Profesor Predrag Petrović: Interesovanje za upis na Filološki fakultet solidno, na nivou prošle godine

BEOGRAD - Kandidati su danas na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu polagali prijemni ispit, a profesor tog fakulteta sa Katedre za srpsku književnost Predrag Petrović rekao je da se ove godine za upis na tri studijske grupe Srpskog jezika i književnosti prijavilo ukupno 97 kandidata i ocenio da je interesovanje solidno i na nivou prošle godine.

"Interesovanje je solidno i na nivou prošlogodišnjeg. Na tri studijske grupe Filološkog fakulteta na kojima se proučava srpski jezik i književnost prijavilo se ukupno 97 kandidata. Broj upisanih će verovatno biti kao i prošle godine, nešto veći od 100 i to je zadovoljavajući broj", rekao je Petrović za Tanjug.

 

Petrović je rekao da bi taj broj svakako trebalo da bude i veći te naglasio da Katedra za srpsku književnost Filološkog fakulteta UB i uopšte fakultet čine sve da privuku što više potencijalnih studenata.

"Pokrenuli smo čitav niz akcija, saradnju sa srednjim školama, organizovanje seminara, takmičenja, upoznavanje srednjoškolaca sa svim onim što znači studiranje srpskog jezika na Filološkom fakultetu sa različitim spektrom zanimanja i zvanja koja oni stiču i kojima kasnije mogu da se bave u životu", rekao je Petrović i dodao da se nada da će broj biti i ove godine nešto veći nakon drugog i trećeg upisnog roka - oko 110 studenata.

Studenti nakon završenih studija, ističe Petrović, imaju različite mogućnosti za zaposlenje.

"To jesu na prvom mestu nastavnička zvanja, mogu da rade u osnovnim i srednjim školama i najveći broj naših studenata uspešno i lepo radi. Ipak, veliki broj naših studenata radi u medijima - novinama, na televzijama, novinskim agencijama... Takođe, rade u brojnim institucijama kulture, muzejima. Susrećem se i sa studentima koji rade u firmama koje se uopšte ne bave jezikom", rekao je Petrović.

 

On je dodao da se mnogi diplomirani profesori srpskog jezika i književnosti zapošljavaju i u agencijama koje se bave programiranjem, informacionim tehnologijama, video igrama.

"Naši studenti imaju ogromno znanje iz umetnosti, kulture, književnosti i istorije i to je potrebno u mnogim sektorima", rekao je Petrović.

Komentarišući rezultate testa iz srpskog jezika koji su osnovci polagali u okviru male mature, Petrović kaže mali broj bodova koji su ostvarili nije iznenađenje i da je takva tendencija primećena i na nekim takmičenjima koja su vezana za srpski jezik i književnost.

"Takva tendencija je poslednjih nekoliko godina vrlo prisutna i karakteristična. Mislim da je to posledica velikog uticaja društvenih mreža pre svega, i nekih novih oblika komunikacija koji se razvijaju na društvenim mrežama, a koje dovode do osiromašenja jezika. Jezik je osiromašen, jer se sveo na fraze, skraćenice", ocenio je Petrović.

 

On je dodao da je potrebno da se intenzivno radi na obogaćivanju jezičke kulture posebno kod dece te da je vrlo važno da u osnovnim i srednjim školama budu prisutni i naglašeni sadržaji koji se tiču jezičke kulture, pravilnog i lepog izražavanja i da se na taj način podstiču čitanje i usmene i pismene aktivnosti učenika.

"Vrlo je važno raditi na razvijanju, podsticanju jezičke kulture i znanja iz oblasti jezika. Potrebno je raditi na kreativan i interaktivan način kako učenici ne bi samo pasivno usvajali neke nazive iz jezika i gramatike, već kako bi se podsticali na kreativnu, stvaralačku aktivnost, bogaćenje jezičkog fonda i što uspešnijeg razumevanja pročitanog teksta. To su neke aktivnosti na kojima i Katedra za srpski jezik i naša Katedra za srpsku književnost radi posebno u saradnji sa osnovnim i srednjim školama", objasnio je Petrović.

Kada je u pitanju motivacija dece da čitaju, Petrović kaže da je u je u ovom dobu velikog uticaja različitih informacionih tehnologija i medija vrlo teško razviti i razvijati sposobnost za čitanje, posebno kod dece.

"To mora početi od najranijeg uzrasta i ta motivacija za čitanje je vrlo važna. Možda je najbitnije povezivati sadržaje sa životom - sa dečjom spoznajom sveta, njihovim iskustvom i interesovanjima. Najgora stvar je prisiljavati decu da čitaju, potrebno je svakom detetu pristupiti pojedinačno i pratiti koja su njegova interesovanja i u skaldu sa tim interesovanjima preporučiti literaturu. Važno je i razgovarati sa decom o tome šta su pročitali", rekao je Petrović.

 

Čitanje se ne može svesti samo na pasivno usvajanje znanja i informacija iz onoga što je pročitano, dodaje Petrović, već to mora da bude kreativna stvaralačka aktivnost da bi ono što je pročitano bilo podsticajno za decu - da o tome razgovaraju ili da neko svoje životno iskustvo povežu sa onim što čitaju.