Bisenić: Letnji potezi italijanske premijerke Đorđe Meloni

BEOGRAD - U Italiji ni period tokom “feragosta” nije lišen uzbuđenja u kojima dramskom radnjom preti da dođe do razlaza vladine koalicije Đorđe Meloni i njenog koalicionog partnera Matea Salvinija, pošto je ranije ove nedelje premijerka obelodanila odluku da nametne bankama porez na prihod od uvećanih kamatnih stopa od 40 odsto, ocenjuje novinar Dragan Bisenić.

Izazvan je zemljotres na berzi i šok u bankarskim krugovima, a vlada Dorđe Meloni bila je primorana na povlačenje dok je pokušavala da uveri tržišta da banke neće biti oštećene tom merom, navodi Bisenić i dodaje da ovi koraci sada rizikuju da ponovo podele koaliciju, dok ekonomski posmatrači kažu da je najava bez upozorenja bankama bila spektakularno promašena.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Italijanska premijerka Đorđa Meloni napravila je gest zbog kojeg joj aplaudiraju sa obe strane Jadrana, u matičnoj Italji, ali i Albaniji, kada je odlučila da spere sramotu s lica italijaskih turista i lično plati njihov račun koji oni nisu podmirili u jednom albanskom restoranu na moru. Italijanska je premijerka napravila pauzu od odmora u Pulji kako bi skoknula u Albaniju i bila gost albanskog premijera Edija Rame, gde se našla na istoj strani sa hiljadama Italijana koji su ovog leta prešli na drugu obalu Jadrana u potrazi za kraćim redovima u baru i jeftinijim ležaljkama.

U Albaniji, Melonijeva je dočekana panegiricima kao nova “Edit Daram”, Britanka koja je poznata po svom neumornom političkom i propagandnom delovanju u korist Albanije. Korigovanjem ponašanja svojih zemljaka, ona je uspela da pokaže kako te pohvale nisu neosnovane.

Ali, sve je drugačije kod kuće. Nemački novinari imaju običaj da kažu da je nemačka politika toliko dosadna, da bi neupućeni na nju trebalo da obraćaju pažnju samo jednom godišnje, što bi bilo dovoljno da saznaju sve o njoj. To je sasvim susprotno od Italije, gde čak ni opšte državno praznovanje tokom “feragosta” nije lišeno uzbuđenja u kojima dramskom radnjom preti da dođe do razlaza vladine koalicije Đorđe Meloni i njenog koalicionog partnera Matea Salvinija.

Ranije ove nedelje, Meloni je obelodanila svoju odluku da nametne bankama porez na prihod od uvećanih kamatnih stopa od 40 odsto. To je potez koji su Španija, Litvanija i Češka napravile proteklih meseci, a o sličnoj meri se razmišlja i u Velikoj Britaniji.

Banke u Britaniji trebalo bi da dobiju desetine milijardi funti javnog novca u narednim godinama zbog načina na koji Banka Engleske naplaćuje rezerve centralne banke po osnovnoj stopi, koja trenutno raste.

Bivši zamenik guvernera Banke Engleske, ser Pol Taker procenio je u oktobru da banke treba da dobiju 42 milijarde funti i 33 milijarde funti u svakoj od naredne dve finansijske godine od kamata na rezerve.

Najnovije prognoze sugerišu da će oko 150 milijardi funti kamate na rezerve biti isplaćeno bankama od 2022. do 2028. (u proseku oko 25 milijardi funti godišnje). Zbog toga sve su brojniji predlozi da uvede porez na ovu dobit, koja bi vratila desetine milijardi javnog novca u budžete.

Španski Senat krajem prošle godine odobrio je porez za banke i velike energetske kompanije, koji je osmišljen da ublaži krizu troškova života, a koji nameće naknadu od 4,8 odsto na neto prihode od kamata i neto provizije banaka iznad praga od 800 miliona evra (849 miliona dolara). Za energetske kompanije sa prometom od najmanje milijardu evra, bez domaćeg regulisanog poslovanja i inostranog poslovanja, stopa je 1,2 odsto.

U italijanskom slučaju, izazvan je zemljotres na berzi i šok u bankarskim krugovima.

Tek što je počela rasprava o porezu od 40 procenata, on je brže bolje pretvoren u porez od 0,1 odsto na ukupnu imovinu banaka, što je pet puta manje od prvobitne verzije poreza.

Na konferenciji za novinare u ponedeljak kasno uveče, Salvini je šokirao međunarodna tržišta i svoje kolege najavljujući 40 odsto poreza na profit banaka, koji je skočio usred rastućih kamata.

U satima koji su usledili, investitori su se bunili, bankari su skoro histerisali u znak protesta zbog pada cena akcija, a analitičari su upozorili da bi uticaj ove odluke na nesigurno pozicioniranu privredu Italije mogao biti ozbiljan.

Dan kasnije, Melonijeva vlada je bila primorana na povlačenje dok je pokušavala da uveri tržišta da banke neće biti oštećene tom merom. Ovi koraci sada rizikuju da ponovo podele koaliciju. Istina je da Meloni i ministar finansija Đorđeti nisu bili na konferenciji za štampu kada je Salvini najavio ove mere, ali drugi ministri garantuju da je ova mera bila jednoglasno usaglašena na vladi.

Ekonomski posmatrači kažu da je najava bez upozorenja bankama bila spektakularno promašena. Frančesko Đavaci, profesor na Bokonijevom univerzitetu i ekonomski savetnik Melonijevog prethodnika Marija Dragija, rekao je da bi, ko god da je smislio plan „pao na ekonomskim ispitima“. Bivši italijanski premijer Mateo Renci prokomentarisao je da je ovaj potez doprineo da populističke stranke na vlasti dobiju neki poen u očima javnosti, ali je otuđio italijanske banke od međunarodnih tržišta.

Pa zašto su premijerka i njen zamenik odlučili da krenu u tako dramatičan napad na profit bankara? Svakako je tačno da su zajmodavci ostvarivali profit kao rezultat visokih kamatnih stopa koje je odredila Evropska centralna banka. Ove visoke stope su naštetile potrošačima koje je vlada Meloni – Salvini obećala da će da štiti.

Vlada tvrdi da radi na ispravljanju nepravde. Ali politički, Meloni takođe pokušava da obuzda potencijalne podele sa desnog krila svoje koalicije. Salvinijevi saveznici i neki u njenoj partiji “Braća Italije” ljuti su i nezadovoljni onim što njeni kritičari vide kao blag stav prema politici EU i udvaranju međunarodnim tržištima.

Usred krize troškova života koja pogađa ceo kontinent, banke su postale očigledna meta populista poput Salvinija. Njihov profit je skočio nakon decenije kada su bile na udaru politikom nulte kamatne stope ECB-a i nametanjem težih kapitalnih zahteva. UniCredit i Intesa Sanpaolo, dve najveće bankarske institucije u Italiji, ove godine su zabeležile svoj najbolji profit u prvom polugodištu i obećale svojim akcionarima još bolja vremena koja dolaze.

Kako im je to pošlo za rukom nije misterija. Kako je ECB podigla svoje zvanične kamatne stope, banke su podigle svoje kreditne stope. Ali - kao što je uobičajeno za ovu fazu poslovnog ciklusa - nisu istovremeno podigli kamatne stope na depozite. „Povećanje stope ECB-a povećalo je troškove novca za porodice i preduzeća“, rekao je Salvini u svom saopštenju u ponedeljak uveče.

Ipak, bankari su bili šokirani najavom poreske racije. Ministar finansija Đankarlo Đorđeti uverio ih je još u julu da će biti ostavljeni da omoguće olakšanje obaveza vlasnicima hipoteka pod sopstvenim uslovima, bez vladine intervencije. Nekoliko nedelja ranije, 5. juna, Đorđeti je otišao toliko daleko da je eksplicitno isključio porez na vanredne prihode.

Meloni je odlučila da potpunu odgovonost preuzme na sebe. "Uradila bih to opet. Jer verujem da se moraju uraditi prave stvari… Ovo je odluka koju sam donela (sama), rekla je italijanska premijerka. To je osetljivo pitanje i preuzimam punu odgovornost za njega", dodala je Meloni.

Sve to, ipak, nije previše pomutilo letnje praznovanje i raspoloženje u zemlji. Korijere dela sera tako je protumačila Salvinijev izbor ružičaste lanene košulje i morske pozadine u svom videu kao znak opuštanja i harmonije sa Melonijevom. To nije utešilo bankare koji su zbog ovog poteza vlade na berzama izgubile 10 milijardi evra, ali da ne budu neutešni, Salvini im je poručio da je njihova zarada mnogostruko veća.