Dutina: Prekomerna upotreba anksiolitika menja strukturu mozga

BEOGRAD - Psihijatar bolnice "Dr Laza Lazarević" Aleksandra Dutina upozorila je danas na štetnost uzimanja anksiolitika i antidepresiva "na svoju ruku" i naglasila da njihova prekomerna upotreba definitivno menja strukutru mozga.

"Kontinuirana zloupotreba lekova iz grupe anskiolitika, defintinvo menja strukturu mozga, dugotrajna primena nekih od njih može da doved i do kognitivnih oštećenja. To znači da će se pojaviti neka zaboravnost, smanjena koncetracija što će onome ko ih uzima odmoći u postignućima, posebno ako se taj neko bavi nekim ozbiljnijim poslom", rekla je Dutina za Tanjug povodom informacije da trećina stanovnika Srbije koristi neki od lekova za smirenje.

Svi ti lekovi, kako kaže, deluju trenutno, otklanjaju simtpome ali ne i urzrok anksioznosti, ne rešavaju probleme koji su u srži simptoma.

Zato se razvija često zavisnost, rekla je ona i dodala da postoje ljudi koji popiju čitavu tablu ili kutiju, a nemaju željeni efekat - mogu da ostanu i budni i uznemireni.

Dutina kaže da zbog posledica koje prekomerna upotreba anksiolitika i antidepresiva može da ostavi, lekari upotreu tih lekova svode na minumum - od nekoliko nedelja do najviše nekoliko meseci.

Malom procentu pacijenata anksiolitička terapija ostaje duže, rekla je Dutina koja je ocenila da mnogo građana u Srbiji uzima mnogo sedativa i anksiolitika.

Na pitanje da li postoji razlika kako se muškarci ili žene nose sa stresom odgovara potvrdno.

Razlike su za početak u tome što će vam se žena pre javiti sa problemom.

Žene su sklonije da probleme iznose detaljnije, živopisnije dok su muškarci šturi i gledaće da nađu neke pratkičnije razloge da ih reše, pre će se odlučiti za neku aktivnost ili intenzivnu fizičku aktivnošt nego za razgovor, rekla je ona.

"Kada su ozbiljnije sitaucije to sve ne pomaže, ako postoji emocionalni problem moramo da pričamo sa nekim ko je stručan", rekla je Dutina.

Na pitanje šta se dešava sa mladima, šta ih muči i koliko se sami odlučuju da se jave stručnom licu Dutina kaže da pokušavaju da nađu način da dođu do stručnog lica, da se sada situacija menja i da čak mnogi maju svog psihoterapeuta.

"Nekada iako postoji stigma, pokušavaju da idu privatno, nastoje da ne kažu prijatelju za probem, ... ali sada je situacija drugačija posebno u gradskim sredinama, manje je sramota nego pre i imate trend da svako između 23 i 30 godina ima svog psihoterapeuta, što je suštinski dobro da se deluje preventivno, da se stvari perduprede", rekla je Dutina.

Vezano za postkovid i koliko je kovid uticao na ljude, kaže da ima puno pacijenata koji se javljaju sa post kovid simptomom.

"Jedna od manifestacija postkovida su psihički problemi. Kod većine oni prestaju za šest do 12 meseci. Neki od tih ljudi su depresivni, imaju postraumatski poremaćaj, sindrom mentalne magle - to su osobe koje kažu da se ne osećaju kao pre korone, konfuzne su, zaboravne, intrapsihički se ne osećaju isto, nemaju snagu i energiju, što utuče na svakodneno funkcionisanje i može da dovede do depresivnosti", rekla je Dutina.