu odgovornom za pokušaj da 27 država članica sarađuje na delikatnim temama.

Jedno od najvećih otvorenih pitanja koje će se rešavati tokom mandata Španije biće reforma fiskalnih pravila EU. Države članice EU našle su se u ćorsokaku pokušavajući da prilagode pravila potrošnje bloka kako je navedeno u takozvanom Paktu za stabilnost i rast, koji postavlja ograničenja za budžetske deficite i dug. Švedska, koja trenutno predsedava EU, nije uspela da napravi veliki napredak u toj oblasti.

Tehnička vlada takođe znači da Sančez može propustiti priliku da iznese pitanja važna za Španiju. Mnogi su uvereni da se Sančez ne kocka samo sa svojim političkim životom, on se takođe kocka i sa sposobnošću Španije da utiče na širi dnevni red u EU.

Kada je prošle godine najavljivao ciljeve u predsedavanju EU, Sančez je naveo stratešku autonomija EU kao jedan od glavnih prioriteta. „Ovo je izazov na kome ćemo raditi na smanjenju slabosti i jačanju naše autonomije u strateškim sektorima“, najavio je Sančez.

Španija je jedna od ključnih evropskih država koja ne priznaje Kosovo i nije spremna da promeni svoj stav. Konzervativci oštro su zamerali Sančezu da je pokušao da napravi „dil“ sa Kataloncima i Baskima, što vide kao popuštanje njihovom separatizmu. Pre skoro tačno godinu dana, Sančez je posetio Beograd u okviru priprema da kao predsedavajući EU, pogura region u evropskim integracijama.

Sada je sve to veoma upitno, pošto ankete daju 10 odsto prednosti narodnjacima – 33 prema 23 odsto. Iako još nije sve gotovo, bitka za Feihov engleski jezik počela je i u Evropskoj uniji.

U pismu predsedniku Evropskog parlamenta Roberti Mecoli, šef Evropske narodne partije Manfred Veber nagovestio je da će Feiho neminovno da pobedi na izborima. Veber je zatražio da se obraćanje španskog lidera poslanicima EP odloži do septembra "kako bi se omogućilo novoizabranom premijeru da predstavi prioritete Saveta van domaćih političkih bitaka".

Nekoliko sati kasnije, premijer Sančez je otkrio da je on već zvanično zatražio da parlament odloži govor. Kako je saopštila La Monkloa, sedište vlade u Madridu, zahtev je podnet ranije ove nedelje, 24 sata nakon što je premijer raspisao vanredne izbore. Ostaje samo da španski birači odluče, hoće li taj govor biti održan na španskom ili na engleskom jeziku?